|
Zamislite da se nalazite u ogromnom lavirintu. Krećete se beskrajnim hodnicima, a iza račvanja i raskrsnica nalaze se vrata, tako da ne znate kojim putem da krenete. Mnoga od tih vrata je teško otvoriti ili su čak zaključana, što vas usporava i dovodi u dilemu oko kojih vrata se vredi truditi, koja obijati ili razvaljivati. Iza nekih postoji samo zid, neka druga vas vode do prostorija u kojima je đubrište, neka kriju pravo blago, a iz nekih je nastavak hodnika. Kuda krenuti? Levo, desno ili pravo?
Verovatno vam je jasno da ovaj lavirint treba shvatiti kao metaforu za životni put. Svako od nas nosi u sebi dovoljno sećanja na dobre i na pogrešne odluke, ali svi imamo pred sobom još puno vrata koje tek treba da otvorimo. Čeka nas još puno pravih i pogrešnih odluka.
Ključ za svaka vrata
Zar ne biste voleli da imate neku zgodnu alatku, koja će vam pomoći da vidite šta se nalazi iza svakih vrata, pre nego što utrošite vreme i trud na njihovo otvaranje? Takva alatke postoji i ona se zove kritičko mišljenje. Neće vam baš pružiti konkretan odgovor na pitanje kuda krenuti i da li se isplati ulaganje truda, ali će vam pružiti dosta podataka tako da možete da donesete dobru odluku. To ponekad može da vam sačuva novac, zdravlje, pa i život. Ako ste konstruktor ili programer ili se bavite bilo kakvim kreativnim poslom, može da vam pomogne da dobijete dobre ideje i da ih uspešno realizujete.
Nije lako definisati kritičko mišljenje. Mada ga mnogi izjednačavaju sa kriticizmom, to nije negativan, a još manje nihilistički proces. Kritičko mišljenje vam sugeriše kako da mislite, a ne šta da mislite, tako da vas ostavlja otvorenim za nove ideje, a istovremeno vas štiti od štetnih ideoloških, političkih ili markentiških zabluda i obmana. Ali i od nečeg još pogubnijeg - od samoobmana.
U konstruktorskom i hakerskom radu, kritičko mišljenje može da bude od velike koristi u borbi protiv zabluda tokom rešavanja problema, kao i u otklanjanju zastoja u kreativnom radu. Ako se bavite projektovanjem u bilo kom domenu, morate da razmišljate kritički. To postaje još važnije ako se bavite naučnim istraživanjem, gde je taj način mišljenja dobio naziv naučni skepticizam, i gde se podrazumeva sistematska sumnja i preispitivanje na svakom koraku naučnog rada. Iz takvog pristupa je nastao naučni metod, koji nije jednostavna sumnja, nego skup precizno definisanih pravila u postupku istraživanja realnosti.
Koncept i posle njega
Evo primera kako kritičko mišljenje može ne samo da uštedi trud, nego i da dovede do kreativnog rešenja. Kad krenete u osmišljavanje novog hardverskog ili softverskog projekta, počinjete od osnovne ideje i verovatno je da već u startu prema toj ideji imate pozitivan odnos. To je dobro, jer vas motiviše da uložite trud, ali praksa pokazuje da prva ideja ne mora nužno da bude i najbolja, tako da bi pronalaženje nekog alternativnog rešenja moglo da dovede i do boljeg projekta. Ako ste dobro uvežbali proces kritičkog mišljenja, znaćete kako da napadnete svoj prvi koncept, pa ćete verovatno dobiti i bolju ideju. To ponekad znači da morate da poništite sve što ste do tada uradili, možda i više puta. Možda to izgleda kao gubljenje vremena, novca i truda, ali je zapravo suprotno - početni koncept je od ključne važnosti za uspeh projekta, a ako ga treba modifikovati, onda je bolje da to uradite što ranije.
Nemojte da očajavate čak ni ako ste već stigli do polovine celog posla, pa primetite da bi bolje bilo da izmenite početni koncept. Nije lako odreći se velikog truda i krenuti od početka, ali će to verovatno dovesti do boljih rezultata. Sticajem nesrećnih okolnosti, nekoliko puta sam se našao u toj nevolji da nepovratno izgubim višednevni trud i da započnem posao od starta. Naravno da je donosilo stres, ali sam na kraju svaki put, bez izuzetka, bio srećan što se to dogodilo, jer je polazak od početka dodavao novi kvalitet, koji projekat nije imao u prethodnoj varijanti.
U opisanom postupku napadanja i modifikacije početnog koncepta na neki način se simulira, a time i ubrzava normalna evolucija projekta. Uobičajeno je da proizvođač posle prve serije proizvoda uvidi svoje propuste i lansira novi model, koji je brži, sigurniji, lepši, lakši za upotrebu, ekonomičniji i u svakom pogledu bolji. Kritičko razmišljanje, koje bi rezultovalo brisanjem svega urađenog i ponovnim započinjanjem od starta, moglo bi da mu pomogne da preskoči skupe faze proizvodnje prvog modela i da uvek ima savremeniji i bolji proizvod.
Sve ovo može da se primeni ne samo na oblast tehničkih delatnosti, nego i mnogo šire. Pomislite, racimo, na to koliko je materijalnih dobara, ljudskih sudbina pa i života moglo da bude spaseno da su politički lideri u 20. veku na vreme uvideli svoje greške i odmah korigovali društveni sistem koji su nametnuli svome narodu. Tvrdoglavost, nedostatak kritičke procene postignutog i nesposobnost da se uoče i priznaju svoje greške bili su osnovni uzrok mnogih ljudskih nesreća.
Kreativno mišljenje
Kritičko mišljenje je veština koja se uči i koja se stiče navikom. Isto važi i za logičko mišljenje, ali o tome ovde neće biti reči, jer su ljudi koji se bave računarima već ovladali tehnikom logičkog mišljenja, budući da logiku svakodnevno primenjuju u radu. Dovoljno je reći da je logika neophodna komponenta u postupku kritičkog mišljenja.
Teško je zamisliti debagovanje, servisiranje ili bilo koju vrstu rešavanja problema bez kritičkog mišljenja, ali ako stvarate projekat od početka, treba da razmišljate ne samo kritički, nego i kreativno. Mada se ova dva procesa razlikuju, oni su ipak nerazdvojni i efikasno se dopunjuju. S jedne strane, kreativni postupak podrazumeva kritičku proveru ideja, ali s druge strane on može da bude i od pomoći u kritičkom pristupu, kad treba zamisliti sve mogućnosti u lociranju problema.
Kreativno mišljenje je u svojoj osnovi znatno inspirativnije, može da motiviše i donese više zadovoljstva, tim pre što ono ne zahteva mentalni napor i stalnu usredsređenost na problem. Moguće je praktikovati ga i kada ste opušteni, ili čak dok sanjarite i dok vam je osnovni problem u drugom planu. Ako vam ova tehnika nije strana, u takvim trenucima ćete i protiv svoje volje osetiti nešto što liči na iznenadnu bujicu kreativne energije koja se pojavila niotkuda, pa ćete verovatno iskusiti ono što se u psihologiji zove "Aha-momenat". To obično počinje kao naivna igra, a može da se završi kao riznica moćnih ideja.
Ako imate tu sreću da se družite sa umetnicima, možete da vidite da postoji mnnogo različitih načina da se svesno isprovocira kreativni postupak. Ono što je nama ovde zanimljivo, jeste da neki od tih postupaka mogu da se primene i na konstruktorski ili hakerski rad. Ako imate dovoljno slobodnog vremena, iskustva i fizičkih resursa, možete, recimo, da počnete od toga što ćete zamisliti samo oblik kućišta projekta. Stvorite najpre neku elegantnu formu, definišite njene dimenzije, boju, napravite 3D model - ostavite zasad po strani samu funkciju. Tek tada se zapitajte šta biste voleli da imate u tako lepom kućištu. Ovaj inverzni proces ne mora uvek da donese dobar rezultat, ali ponekad može da dovede do malog remek-dela.
Mnogi od umetnika i dizajnera uvek imaju pri ruci malu beležnicu (ne elektronsku, nego papirnu) u koju beleže ideje kad im padnu na pamet, tako da mogu kasnije da ih razmotre. Jedan od naših slikara je, recimo, održao izložbu na kojoj niste mogli da vidite slike, nego stotine takvih grubih skica na brzinu nacrtanih na papirićima od kojih je većina bila manja od dlana.
Dobar kritički mislilac
Da li za sebe mislite da ste dobri u kritičkom mišljenju? Zamislite, recimo, da treba da pomognete nekome da pronađe određeno mesto u gradu koji je vama poznat, ali ne i njemu. Vi ćete mu objasniti kako da dođe do tog mesta, ali ako to možete da uradite na elokventan način, tako da izdvojite samo korisne informacije koje će mu pomoći da ne luta nepotrebno, onda ste verovatno dobar kritički mislilac. Ta vaša sposobnost objašnjavanja se oslanja na veštinu "posmatranja" vaših reči kroz svest nekog drugog, ko još uvek ne zna gde je mesto koje treba da pronađe, a isti taj mehanizam "paralelnog procesiranja" se koristi i za kritičko mišljenje. Ako, uz sve to, umete da mu date objašnjenje tako da ne bude samo korisno, nego i duhovito i zanimljivo, onda ste dobri ne samo u domenu kritičkog, nego i kreativnog mišljenja.
Još je lakše prepoznati lošeg kritičkog mislioca. To je po pravilu čovek koji svoje mišljenje smatra za jedino merodavno, pri čemo sve vidi u binarnoj formi: crno ili belo, lepo ili ružno, pametno ili glupo - umesto da dozvoli sve nijanse. To su ljudi koji nikada ne dolaze u nedoumicu, naročito kad procenjuju svoje tvorevine: "Moja ideja je savršena, jer ja sam genije". Sa gledišta kritičkog mišljenja, to je najgori mogući pristup. Loša vest je da verovatno niko od nas nije genije, a dobra vest je da čak ni pravi genije skoro nikada nije siguran da je njegova ideja dobra. Biti genije ne znači dobijati ideje bez napornog rada, nego upravo suprotno. Zato, ako neko u startu obožava svaku svoju ideju i nikada ne sumnja u njih, on svakako nije genije, jer se naprosto ne uklapa u taj milje.
Postoji još jedno merilo koje bi moglo da nam pomogne u procenu nečije sposobnosti kritičkog mišljenja. Ako neko smatra da su astrologija, rašljarenje i slične tehnike zasnovane na činjenicama (pa čak i na nauci), on verovatno nije dobar kritički mislilac. U najmanju ruku, ne dovoljno dobar da sam osmisli svoj projekat i dovede ga do uspeha.
Kako postati kritički i kreativni mislilac
Za ovo, nažalost, nema jednostavnog recepta, ali postoje smernice koje mogu da pomognu nekome ko iskreno želi da radi na vlastitom usavršavanju. Za početak, dobro je svaku svoju ideju tretirati kao 50:50 dobru ili lošu, mada ima ljudi koji će vam reći da je to suviše optimistički, jer će praksa na kraju pokazati da je 90% ideja potpuno bezvredno. Zato je mudro podvrgnuti barem neke od tih ideja proveri. Konsultujte se s nekim ili je objavite na nekom stručnom blogu i pratite javne komentare publike. Naravno da će biti svakakvih komentara, možda i zlonamernih, ali će se verovatno naći i neki koji će vam otvoriti oči i navesti na to da unesete poboljšanja.
Kritičko mišljenje nije prirodno ugrađeno u naše instinkte, čak bi se moglo reći da je ono protivprirodan akt. Postupak evolucije je oblikovao čoveka tako da preživi u surovom svetu, a ne da se igra sa svojim projektima. Da stvar bude još gora, evoluirali smo u čoporu, što znači da intuitivno poštujemo autoritet vođe. Sve to nije dobra osnova za razvoj mehanizma kritičkog mišljenja, ali je srećna okolnost ta da smo razvili i kreativnost, tako da imamo osnova i za samopoštovanje. Pronalaženje prave doze poštovanja sebe jeste ključno u kreativnom radu. Premalo samopoštovanja će ugroziti motivaciju i kreativnost, a previše će loše uticati na sposobnost kritičke procene naših ideja, što će verovatno dovesti do trošenja vremena, novca i truda na bezvredne projekte.
Niko nije rođen kao dobar kritički mislilac, ali skoro svako to može da postane. Mislite o tome što je rekao Edvard de Bono: "Težnja da se uvek bude u pravu jeste najveća prepreka za nove ideje. Bolje je imati dovoljno ideja od kojih su neke pogrešne, nego uvek biti u pravu tako što nemate nikakve ideje".
Tekst je nastao na osnovu članka istog autora objavljenoh u decembru 2015. na blogu Hackaday.com. Sledećeg meseca biće reči o postupku donošenja odluka, što je prirodan nastavak započete teme.
|
