Prednosti i zaostajanje digitalne transformacije

Na osnovu istraživanja informatičke industrije Srbije u organizaciji inicijative SITO, procenjuje se da će u toku 2017. godine programerski sektor orijentisan prema izvozu po prvi put imati više od 50 odsto i zaposlenih i ukupnog kapitala u IT industriji. To znači da s jedne strane klackalice sede preduzeća koja izvoze softver i informatičke usluge, a s druge sve ostale IT firme. Postignut je impresivan napredak samo za nekoliko godina, pa ne iznenađuje veliko interesovanje države za IT izvoznike – rezultat s njima je brži i očigledniji nego da se podržavaju lokalne IT potrebe. Pored argumenata kojima političari opravdavaju ovakvo delovanje, treba ukazati na mogući negativni scenario i posledice jakog fokusa na izvoz, dok se istovremeno zanemaruju lokalne informatičke potrebe.

Zanemarene lokalne potrebe

Školujemo, dakle, pamet da radi za strance, a da li ćemo je imati dovoljno za sopstvene potrebe? Da bi Srbija dostigla kakav-takav nivo EU standarda, potrebna su joj godišnja IT ulaganja od 150 evra po stanovniku, a ta ulaganja za sada iznose oko 60 evra. Prosek EU iznosi 800 evra po stanovniku.

Na osnovu tih podataka, može se zaključiti da srpskoj privredi i državi nužno treba jedna milijarda evra ulaganja u IT godišnje. Za taj obim posla potreban je korpus od skoro 20.000 IT stručnjaka samo za podršku lokalnim korisnicima, a trenutno ih je angažovano manje od 5.000. Vrlo je važno da se zapamti da nam nedostaje 15.000 IT stručnjaka za digitalizaciju sopstvene privrede i društva, umesto što se bavimo idejom da tim ljudima popunimo prazninu od 900.000 stručnjaka koji nedostaju u Evropi. Sve ovo predstavlja ogroman izazov za državu, i to izazov kojim se ranije vlade nisu bavile ili nisu uspevale da se izbore. Gledajući samo izvoz i zanemarujući domaće informatičke potrebe, srpska preduzeća ostaće nekonkurentna a država neuređena, što je slaba perspektiva za digitalnu transformaciju.

Ništa od digitalne transformacije

Digitalna transformacija postala je nezaobilazna tema brojnih ovogodišnjih informatičkih konferencija i skupova u Srbiji. Da pratimo svetsku scenu potvrđuje Google Trends, koji pokazuje da je upotreba ovog termina ima ogroman rast poslednje dve godine. U fazi transformacije digitalni načini upotrebe omogućiće nove inovacije i stvaralaštva u određenom domenu, a neće samo poboljšati i podržati tradicionalne metode. Akademska zajednica u najrazvijenijim zemljama, svetski priznate organizacije, kao što su UN i Svetska banka, a posebno EU, istražuju ove teme da bi promovisale razvoj informacionog društva. Na taj talas naslanjaju se veliki tehnološki igrači (ICT vendori) sa agresivnim marketingom svojih proizvoda, ali sve to nije dovoljno – digitalna dostignuća za mnoge su još daleko.

Izveštaj Svetske banke o svetskom razvoju (World Development Report 2016: Digital Dividends), obrađuje složeno pitanje digitalne dividende na tri nivoa: društva, biznisa i pojedinaca, i to s dva aspekta: spoljašnjeg (globalnog) i unutrašnjeg (lokalnog). U žiži daljeg teksta biće jedan od ova tri nivoa: društvo (državna uprava). To se nameće i iz razloga što država ima najveći potencijal za unapređenje digitalizacije i informacionog društva, a kod nas je upravo ona najslabija karika u trouglu država, privreda i pojedinci.

Srbija na globalnom digitalnom putu

Trenutno smo na sredini između društva odabranih i ostalih, ali stremimo ka ostalima. Prema globalnim teoretičarima informacionog društva, zemlje slične Srbiji u narednoj deceniji očekuju izazovi daljeg digitalnog jaza i verovatno zaostajanje. Najbolju digitalnu perspektivu u Srbiji imaju pojedinci sa dobrim idejama, sledi biznis (preduzimljivi pojedinci), dok najslabiju perspektivu ima država, gde entuzijazam pojedinaca nije dovoljan da se nešto ozbiljno napravi. Do sada promena takvog rasporeda bila je nezamisliva. Zbog toga Srbija ostaje ambijent s malo dobrih prilika, što će naše pojedince i firme okretati prema razvijenim državama koje im nude dobre prilike. Digitalna podela i zaostajanje rezervisani su za slabe, a digitalne prednosti za jake, što potvrđuje i Svetska banka. Prema izveštaju o svetskom razvoju, firme su povezane više nego ikada ranije, ali usporeni su globalni rast i produktivnost. Digitalne tehnologije menjaju svet rada, ali tržište rada postaje sve više polarizovano i nejednakost raste – naročito u bogatijim zemljama, ali sve je očiglednije i u zemljama u razvoju. I dok broj demokratskih društava raste, udeo slobodnih i fer izbora pada. Ovi trendovi se nastavljaju, ne zbog digitalnih tehnologija već uprkos njima. Digitalne tehnologije će se sve brže širiti, ali će se digitalne dividende (profiti) koncentrisati. Nije iznenađujuće to što bolje obrazovani, dobro povezani i sposobniji ostvaruju veću korist – okruženi su dobicima digitalne revolucije na svim nivoima.

Inicijativa SITO (Srpski IT osmatrač) prati domaća tržišna i tehnološka kretanja u ICT oblasti od 2005. godine, kao prva i jedina takve vrste u Srbiji. Za detalje posetite www.sito.rs