Transformacija poslovanja

Kažu da su muzika, matematika i ljubav tri univerzalna svetska jezika. Iako bi digitalnu transformaciju najlakše bilo opisati matematičkim formulama, moraćemo da upotrebljavamo reči. Počnimo od teze da će digitalnoj transformaciji pribeći najpre oni koji uoče da tim procesom mogu da poboljšaju poslovanje, pa tako više i zarade. Putu koji vodi do tog cilja posvećena je i naša konferencija BIZIT 2016.

Digitalna transformacija treba da produbi i ubrza sve poslovne aktivnosti, procese, nadležnosti i modele koji će, oslanjajući se na savremene tehnologije, uticati na celokupno društvo na strateški način. To bi bila neizbežna definicija digitalne transformacije, iako znamo da se navođenjem svake definicije jedan pisac negde u svetu preobrati u digitalnog marketara.

Krenite hrabro

Digitalna transformacija kreće od kritičnih tačaka koje ne čine proizvodnju, ali od njihove efikasnosti u mnogome zavisi poslovanje. Reč je o finansijama, neophodnoj poslovnoj dokumentaciji, njenom protoku i skladištenju. Na red zatim dolazi komunikacija, interna i eksterna, na nju se naslanja briga o kupcima, a onda dolaze na red sofisticiraniji vidovi transformacije koji uključuju komunikacije i marketing na svim kanalima, istraživanja tržišta, te predviđanja i prilagođavanja koja mogu da privuku i zadrže kupce, pa i da otvore nova tržišta.

Ključno je da shvatite da se digitalna transformacija poslovanja ne završava na promenu (možda i dalje Clipper) programa u kome vodite knjigovodstvo. Naši partneri će na konferenciji BIZIT demonstrirati gotova ERP i CRM rešenja koja obuhvataju mnogo više od knjigovodrstva. Na vama je da izaberete ponudu koja vam odgovara i sarađujete s autorima rešenja u fazi konkretne implementacije i prilagođavanja vašem poslovnom modelu. Za one koji su već napravili prve korake, biće tu i napredni alati za analizu poslovanja, veoma slikovit i očigledan prikaz rezultata i trendova (BI), na osnovu kojih možete da analizirate svoju efikasnost i otklonite uska grla u poslovanju. Biće reči i o sve popularnijim alatima koji mogu da predvide mnoge trendove, pa i uoče gde biste mogli da usmerite napore da svoje poslovanje unapredite, proširite ili čak otvorite neku novu tržišnu nišu.

Za sve to je neophodna adekvatna infrastruktura, pa će vas BIZIT detaljno informisati o tome zašto je neophodan prelazak u cloud, u celini ili, ako biste neke podatke ipak radije držali kod sebe, u hibridni cloud. Uporedimo li to sa stvarnim životom, primetićemo da većina stanovništva odavno ne gaji sopstvene biljke i životinje. Snabdevamo se od onih koji to rade na farmama, jer je tako jeftinije. Da li ste primetili noviji trend u kome se već spremljena hrana nudi u supermarketima i specijalizovanim „kuhinjicama“? Ja jesam, malo sam i računao i teško da bih mogao da spremim sličnu hranu po nižoj, pa čak ni po jednakoj ceni. Po analogiji, nikada nećete uspeti da napravite svoj IT sektor koji će biti jeftiniji, efikasniji i bolje kontrolisan kao onaj koji vam nudi savremeni data centar koji baš sve (EaaS – Everything as a Service) u cloud-u i „na veliko“. Iskoristite ponudu na pravi način.

Nisu samo pare i papiri...

Digitalizacija finansijskih tokova i tokova dokumentacije možda jeste prvi korak, ali ni izdaleka nije sve što možete da učinite da savremenim tehnologijama poboljšate svoje poslovanje, pa i život. Svaki ozbiljan projekat zahteva poslovnu analizu i biznis plan, kako banke i investitori to vole da zovu. Savremena informaciona analitika u velikoj meri može da vam pomogne da preciznije izračunate gde i kada treba pokrenuti neki projekat, koliko vam je sredstava i resursa potrebno i kada će ta sredstva početi da se vraćaju.

Možda najbitniju stavku u planiranju i upravljanju projektom, a kasnije u upravljanju radnim procesom, čini ušteda vremena. Poslovno izveštavanje i poslovno predviđanje – ukratko, poslovna inteligencija Business Inteligence – sve brže i sve očiglednije predstavljaju poslovne rezultate, analiziraju tempo nabavke, prodaje, same uočavaju trendove, pa i ukazuju na moguće pravce razvoja ili proširenja vašeg poslovanja. Čak i ako planirate startap, u kome je vaša ideja još uvek na granici između mogućeg i imaginarnog, moraćete barem da pokažete da ste svesni ove moći novih poslovnih IT alatki, da umete da ih koristite i da razumete njihove rezultate i sugestije. Otvaranje još jednog restorana na Zemunskom keju samo zato što su „već svi otvorili“ daleko je od savremenih poslovnih trendova.

„Digitalna transformacija“ najviše je transformisala medije i komunikaciju. Oni kojima prodajete i oni od kojih nabavljate dostupni su stalno preko mnogobrojnih kanala komunikacije. Digitalizacija je i ako pređete na čitanje naših digitalnih izdanja, nećemo vam to zameriti, naprotiv. A digitalizacija je i ako dođete na BIZIT 2016, da se upoznate s najsavremenijim trendovima i mogućnostima informacionih tehnologija, da razmenite iskustva i primenite ih u poslovanju. Umrežavanje (Networking), je nezaobilazna stavka digitalne transformacije, iako možda na prvi pogled tu ne spada.

Etika i estetika

Transformacija koja je u toku, kao i sve velike promene koje redefinišu pozicije velikog dela populacije, ostavlja niz otvorenih pitanja. Ako digitalizacija bude veoma uspešna, ako podigne naše poslovanje i produktivnost na sasvim novi nivo, kome će se plasirati ti silni proizvodi i usluge? Onima koji su ostali bez posla ili nisu našli svoje mesto u transformisanom svetu? Teško da će i najbolja služba prodaje, podržana vrhunskim marketingom, bilo šta prodati čoveku koji nema para.

Raspodela sredstava će svakako biti problem, ali tako je bilo u svakoj industrijskoj revoluciji, a digitalna transformacija to svakako jeste. I pre nego što od digitalne transformacije svima bude bolje, nekima će sigurno biti gore, a nekima mnogo bolje. Digitalizacija će neke ostaviti bez radnog mesta, naročito one koji se drže tradicionalnog shvatanja posla i ne pronađu se ni u jednoj digitalnoj aktivnosti koja će im obezbediti egzistenciju. Sigurno je da nećete raditi na proizvodnoj traci, jer će proizvodna traka s ljudima biti neefikasna.

Podsetimo se prethodnog kongresa u Davosu i onoga što je izrekao Satya Nadela, CEO kompanije Microsoft: „Kao rezultat četvrte industrijske revolucije biće stvoren ekonomski suficit. Međutim, pitanje je kako će se on ravnomerno raspodeliti između drzava, ljudi u različitim ekonomskim slojevima i različitim delovima sveta“. Zaista, verovatno će suficit steći oni koji se digitalno transformišu i odluče da rade s manje radnika. Svako mora sebi da pronađe novu šansu i novu budućnost, i to što pre – dobre pozicije se jako brzo popune. A karta za taj put u budućnost zove se – znanje. Dođite na BIZIT da podelimo znanja i veštine, pa i suficite koji slede.