Tajne internet pretrage

Kako pretraživačka mašinerija funkcioniše ispod haube, možemo li da utičemo na njen rad i šta da radimo sa gomilom podataka koji nam stižu od nje? Ne, ovaj tekst neće dati odgovore na sva ta pitanja. Pravo mesto za ta saznanja je najveća i besplatna, 8. godišnja konferencija o Internetu u Srbiji – DIDS 2017, koju 7. i 8. marta organizuje Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Slogan ovogodišnjeg DIDS-a glasi: „Tajne internet pretraga: Traži, Nađi, Poseti“ i dobro opisuje tri tematska bloka planirana za prvi dan ove Konferencije. Za drugi dan predviđen je već uobičajeni Regionalni internet forum.

A u ovom tekstu pokušaću samo da pretpostavim šta će sve na DIDS-u da ispričaju Gari Iješ (Gary Illyes), analitičar vebmaster trendova u kompaniji Google Inc, Lazar Džamić, do nedavno šef Guglovog ZOO tima za brend strategiju u Londonu, Ivan Rečević, konsultant i Google Partners trener, kao i drugi učesnici Konferencije. Da li su pretpostavke tačne, moći ćete da proverite uživo ili putem online prenosa, ali i u snimcima celog toka ovog stručnog skupa, kao i u izveštajima, na sajtu dids.rs. U nastavku teksta, prošetaćemo kroz tri tematska bloka DIDS-a.

Iz ugla Gugla

Mnogi ne znaju da Gugl ne daje svima iste rezultate pretrage. Na primer, ako dve osobe, jedna u Beogradu, druga u Londonu, ukucaju u polje za pretraživanje potpuno isti pojam, recimo „internet“, dobiće prilično različite rezultate... Ovaj u Beogradu dobiće listu sajtova koji su pretežno na srpskom jeziku, na nacionalnom .RS domenu, sa firmama koje se u Srbiji bave internet biznisom, sa lokalnom Guglovom mapom, lokalnim Guglovim oglasima, lokalnom ponudom sličnih pretraga... E, da, i sve to upakovano u lokalni Guglov interfejs na srpskom. A onaj u Londonu dobiće sve to lokalizovano, ali iz ugla Ujedinjenog Kraljevstva. Zašto? Gugl želi da svojim korisnicima pruži maksimalno relevantne informacije i logično pretpostavlja da su nekom ko pretražuje iz Beograda (što Gugl jako dobro zna) potrebni lokalni internet provajderi i sva ostala lokalna pisanija na temu „internet“.

Da budem potpuno precizan, čak i ako dve osobe iz Beograda pretražuju isti pojam, moguće je da im rezultati pretrage budu manje ili više različiti. Kako? Sve zavisi od toga ko je od njih dvoje u trenutku pretraživanja ulogovan na Guglove servise, jer tako Gugl dobija dopunske podatke o korisniku, njegovim preferencijama, navikama, istoriji pretraživanja, polu, godinama... I to nije sve.

Čak iako nije ulogovan, možda ima zapamćene „kukije“ u svom pregledaču, a nije nebitno i sa kog i kako podešenog i preko čega na Internet povezanog računara to radi... Sve u svemu, ako ste ushićeni zbog toga što je neki vaš sajt uvek na prvoj strani pretrage, ne budite lenji (pre nego što se pohvalite naokolo), pa sve to proverite i na nečijem tuđem računaru, negde drugde lociranom.

Tajna Guglovog algoritma pretrage je verovatno najstrožije čuvana tajna na svetu, ali neke činjenice su dobro poznate i potvrđene. Adresa internet sajta, to jest njegov domen, prvo je parče koda koje Guglov algoritam vidi. Ako je to neki lokalni domen, na lokalnom jeziku i na lokalnom hostingu, taj sajt ima veće šanse za visoko pozicioniranje u rezultatima pretrage. Kao, na primer, google.rs, i svi bitni svetski brendovi skoro uvek imaju i nacionalne interenet domene za svaku zemalju u kojoj posluju.

Nađi me lako

Na koje sve načine posetioci saznaju za neki internet sajt? Ako zavirimo u Guglovu analitiku, videćemo pet mogućih kanala putem kojih posetioci dolaze na sajtove. Najpre, to su direktne posete koje nastaju tako što posetilac direktno ukuca neku adresu u internet pregledač ili je već ima sačuvanu u istoriji pregledača. Drugi kanal je organska pretraga, sa svima omiljenim besplatnim rezultatima pretrage na Guglu, koji u mnogome zavise od Search Engine Optimization (SEO), prevashodno bazirane na optimizaciji sadržaja sajta. Treći način su društveni mediji koji, putem šerovanja sadržaja, dovode veliki broja posetilaca na sajt. Četvrti kanal dolaska posetilaca je referentni priliv, kao saobraćaj koji dolazi sa veb sajtova koji nisu društvene mreže. I peti su plaćeni kanali, sa kojih saobraćaj stiže zahvaljujući plaćenom oglašavanju na Internetu.

Mnogi pate od nerealne želje da se nađu na prvoj strani Guglove pretrage. Teoretski je to moguće za svaki sajt, samo ne baš i za sve ključne reči, jer u mnoge svima poznate i od svih tražene ključne pojmove je uloženo mnogo para, vremena i SEO rada.

Za SEO početnike, vredi da zapamte da su Guglu posebno bitni naslov (title tag) i opis web strane (meta description), a oba se i pojavljuju u rezultatima pretrage. Sadržaj sajta treba istovremeno da bude zanimljiv za posetioce, a prilagođen za pretraživačku mašineriju, što nije lako uskladiti. Uspeh u pretragama se postiže pisanjem teksta koji sadrži ključne reči, pravilno formatiranim naslovima i podnaslovima u tekstu, ali i optimizacijom ilustracija i priloga, počev od smislenog naziva fajla, opisa slike (alt text), kao i teksta ispod nje (caption). Brzina učitavanja sajta je vrlo bitna za SEO, pa treba pravilno obraditi slike (dimenzije, kompresija, vrsta fajla), optimizovati kod, keširati sajt... Posebnu pažnju zaslužuje i geotargetiranje u webmaster alatima.

Pravi primeri internet prisustva

Treći blok DIDS-a je tradicionalno rezervisan za ugledne lokacije na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ. Ove godine, predstavnici osam domaćih internet sajtova, portala i onlajn projekata govoriće o svojim iskustvima i razvojnom putu. Uspešni sajtovi na nacionalnim internet domenima obuhvataju i četiri finalista sa RNIDS-ovog prošlogodišnjeg konkursa „Pravi primeri internet prisustva“: mojazubarka.co.rs, alibris.rs i lespetits.rs. U drugom delu trećeg bloka biće predstavljen sajt Beogradske filharmonije, бгф.срб, koji je dobitnik Posebnog priznanja RNIDS-a na dodeli priznanja i nagrada PC Press Top 50 za 2016 godinu. Pored njega, tu su i sajtovi gradnja.rs, superskola.rs, pricajmootome.rs i benchmark.rs.

RNIDS želi da i na ovaj način promoviše male privrednike iz Srbije, koji su uspešni u svom poslu, ali i u svom nastupu na Internetu, jer su iskoristili činjenicu da se za internet sajtove namenjene lokalnom, srpskom tržištu, u rezultatima pretrage daje prednost sajtovima na nacionalnom .RS internet domenu. Deo tih iskustva iz prakse je već dostupan kroz video testimonijale i mini intervjue na adresi naravno.rs.