Put do Interneta za Srbiju je bio dug i zavojit. Sve je, kao i u većini sveta, izniklo iz akademske zajednice, kada se 1989. godine Jugoslavija uključila u European Academic and Research Network.Uspostavljena je telefonska linija između Beograda i Linca (Austrija) pa su, uz adrese nalik na eristan@yubgef51.bitnet, pripadnici akademske zajednice (i još poneko ko se „švercovao“ uz njih) dobili priliku da razmenjuju elektronsku poštu sa svetom. Ubrzo su „pronađeni“ i drugi servisi Bitnet-a, među kojima je naročito popularno bilo preuzimanje fajlova s TRICKLE servera.
Bitnet/EARN je bio tek prvi korak prema „pravom“ Internetu. Kako bi se akademska mreža, zasnovana na DEC VAX računarima, povezala s Internetom, dobijen je na upravljanje internet domen .YU, čiju su administraciju preuzeli Univerzitet u Mariboru i Institut „Jožef Štefan“, koji su tada koordinirali Sistem naučno-tehnoloških informacija Jugoslavije. I dalje je nedostajala TCP/IP konekcija sa svetom, ali je izgledalo da je ona pitanje dana. A onda...
Godine snalaženja
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 30. maja 1992. uveo sankcije SR Jugoslaviji.Ta besmislena odluka uključila je prekid naučno-tehničke saradnje, što je Austrija iskoristila da već 3. juna prekine EARN link do Beograda. Slovenija je ubrzo registrovala svoj TLD .SI, ali je zadržala i .YU domen u neaktivnom stanju. Bili smo potpuno odsečeni od sveta.
Potrebu za elektronskim komunikacijama preuzeli su BBS-ovi, a pre svega Sezam koji je brzo porastao na 15 dial-in linija i okupio oko sebe veliku grupu ljudi koji su diskutovali, chat-ovali, sarađivali na raznim projektima, pa i privatno se družili – ova jedinstvena (danas bismo to nazvali) društvena mreža u raznim formama funkcioniše i danas. Ipak, bila je potrebna i veza sa svetom, pa su se korisnici snalazili. Poštanske veze nisu potpadale pod sankcije – direktno telefoniranje bilo je skupo i veze su (pre)često pucale, ali je funkcionisala paketna JUPAK mreža. Njena brzina (9600 bita u sekundi za čitavu državu) zvuči smešno, ali je ipak bila dovoljna da se razmenjuju kratke poruke i poneki fajl. Računi su, nominalno, bili ogromni, ali ih je malo ko plaćao – sve je uglavnom išlo preko fakulteta, kojima je (uz povremene povike i pretnje „makazama“) država uglavnom gledala kroz prste.
Saradnjom Elektrotehničkog fakulteta i Fakulteta organizacionih nauka uspostavljena je akademska mreža koja se u početku sastojala od jedne iznajmljene linije preko koje su računari komunicirali internet protokolima. Tom prilikom je napravljen .YU domen i dodeljivane su adrese, ali taj domen nije bio vidljiv iz sveta. Samo uspostavljanje veza i podizanje servisa kao što su mail, ftp, telnet, news, pa najzad i web omogućilo je inženjerima da mnogo toga nauče i budu spremni za dolazak „pravog“ Interneta.
Zahvaljujući ljubaznosti kolege sa California State University omogućena je razmena elektronske pošte, zasnovana na trikovima, tako da su naše adrese ličile na dejanr%sezam.yu@moumee.calstatela.edu. Pošta je razmenjivana više puta dnevno preko JUPAK-a i omogućavala je prilično sporu i obimom veoma ograničenu komunikaciju ali ipak – komunikaciju.
Posle raznih peripetija, IANA (Internet Assigned Numbers Authority) i RIPE (Résaux IP Européens) su početkom 1994. dopustili da se administriranje .YU domena iz Slovenije premesti u Srbiju, pa je osnovan YU NIC, Yugoslav Network Information Center, isprva kao ad-hoc organizacija. U inostranstvu su postavljeni DNS serveri za .YU TLD, ali je njihovo administriranje bilo komplikovano, pa su napravljeni .CO.YU i .AC.YU domeni, čiji su DNS serveri bili u Beogradu. Ta struktura je zadržana i danas, pa postoje .CO.RS i .AC.RS.
I konačno – Internet
Posle ukidanja međunarodnih sankcija 1995. godine, stekli su se uslovi za povezivanje na Internet. Prvi satelitski link uspostavljen je, za potrebe akademske zajednice, saradnjom Računskog centra Univerziteta u Beogradu i Beobanke, 27. februara 1996. Nekoliko meseci kasnije proradio je i prvi komercijalni provajder, EUnet, pa je pristup svetskoj Mreži postao dostupan svim zainteresovanima, najčešće preko dial-up linija, ali su uspostavljane i iznajmljene linije do firmi. Postalo je jasno da je prisustvo na Mreži neophodno za poslovanje, pa su firme masovno registrovale .CO.YU domene.
Registraciju domena kontrolisao je YU NIC, zasnovan na entuzijazmu akademske zajednice. Registracija domena je bila besplatna, ali su s obzirom na nepostojanje izvora finansiranja, uvedena razna ograničenja. Samo su pravna lica mogla da registruju domene, i to jedan po firmi. Kako je pritisak rastao tako je registracija tekla sporije, nije bilo jasnih mehanizama kojima bi se rešavali sporovi, evidencija je bila manjkava i nisu bili realizovani servisi kao što su whois, koji se očekuju na Internetu. Bilo je jasno da se upravljanje adresnim prostorom mora rešiti na bolji način.
Sredinom 2001. godine u okviru tadašnjeg Saveznog zavoda za informatiku formirana je radna grupa koja je napisala prvi nacrt Pravilnika o registraciji .YU domena i Statuta YU NIC-a. Krajem sledeće godine je, u okviru Agencije za informatiku i Internet, napravljen drugi nacrt Pravilnika o registraciji .YU domena i nacrt Ugovora o registraciji domena. Početkom 2005. administratori .YU domena, predstavnici internet provajdera, Telekoma Srbija i Ministarstva nauke izradila su nacrt Statuta Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Javna rasprava o tom nacrtu održana je na forumu elitesecurity.org u martu i aprilu 2006. godine.
Osnivanje RNIDS-a
Osnivačka skupština RNIDS-a održana je 8. jula 2006. i on je osnovan kao neprofitna organizacija kojom rukovodi Upravni odbor izabran od strane Skupštine osnivača. RNIDS je 12. februara 2007. registrovan u Ministarstvu kulture kao Fond, čime je i zvanično počeo rad. Već u septembru ICANN je, na osnovu izražene podrške Vlade Srbije i predstavnika srpske internet zajednice, RNIDS-u poverio upravljanje postojećim .YU registrom i budućim registrom nacionalnih internet domena Republike Srbije.
Razvojem političkih događaja .YU domen je postao prošlost, baš kao i država kojoj je pripadao. SR Jugoslavija je najpre promenila ime u Srbija i Crna Gora, pa joj je dodeljen domen .CS koji nikada nije zaživeo. Zatim je u junu 2006. Crna Gora proglasila nezavisnost, ubrzo registrovala TLD .ME, dok je Srbiji dodeljen TLD .RS. RNIDS je pažljivo pripremio tranziciju sa .YU na .RS domen – trebalo je obezbediti da firme koje su već bile vlasnici nekog .CO.YU domena dobiju istoimeni .CO.RS, a po želji i .RS domen. Odlučeno je da se domeni prodaju preko ovlašćenih registara, koji će konkurisati jedan drugom i boriti se za korisnike nižim cenama i drugim pogodnostima, dok sam RNIDS obezbeđuje tehničku infrastrukturu za čitav taj posao, ali i arbitrira ako dođe do spora oko nekog imena, u skladu sa precizno određenim pravilima.
Zvanična registracija .RS domena počela je 10. marta 2008. u podne i već prvog dana registrovano je 7000 domena. Tokom narednih šest meseci vlasnici .YU domena su registrovali istoimene .RS domene – ovu priliku je do 10. septembra 2008. godine iskoristilo blizu 20.000 korisnika. Posle toga neregistrovani domeni postali su raspoloživi svim zainteresovanima. Domeni sa sufiksom .YU ostali su aktivni do kraja marta 2010. godine, kada je .YU domen definitivno ugašen.
Vreme je za ćirilicu
Početkom 2010. godine RNIDS je započeo proceduru za uvođenje TLD na ćiriličkom pismu. Izabran je naziv .СРБ, koje je ICANN zvanično odobrio 8. novembra 2010. Tako je naša zemlja dobila svoj drugi domen na Internetu. Od 27. januara 2012. počela je registracija .СРБ domena, s tim što su korisnici .RS domena tokom prvih šest meseci imali pravo preče registracije .СРБ domena po ceni od 1 dinar. To što ne postoji 1-1 translacija latinice u ćirilicu rešeno je tako što je za neke korisnike .RS domena rezervisan niz .СРБ domena, od kojih su mogli da izaberu željeni. Od 1. avgusta 2012. počela je slobodna registracija .СРБ domena. Interesovanje za ćiriličke domene je znatno manje nego za .RS domene – registrovano je 91.364 .RS i 2.814 .SRB domena – ali je važno da naša zemlja ima aktivan domen na svom zvaničnom pismu.
I sam RNIDS se menjao, pa je 28. maja 2011. postao Fondacija, dok je Skupština preimenovana u Konferenciju suosnivača. Time je još jasnije istaknuto da će RNIDS, osim svoje osnovne funkcije upravljanja internet domenima Srbije, podržavati internet zajednicu kroz različite edukativne skupove i projekte, što u poslednje vreme postaje njegova važna delatnost.
|
