GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #241 > PC.Biz
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Migracija u cloud
Miodrag Ranisavljević
Kako premestiti informacioni sistem kompanije u oblak? S jedne strane čujete da to "svi" rade, a s druge dobijate priče o velikim troškovima nečega što bi zapravo trebalo da vam uštedi novac. Ostaje samo da precizno procenite svoje potrebe i krenete napred, korak po korak
- PC #241 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Migracija u cloud

Cloud je u ekspanziji i sve više kompanija usvaja ga za segmente svog poslovanja. Prihodi ponuđača cloud rešenja rastu. Prema statističkoj kompaniji Statista, globalni prihod od javnih cloud servisa procenjuje se na 175 milijardi dolara. I to nije sve, prihodi od servisa za skladištenje podataka u cloud-u (cloud storage) na globalnom nivou iznose 2,35 milijarde dolara, od softvera kao servisa (SaaS) oko 23,72 milijarde. Cloud servisi beleže rast od preko 15 odsto na globalnom nivou. Što se domaćeg tržišta tiče, istraživanje RZS iz 2016 kaže da svega 9,3 odsto kompanija koristi usluge u oblaku, ali nadu uliva podatak da blizu 70 odsto zaposlenih u kompanijama ima daljinski pristup elektronskoj pošti, dokumentima ili aplikacijama što može da predstavlja bude korak ka cloud migraciji.

Sve počinje od Office-a

image

Ako malo „zumiramo sliku“ i pogledamo samo najpoznatiji paket za kancelarijsko poslovanje Microsoft Office 365, koji u sebi sadrži standardne alate za elektronsku poštu (Outlook), obradu teksta (Word), tabelarne proračune (Excel) i prezentacije (PowerPoint), lako ćemo uočiti ovaj trend. Od 1,2 milijarde korisnika Office-a 365 na globalnom nivou, više od 60 miliona su aktivni komercijalni korisnici, a preko 90 odsto njih radi u malim i srednjim preduzećima. Tako je bilo u četvrtom kvartalu 2016. godine – poslednje zvanične cifre kreću se oko 85 miliona komercijalnih korisnika, dok se u prvoj polovini 2017. očekuje 100 miliona aktivnih komercijalnih korisnika. Brojka od koje vam se zavrti u glavi kada posmatrate situaciju iz ugla domaćeg tržišta. Posao se ne završava na klijentima – imamo i virtuelne servere, rešenja za backup, antivirus zaštitu, aplikacije, razni poslovni softver i još mnoga druga rešenja s predznakom cloud... i sličnim vrtoglavim brojkama. Trend je očigledan – cloud servisi osvajaju tržište i biće sve prisutniji u budućnosti.

Da li će (i šta, u kom trenutku...) kompanije migrirati na cloud predmet je mnogih (argumentovanih i malo manje argumentovanih) rasprava širom sveta. Diskusije otvaraju mnoge dileme poslovne i tehničke prirode: od snižavanja troškova IT infrastrukture, preko dostupnosti, sigurnosti, bezbednosti, efikasnosti, neophodnosti, svrsishodnosti, poslovnih prednosti, sve do opasnosti od vezivanja za jednog provajdera (tzv. vendor lock-in).

Penjanje do oblaka

O prednostima računarstva u oblaku pisalo se nadugačko i naširoko zato samo kratak podsetnik: niži inicijalni troškovi, pretpostavljena jednostavnost korišćenja, ažurnost (uvek najnovija verzija), skalabilnost i mobilnost. Sve ove prednosti kompanije mogu ali i ne moraju iskusiti, naročito na našem tržištu gde su ulaganje i potrošnja na IT minimalni (čast izuzecima) i posmatraju se kao nužno zlo, a ne kao nešto što može zaista da donese konkurentnu prednost. Razlozi su razni za ovakvu situaciju, ali takvo stanje možda je prilika da se neiskorišćene prednosti i potencijali IT-ja dokažu kroz cloud rešenja.

Da bi iskusile prednosti, kompanije bi cloud rešenjima trebalo da pristupaju na isti način kao svakoj novoj tehnologiji. Cloud rešenja treba proceniti, razumeti i na kraju prihvatiti samo ako donose konkurentnu prednost, snižavaju troškove i unapređuju svakodnevne poslovne procese. Trend je takav da će se u narednih 10 godina većina IT servisa premestiti u nešto što će ličiti na trenutni model elektrodistribucije, odnosno, tretiranju IT-ja kao robe široke potrošnje. To znači da će cloud ponuda biti suštinski jednostavnija i sve što bi kompanije trebalo da znaju biće koliko košta i gde se „priključuju“, kao električna energija. Zasad tako izgleda, a kako će biti, videćemo. Migracija u cloud je proces premeštanja podataka, aplikacija ili drugih poslovnih elemenata sa servera lociranih u kompaniji na servere van kompanija (cloud) ili premeštanje podataka, u opštem slučaju, iz jednog okruženja u drugo. Postavljaju se razna pitanja, a najčešće je: Da li čekati? Svaka kompanija treba da proceni isplativost, svoje poslovne potrebe, troškove migracije, šta može, a šta ne može u cloud, kao i šta dobija, a šta gubi migracijom. Dakle, pitanje migracije pre svega je organizaciono, a ne IT pitanje. Način na koji kompanija obavlja svakodnevne poslove može predstavljati značajan elemenat u proceni. Često se zaboravlja da postoje rešenja koja se u kompanijama koriste godinama i da ona moraju da se prilagode cloud okruženju ili se mora migrirati na neko cloud-ready rešenje. To je posebno važno kada je reč o poslovnom softveru.

Već smo počeli

Neke stvari su verovatno već u nekoj vrsti cloud-a samo to nije toliko vidljivo ili se ne zove tako. Računarske mreže, serveri i Internet dugo postoje. Većina kompanija koje imaju svoj domen, Web sajt i e-mail adresu te stvari drže negde van lokalne računarske mreže, najčešće kod hosting provajdera. Ti servisi se nekako prirodno „smeštaju“ u cloud. Kompanije koje imaju internu IT infrastrukturu isto mogu da razmišljaju o cloud rešenjima, koja bi vodila do hibridnog cloud-a.

Skladištenje i deljenje fajlova i zajednički rad na dokumentima (kolaboracija) oduvek su predstavljali izazov. Cloud alati elegantno rešavaju taj problem. Neke od njih kompanije već koriste, recimo Google Drive, Dropbox, OneDrive ili neki sličan servis. Ako je bezbednost važna (a jeste) kompanije treba da se zapitaju kako da omoguće upravljanje tim servisima da bi sprečile potencijalno curenje poverljivih informacija. Pitanje je koliko ljudi već koriste te servise, pre da kompanije i ne znaju da se podaci nalaze na tim servisima. I to treba uzeti u obzir prilikom migracije. Toplo preporučujemo backup i skladištenje rezervnih kopija podataka van lokacije kompanije, a cloud može biti rešenje o kome treba dobro razmisliti.

U poslednje vreme viđamo sve više poslovnih aplikacija u cloud-u. Njihova migracija nije tako jednostavna. Ako razmislimo bolje, ona čak i bez cloud-a predstavlja izazov za kompanije. To je posebno osetljiva oblast i mora da se uloži dodatni napor kako bi se procenile potencijalne prednosti u odnosu na postojeća rešenja.

Kompleksna rešenja koja su u upotrebi u kompanijama često mogu imati mnogo veće troškove migracije nego što su uštede od prelaska na cloud. Čak i ako se radi o veoma fleksibilnim cloud rešenjima, implementacija se radi od nule, a u zavisnosti od stepena kompleksnosti integracije s drugim sistemima, to može biti vrlo skup sport.

Organizacioni, a ne tehnološki izazov

U IT svetu postojalo je dosta revolucionarnih stvari koje nisu zaživele ili nisu uspele da dokažu vrednost u poslovnom okruženju. Za razliku od drugih revolucija, cloud se zaista i dešava, mada neki tržišni igrači pričaju o cloud-u na različite načine, stvarajući tako više konfuzije nego objašnjenja. Jedan od najočiglednijih uzroka konfuzije jeste taj što cloud nije samo tehnologija već je suštinska promena načina na koji se IT koristi i na koji se IT servisima pristupa. Naravno, tehnologija je omogućila da se cloud „dogodi“ i to nije sporno. On ne bi bio moguć bez virtuelizacije, računarskih mreža, servera, operativnih sistema i drugih hardverskih i softverskih rešenja do sada.

Razlog zbog koga smatram da je migracija u cloud više organizaciono nego tehnološko pitanje leži u činjenici da u većini organizacija razmišljaju prilično konzervativno, po sistemu: ako nije pokvareno, nemoj da popravljaš. IT radi ono čemu je namenjen, a to je podrška poslovanju. Možda ne baš kao u marketinškim sloganima, ali radi. Izazov za cloud ponuđače biće zapravo da predstave sve pomenute prednosti svog rešenja u kontekstu konkretnog poslovanja. Drugo, organizacioni izazov za kompanije predstavljaće menjanje ustaljenog načina rada, ustaljenih procedura i načina razmišljanja.

Dakle, više od svega, važna je organizacija. Procese i procedure koji su godinama nastajali i razvijali se treba prilagoditi novom, „oblačnom“ načinu rada i razmišljanja. Još ako kompanija ima implementiran neki od standarda kvaliteta, a obično je to dobro poznati ISO 9001, priča se dodatne komplikuje.

Troškovi?

image

U zavisnosti od toga šta se izmešta u Cloud, različiti su i troškovi. Uzimajući u obzir sve prednosti cloud-a o kojima se najčešće govori, troškovi se veoma lako previde, kako njihovo postojanje, tako i iznos.

Zato je važno da svaka kompanija za sebe izračuna prave troškove postojećih IT sistema, kao i da pokuša da predvidi i izračuna buduće troškove ekvivalentnog ili boljeg cloud rešenja. Direktne troškove relativno je lako izračunati i proceniti jer se vide po fakturama IT dobavljača: nabavka hardvera i softvera, održavanje ili podrška. Problem su troškovi koji nisu vidljivi i očigledni, oni su daleko složeniji za računanje. Već smo pisali o troškovima neupravljanja IT-jem (PC#213), a ovde ćemo pomenuti samo najosnovnije tipove indirektnih troškova: vreme prekida u radu, vreme koje zaposleni trenutno troše na administriranje sopstvenih računara i slično.

Migriranje u cloud moglo bi da eliminiše deo lokalne IT infrastrukture, ali ne treba zaboraviti da će kompanijama i dalje biti potrebni računari za pristup aplikacijama i podacima. Za razne stvari potrebni su različiti nivoi udobnosti pri radu, ali ako uzmemo za primer ERP rešenje, ozbiljan desktop ili laptop računar obavezan je za obimniji i udobniji unos podataka. Tablet ili telefon mogu potencijalno da zamene računare samo na određenim radnim mestima ili eventualno odeljenjima. Možete li da zamislite računovođu koji na mobilnom telefonu radi završni račun i sve potrebne provere pre slanja nadležnim institucijama?

Troškovi postojeće IT infrastrukture i procena potreba buduće cloud infrastrukture, kombinovana s mogućnošću da samo neke stvari kompanije migriraju u oblak dodatno komplikuje računicu. Zbog toga, kao i zbog činjenice da migracija u cloud eliminiše samo deo postojećih troškova dok neki ostaju (npr. podrška za aplikacije od lokalnog IT stručnjaka bez obzira na to što je sam softver u cloud-u), obim ovog članka sprečava me da uđem u detalje, a njih ima i previše. Zbog svega toga toplo preporučujem da ovoj temi posvetite dužnu pažnju.

Pogledi s raznih strana

S jedne strane imate menadžment koji uočava poslovne (pre svega troškovne) prednosti cloud-a, ali ne vidi izazove i potrebne organizacione promene. S druge strane imate korisnike koji su navikli na određeni način rada i teško se menjaju, zatim imate interni ili eksterni IT pred kojim je veliko ulaganje vremena, energije i novca za ovladavanje brojnim novitetima koji mogu biti veoma različiti, u smislu potrebnih znanja i veština. Sa četvrte strane, tu su globalni IT igrači koji „guraju“ čitavu priču i sve svoje servise pomeraju u cloud. Svako na svoj način, iz svog ugla i u skladu sa svojim mogućnostima, ovlašćenjima i razumevanjem utiče na kompleksnost odluke o migriranju u cloud i to nikako ne treba zanemariti.

Sigurnost cloud rešenja predstavlja vruću temu. Vrlo je verovatno da je javni cloud mnogo bezbednije mesto za podatke od bilo koje prosečne lokalne računarske mreže u domaćim kompanijama. Ipak, problem sigurnosti nije u havarijama i tehničkim stvarima. Kompanije uglavnom brine mogućnost neovlašćenog pristupa poverljivim podacima i zloupotrebe. Takva zabrinutost, iako opravdana, nije samo na strani ponuđača već i korisnika, odnosno, koliko svaki korisnik bezbedno pristupa i koristi cloud. Pitanje sigurnosti nije samo tehničko već i poslovno: da li će vaš cloud provajder postojati i sledeće godine?

Prednost na tržištu

Migracija u cloud trebalo bi da donese kompanijama konkurentnu prednost bilo u smanjenju troškova, podizanju efikasnosti, mobilnosti... Ako je procena da organizacija u ovom trenutku ne bi mnogo dobila migracijom u cloud, bolje da je ne radi.

Ako IT postaje na neki način uporediv s robom široke potrošnje, to znači da bez njega danas ne može da se posluje. U tom smislu, kao što bez struje, mobilnog telefona ili računara ne može da se zamisli elektronsko poslovanje, tako bi uskoro moglo biti i sa cloud-om. Kada svi budu koristili prednosti cloud-a, to više neće biti prednosti, biće conditio sine qua non, uslov bez koga se ne može.

Nove tehnologije su uzbudljive, ali upotreba tehnologije samo nje radi ne donosi pravu vrednost. Trebalo bi da se koristi ne zbog faktora „novine“ već pre zbog poslovnih zahteva i potreba. Premeštanje nekih aplikacija u cloud može biti korak u pravom smeru, ali loše dizajnirana rešenja neće biti unapređenja samo zbog toga što su premeštena u cloud.



Societe Generale

Schneider APC

CP Security


Original

YuNET

Festival Nauke

Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter