Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, čiji smo tok s zadovoljstvom pratili, predstavljaju ne samo trijumf sporta, nego i tehnologije – oko 20% budžeta Igara potrošeno je na razvoj komunikacione i informatičke infrastrukture Brazila. Kompanija Embratel je razvukla 370 km optičkih kablova koji čine kičmu olimpijske mreže, a Cisco je doneo 77 tona najmodernije opreme. Koliko smo mi tehnološki spremni da organizujemo neku narednu Olimpijadu?
Brazil je peta najveća zemlja na svetu, kako po površini tako i po broju stanovnika, ali nažalost nije bogata – muče ih veliki ekonomski i politički problemi. Ipak su se hrabro upustili u organizaciju Olimpijskih igara i, uz sve sitne i krupne prigovore učesnika, u tome bili uspešni. Ispravno su zaključili da organizacija takvog događaja nije trošak, nego pre svega investicija. Gustavo Tutuca, ministar za nauku, tehnologiju i inovacije, rekao je novinarima da će ulaganje u gradsku komunikacionu infrastrukturu unaprediti život u Riju i pomoći da se u grad dovedu nove velike kompanije. Škole, bolnice i druge javne ustanove uživaće u bržem pristupu Internetu, a nekih 15,000 kompjutera i drugih uređaja koje je Cisco doneo biće donirano raznim ustanovama, dok će država obezbediti odgovarajuće poreske olakšice.
Bivša Jugoslavija je bila poznata po organizaciji sportskih manifestacija – kruna su bile XIV Zimske Olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine – ali u poslednje vreme, zbog političkih i ekonomskih problema, nemamo mnogo prilike da priredimo velika takmičenja. Jedan od razloga je svakako i naša infrastruktura – bile su potrebne decenije da, gradeći po teškim terenima Vojvodine, kompletiramo auto-put od Beograda do Novog Sada, auto-put Beograd-Čačak i obilaznica oko Beograda su samo večita obećanja, pruge su nam u raspadanju, a ni digitalni autoput nije u sjajnom stanju. Prema istraživanju organizacije Internet Society, prosečna brzina download-a u Srbiji je 12.2 Mbps, što je doduše rast u odnosu na prethodne dve godine (4, odnosno 10 Mbps), ali nas i dalje stavlja tek na 58. mesto u svetu (analizirane su 143 države, zaključno s Burkinom Faso). Brzina od 12.2 Mbps i nije tako loš skor – i dalje smo iza Rumunije, Bugarske, Mađarske i Slovenije, ali ispred Turske, Hrvatske, Italije, Crne Gore... Katastrofalno je što prosečna brzina upload-a iznosi svega 2.46 Mbps, po čemu smo blizu začelja liste. Naši provajderi konstantno suzbijaju kreativan rad i napredak cloud computing koncepta, u uzaludnoj nadi da će brži upload skupo naplatiti firmama. Poneko tiho ponudi upload booster, ali on vrlo brzo i jednako tiho nestane iz cenovnika ili bude sveden na neznatno povećanje brzine.
Glavni poslovni i marketinški napori većine domaćih operatora već neko vreme su koncentrisani na pokušaj da se od Telekoma Srbija „otmu“ korisnici fiksne telefonije, uz očuvanje telefonskog broja i nižu pretplatu ili povoljan „paket“. Ma koliko su te akcije na kratki rok profitabilne, one dugoročno i infrastrukturno ne donose ništa, osim ulaganja u tehnologiju koja je na zalasku. Budućnost je u optičkim kablovima, mobilnim mrežama i, naročito, razvoju i komercijalizaciji servisa zasnovanih na njima. U ovom broju „PC“-ja čitaćete, između ostalog, o razvoju IP televizije i srodnih Over-The-Top tehnologija i videćete zašto vam je potreban brži priključak na Mrežu. Uz rast infrastrukture raste čitava privreda, a time i naše ambicije. Olimpijske igre u Beogradu 2024. godine, koje ćete pratiti dok listate (ili šta se već tada bude radilo s časopisima) PC#322... zašto da ne!
