HoloLens: Realnost na steroidima

Virtuelna realnost je vruća tema ove godine. Pojavili su se mnogi VR uređaji, počev od Samsung-ove Gear VR kacige, preko HTC Vive, pa sve do Oculus Rift-a. Izgleda kako svi želimo da živimo neke druge živote i budemo na nekom drugom mestu, jer to je jedini način da se objasni fasciniranost ljudi VR tehnologijom. Ipak, ona ima jedno ograničenje - ne može da menja stvarnost. Upravo na toj činjenici zasniva se prednost proširene realnosti (augmented reality). Microsoft je svoje razvojne kapacitete posvetio upravo toj ideji, predstavljajući svoj novi proizvod HoloLens, doduše zasad u razvojnoj verziji.

Umesto kacige

HoloLens nije VR kaciga. Kao što ime sugeriše, to je neka vrsta naočara kroz koje se vidi okruženje. Međutim, u to okruženje HoloLens može da projektuje holograme, kombinujući živi svet i računarski generisane elemente. To su aplikacije, prikaz informacija, trodimenzionalni modeli, praktično sve što računar može da modeluje. Microsoft nije prvi počeo da razvija ovu tehnologiju. Setimo se projekta Google Glass od pre skoro četiri godine, koji ipak nije zaživeo. To je valjda i problem kod novih tehnologija - nije dovoljno samo imati inovativan proizvod, već je neophodo i tržište sazrelo za njega. Kod Google Glass-a to se nije desilo, a da li će Microsoft uspeti da nametne HoloLens, ostaje nam da vidimo. U svakom slučaju, tehnologija na kojoj se zasniva HoloLens daleko je naprednija od Google-ovih naočara (što nije neobično ako uzmemo u obzir vreme pojavljivanja), ali je istovremeno to značajno skuplji proizvod. Verzija namenjena širokom tržištu još uvek ne postoji, ali za one koji ne mogu da čekaju (i pri tome imaju dovoljno novca), na raspolaganju je Development Edition.

HoloLens je zapravo Windows 10 računar ugrađen u AR (augmented reality) vizir. Za njegovo funkcionisanje nije neophodno da se povezuje s telefonom, tabletom ili nekim eksternim računarom - to je samodovoljan sistem. Sudeći po ceni, koja je u ovom trenutku oko 3.000 dolara, Microsoft, barem za sada, nema veliku ciljnu grupu. S obzirom na to da je reč o proizvodu u razvoju, on ne može da se pohvali ni preteranom ergonomijom, ali i dalje predstavlja naprednu kombinaciju hardvera i softvera, a možda nam čak daje i uvid u to kako će računari izgledati u ne tako dalekoj budućnosti.

Kako izgleda?

HoloLens na prvi pogled deluju kao malo predimenzionirane naočare za skijanje. Čine ih dva glavna dela - plastični okvir koji se stavlja na glavu i transparentni vizir. Podesivi okvir naleže oko glave, preko čela i ušiju. Na njemu je taster za startovanje uređaja i indikator stanja baterije (u vidu pet LED dioda), kao i microUSB konektor za punjenje akmulatora. Postoje još dva tastera pomoću kojih se definiše osvetljenje ekrana, 3,5-mm audio-konektor za slušalice i kontrole za podešavanje jačine zvuka. U plastičnom okviru naočara nalaze se mali zvučnici. Uređaj nema klasične slušalice, pa osobe koje se nađu u blizini takođe mogu da čuju zvuk iz HoloLens-a.

Vizir je, naravno, pun različite elektronike. S prednje strane nalazi se blago zatamnjen providni plastični panel, koji ima dizajnerski efekat, ali služi i kao zaštita za senzore i ekrane koji su postavljeni iza njega. HoloLens ima dva ekrana, po jedan za svako oko. Napravljeni su od transparentnih panela, blago zakošenih kako bi mogli da "hvataju" slike koje se emituju iz neke vrste mini-projektora postavljenih iznad njih. U viziru su još i različiti senzori - četiri kamere koje snimaju okruženje, jedna "dubinska" kamera, kao i senzor ambijentalnog osvetljenja.

Skriveni računar

Hardverski, HoloLens možemo da svrstamo u kategoriju prenosivih računara. Ipak, s gledišta sirove snage, on je daleko ispod današnjih standarda. Pokreće ga 32-bitni Intel-ov procesor, sa zasebnim Microsft Holographics Processing Unit (HPU 1.0) koji je zadužen isključivo za generisanje i obradu hologramske slike. Sistem ima 2 GB RAM-a i 64 GB flash memorije, a povezivanje sa spoljašnjim svetom ostvaruje se preko Bluetooth 4.1 LE i 802.11ac Wi-Fi konekcije. Microsoft nije obznanio koja je rezolucija ekrana u HoloLens-u, sem da emiter proizvodi 2,3 miliona svetlosnih tačaka.

Pošto je reč o zaokruženom računarskom sistemu koji poseduje sopstvenu bateriju, može da se koristi bez ikakvih žica, što mu daje mogućnost upotrebe i u spoljašnjim uslovima. Akumulator traje između dva i tri časa, a otprilike isto toliko vremena je potrebno za njegovo punjenje.

Za opis mogućnosti i ograničenja HoloLens sistema, prva iskustva u primeni i pregled raspoloživog softvera pogledajte PC #237.