Bankarski sektor bije glas da je spor i konzervativan, da se noviteti teško uvode i da strah od zloupotreba zaustavlja primenu savremenih tehnologija. Kod nas su te prepreke osnažene legislativom koja je iskomplikovala procedure u (uzaludnoj) nadi da će tako sprečiti nekakav "odliv novca u inostranstvo". Ipak, stvari se polako menjaju, za sada uglavnom u smeru lakšeg trošenja novca. Za e-commerce bi dobro došao i drugi smer...
Konkurencija čini čuda - pre samo godinu dana bili ste srećni ako elektronski možete da uplatite novac na bilo koji račun i da prodate devize; već za kupovinu evra bio je obavezan odlazak u ekspozituru. Čak i one usluge koje ste mogli da obavite elektronski bile su obesmišljene time što su banke, da bi više zarađivale od kredita datih građanima, držale potpuno nerealan kurs evra, tako da je elektronska konverzija donosila gubitak. Mnogo se više isplatilo da odete u banku, podignete evre, zamenite ih u obližnjoj menjačnici i onda uplatite na račun - još jedan razlog da Srbiju zli jezici zovu Apsurdistan. A onda je Telenor preuzeo KBC banku, preimenovao je u Telenor banku i ponudio usluge koje korisnici žele da imaju. Odjednom se pokazalo da je moguće obaviti (skoro) sve bez odlaska u ekspozituru, pojednostavljeno je slanje novca i dokazano da se banka može voditi i bez široke i skupe mreže poslovnica; elektronske transakcije su preuzele primat.
Druge banke su se uključile u utakmicu, smišljajući nove usluge o kojima smo do skora mogli samo da sanjamo. Recimo, mogućnost da nekome pošaljete novac SMS-om, a da ga on podigne na bankomatu, ili integracija platne kartice u mobilni telefon, kojim samo mahnete blizu POS uređaja. Neke banke su uz to ponudile i realan kurs za elektronske transakcije (neke, začudo, još nisu), tako da su stvari krenule napred. Ipak, mnogo toga viđenog u razvijenim zemljama još nemamo. Recimo, promena limita na kartici, naročito za firme, i dalje zahteva papirologiju, nema mogućnosti da sami promenite PIN (a samim tim ni mogućnosti za slanje kartice poštom; morate da idete po nju u ekspozituru), ne možete da generišete broj kartice koji ćete iskoristiti jednokratno, za neku Internet transakciju... Valjda će i te stvari vremenom stići.
Mnogo ozbiljniji problem je što sporo napredujemo u domenu e-commerce infrastrukture. Ako želite da naplatite usluge na svom sajtu, moraćete da prođete kroz složenu i skupu proceduru da biste mogli da primate uplate karticama. PayPal bi predstavljao jednostavno rešenje, ali je zbog besmislenih ograničenja propisanih od strane države onemogućeno primanje uplata iz Srbije. Rešenje bi doneo domaći servis koji posluje kao RegNow ili Digital River i, preuzimajući procesiranje platnih kartica, omogućava da uz samo nekoliko klikova pokrenete Web prodavnicu. Naravno, takav servis bi naplaćivao proviziju, ali bi omogućio e-commerce sajtovima da počnu da rade i da rastu; kada postanu veći, sami će preuzeti procesiranje kreditnih kartica i tako smanjiti troškove.
Čak i uz razvoj rešenja za prodaju robe na Internetu, ostaje problem prodaje sadržaja, koji nije rešen ni u razvijenim zemljama. Ako na sajtu imate dobrih tekstova, pa poželite da naplatite čitanje svakoga od njih po, recimo, 1 dolar, bankarska provizija će pojesti zaradu. Morate, dakle, da prodajete pretplatu, ili unapred naplaćujete čitanje desetak tekstova, što korisnici ne vole. Kada neka finansijska institucija ponudi rešenje za takve potrebe, pa natera druge da je slede, mnoge stvari na Internetu će se promeniti. Na bolje!
