Hanover je od 20. do 24. marta još jednom bio Meka za ljubitelje novih tehnologija i trendova koje možemo da očekujemo u narednim godinama. Jedan od najvećih tehnoloških sajmova na svetu CeBIT održan je pod sloganom "d!conomy - no limits"
Vodeća svetska izložba posvećena digitalizaciji privrede, javne uprave i društva, ove godine stavila je fokus na mogućnosti koje pruža digitalna transformacija. Tema Sajma odabrana je da bi se dodatno istakao način na koji se menjaju granice između stvarnog i virtuelnog sveta, kao i između čoveka i mašina koje ga okružuju i opslužuju.
Uticaj digitalne transformacije već sada možemo da osetimo na svakom koraku, a posebno u privredi, gde se ruše granice između privrednih grana i struktura na kojima se zasnivaju tradicionalni procesi, a definišu se novi oblici saradnje koji uključuju interfejs između čoveka i tehnologije. Svedoci smo rađanja novih poslovnih modela i oblika poslovanja koji se zasnivaju na novim tehnologijama. Zato okosnicu CeBIT-a 2017. čine veštačka inteligencija, poslovanje u oblaku, sajbersigurnost, Internet stvari, virtuelna realnost, 5G konektivnost i dronovi. Svakodnevno se otvaraju nova polja primene ovih tehnologija, a CeBIT je pravo mesto na kome je moglo da se pokaže kako da se one pretvore u poslovne prilike. U mnogobrojnim halama mogli su da se vide brojni konkretni primeri upotrebe novih tehnologija u najrazličitijim oblastima poslovanja: auto-industriji, bankarstvu, trgovini, zdravstvu, javnoj upravi…
Fabrika 4.0
Možda najupečatljiviji primer digitalne transformacije (četvrte industrijske revolucije) jeste implementacija fabrike za štampanje identifikacionih dokumenata koja je omogućavala uvid u nov način rada zasnovan na pomenutim principima. Bundesdruckerei, državna štamparija, je postavila pravu malu fabriku koja je demonstrirala kako digitalna transformacija funkcioniše u praksi.
ID MiniFab je opremljena kompletnom proizvodnom trakom za štampanje dokumenata. Svi segmenti proizvodnje bili su umreženi i posetioci su u Hali 7 Sajma mogli uživo da prate izradu svakog pojedinačnog dokumenta. Ova fabrika namenjena je, inače, za izradu zvaničnih dokumenata kao što su pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole…
Mašine inteligentnije od ljudi?
Naučnici se već neko vreme bave procenama i osmišljavanjem pravog odgovora na pitanje iz međunaslova. Iz meseca u mesec vidimo napredak na tom polju - na sajtovima nas čekaju virtuelni čat-botovi, Siri, Google Asistent i Kortana nas organizuju i izigravaju virtuelne asistente… Veštačka inteligencija koristi se i u mnogo ozbiljnije svrhe - ona pomaže lekarima prilikom postavljanja dijagnoza i odabira načina lečenja, pravnicima da uobliče pravna dokumenta, zamenjuje ljude u vožnji…
Autonomna vožnja već je realnost i to je pokazano i na CeBIT-u. Tesla, trenutno najpopularniji električni automobil, koji ima i opciju autonomne vožnje, izazvao je veliku pažnju na Sajmu, gde je predstavljen novi Model X, kao i Powerwall, rešenje za čuvanje energije za napajanje svega i svačega. Model X je predstavljen kao najsigurniji, najbrži i najsvestraniji sportski automobil u istoriji. Ipak, čini nam se da je u kategoriji vozila najviše pažnje posetilaca Sajma privukao NAVYA Arma, autonomni minibus u kome su zainteresovani mogli i sami da se provozaju.
Veštačka inteligencija danas je daleko naprednija od obezbeđivanja autonomne vožnje, ona pomaže u odabiru pravog kandidata za određenu poziciju prilikom zapošljavanja, deci prilikom izrade domaćih zadataka, vojnicima da prežive na bojištu…
Koliko su daleko otišli roboti, pokazao je Pepper, prvi humanoidni robot koji je sposoban da prepozna osnovne ljudske emocije. Napravljen je 2014. u kompaniji SoftBank Robotics, kao dokaz koncepta da roboti mogu da imaju samostalnu interakciju s ljudima i da se ponašaju u skladu s njihovim reakcijama. Takvi roboti danas postoje u mnogim prodavnicama, gde drugde nego u Japanu, dočekuju posetioce i kupce i razgovaraju sa njima. CeBIT 2017. će ostati upamćen po činjenici da su Pepper - The Robot i Nikolas Boudot, direktor prodaje SoftBank Robotics Europe, bili govornici na poslovnoj konferenciji u okviru Sajma. Novinari su čak imali priliku i da zvaničnim putem, preko sajta CeBIT-a, zakažu intervju s njim!
Robotika i računari ušli su na velika vrata i u medicinu. Oni obrađuju ogromne količine podataka kako bi se što tačnije procenile detektovane indikacije bolesti. Naročito velik proboj ostvaren je u otkrivanju mladih ćelija raka koje ljudsko oko nije u stanju da identifikuje, dok je veštačkoj inteligenciji za to dovoljan delić sekunde. To direktno utiče na spasavanje velikog broja ljudskih života, jer otkrivanje kancera u ranim fazama mnogostruko povećava šanse za izlečenje. Još jedan primer pokazuje koliko je danas daleko otišla veštačka inteligencija: na Sajmu je predstavljena i aplikacija koja samo slušanjem i analizom glasa neke osobe može da proceni ima li ona predispozicije da u starijem dobu oboli od Parkinsonove bolesti.
Kao u svakoj industrijskoj revoluciji do sada, postoji bojazan da će nove tehnologije uticati na to da ljudi ostanu bez posla. Budućnost pripada mašinama sposobnim da misle, ali ne da bi one pokorile ljudski rod, kao u filmu "Terminator", već da bi ljudima podigle kvalitet života. Roboti i veštačka inteligencija možda će preuzeti na sebe najjednostavnije poslove, ali zato će se ljudima otvoriti novi, kreativni segmenti poslovanja. CeBIT je zato postao mesto na kojem možemo već danas da vidimo kako će, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, izgledati naši životi i način na koji obavljamo poslove.
Oblaci puni informacija
Danas skoro 50 odsto kompanija posluje u cloud-u. To nije iznenađujuće, zato što primena ove tehnologije ne samo da smanjuje troškove, već omogućava korisnicima da se bezbolno usklađuju s novim zahtevima poslovanja. Oni koji su već prebacili svoje poslovanje "u oblak", ali i oni koji to još uvek nisu uradili, mogli su na CeBIT-u da sagledaju globalne trendove na tom polju i da se upoznaju s praktično neograničenim mogućnostima koje cloud computing nudi.
Poslovanje u cloud-u na najjednostavniji način moglo bi da se predstavi kao proces u kom poziciju ličnog računara preuzima Internet. Umesto da podatke čuvate na lokalnom disku, to čini provajder koji može da bude bilo gde u svetu. Računar tada postaje samo sredstvo preko koga se dolazi do tih podataka. Iako to deluje kao gubitak kontrole nad podacima, u praksi je situacija sasvim suprotna. Podaci se nalaze u okruženju koje kontrolišu profesionalci, koji imaju daleko više znanja i iskustva kako da ih sačuvaju. Iako je to već prežvakana priča, deluje kao da je glavni zadatak cloud provajdera koji su se predstavili na CeBIT-u (a pojavili su se praktično svi koji nešto znače na globalnom nivou), bio da pored predstavljanja najnovijih inovacija na tom polju, edukuju posetioce Sajma.
Za detaljan izveštaj iz Hanovera pogledajte PC #242.
