GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #242 > PC.Edu
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Budući brucoš u kući
Boris Stanojević
Kada dođe vreme da mladi čovek odluči čime će se baviti u životu, roditelji vole da "pomognu" u izboru. Pitanje je da li uvek postupaju na pravi način. Imajući u vidu činjenicu da je reč o tinejdžerima, pomoć treba ponuditi na suptilan način
- PC #242 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Budući brucoš u kući

Danas IT sektor obezbeđuje život koji je nekada uživala srednja klasa (srećnih ljudi), pa je normalno da su pogledi uprti u tom pravcu. Jedini problem je što je izbor širok te je teško snaći se u raznim zanimanjima, sektorima, fakultetima, sertifikatima, školama... Pri svemu tome često se zaboravi ono najvažnije – šta budući student želi... i šta može.

Želje i mogućnosti

Želje često nisu u skladu s mogućnostima, nažalost, i toga čovek mora biti svestan. Za IT poslove je (uglavnom) ključan odgovarajući talenat, kao uostalom i za druge struke. Ljudi su različiti. Nekima je lakše da sednu i nauče 1000 strana, nekima da urade isto toliko zadataka, a nekima da napišu hiljade linija koda. Kako prepoznati da li je IT pravi poziv za vaše dete? Slično pitanje i budući brucoš treba sebi da postavi. Pođimo od početka. Kao i svuda, ko krene ranije, obično je u boljem položaju. IT struka je vrlo dinamična pa mnogi misle da moraju da krenu „na vreme“, a baš ta dinamičnost omogućava i da se kasnije „uhvati voz“. Ovde ima mnogo nepotrebnog i potrošenog znanja. S jedne strane to je tačno, ali s druge, osnovni principi i dalje važe...

Upravo je u tome razlika između fakultetski obrazovanog stručnjaka i kursiste. Eto na šta treba obratiti pažnju i predočiti mladim naraštajima, naročito kada u tinejdžerskom/adolescentskom dobu krenu s pričama kako im faks ne treba, nego će steći znanje na kursevima i dokazivati sertifikatima. Činjenica je da postoji jedan broj izvrsnih IT specijalista koji nemaju formalno obrazovanje (znam ih više nego nekoliko), ali to je nešto što se pre može posmatrati kao izuzetak nego pravilo i mahom su to ljudi koji imaju veliki talenat i koji su uložili ogroman trud, jer to vole da rade.

Kako se počinje

Da se vratimo na rani početak učenja. Videli smo da se taj predmet uvodi u osnovne škole i to od petog razreda. Navedeno je kako je cilj da se deca nauče algoritamskom razmišljanju. To je dobro za one koji žele da budu u IT struci, ali algoritamsko razmišljanje je važno (i postaje sve važnije) i za mnoga druga zanimanja. Ono može da bude dobar pokazatelj da li je dete za ova zanimanja ili je bolje da potraži karijeru u nekoj drugoj oblasti. Istakao bih da je u tom dobu važnije usvojiti algoritamski način rezonovanja, nego naučiti neke konkretne veštine.

image

Tu je negde i zamka u koju se lako upadne. Napraviću jednu analogiju sa elektronikom i situacijom od pre oko četiri decenije. Tada je bilo lepo studirati ETF i baviti se elektronikom, a deca su imala prilike da kroz razna učila i sekcije savladaju neke osnove. Jedna od njih bila je i „Mala škola elektronike“ Radio-kluba „Nikola Tesla“ na Crvenom krstu. Bila je prilagođena i osnovcima i mnogi su se kao klinci bavili elektronikom. Ali to može da vas zavede, pa da umesto inženjera postanete majstori. Sećam se saveta koji sam dobio – ako hoćeš da budeš inženjer, ideš u Matematičku gimnaziju, ako si za majstora, onda idi u „Teslu“...

Slično je sa IT strukom. Lako je naučiti da sklapate neke kockice, guglate rešenja i eksperimentišete s primenom, ali to ne mora biti put ka visinama, do kojih ne moraju svi da stignu. Nikako ne treba biti previše samouveren i misliti da je programersko znanje dovoljno i kako nisu potrebne te „gluposti“ koje se uče na fakultetu. Nažalost, mnogi se u to uvere kad postane kasno. Kažu da malo dete neograničeno veruje roditeljima, pa kao tinejdžer misli da roditelji lupaju gluposti, a u kasnijim godinama često shvati da su roditelji (nažalost) bili u pravu.

Malo karikiram, ali zaista treba dobro paziti da se ne odluta u „zanatskom“ pravcu, ako postoji talenat i želja za nečim boljim. A želja je veoma važna, ne samo za završetak fakulteta, za koji mnogi tvrde da se završava za××××om, a ne glavom. Ne bih to nazvao običnim radnim navikama, već žarom da se što više nauči i razume na pravi način. Mora se posedovati taj poriv za sticanjem i primenom novih veština i znanja. Drugim rečima, mora da se provodi mnogo sati ispred monitora, ali da to nisu igre, Facebook i ostali potrošači vremena.

Roditeljski uticaj

Da se vratimo na roditeljski uticaj. Normalno je da želite da vam dete bude uspešno, da bude bolje od vas i da se tome radujete. Ali treba paziti da se to ne pretvori u bolesnu ambiciju i pokušaj ispravljanja sopstvenih grešaka. Pogledajte kako neki dovode decu na prijemne u škole za talente, da li želite tako da izgledate? Dete, omladinac, budući brucoš mora sam da pokaže sklonost ka tome, eventualno možete blago da ga pogurate. Ako je stidljiv i iz raznih razloga to nije pokazao – što je moguće jer uticaj sredine u osnovnoj školi može biti vrlo jak – postoje institucije koje se time bave. To je možda najvažnije pri izboru srednje škole. Sumnju možete sami odagnati u priči s naslednikom, ali ako ste u prilici, dobro savetovalište je uvek dobra ideja.

Da zbrka bude veća potrudila se raznolikost IT zanimanja. Od programera, administratora, dizajnera, developera pa do hardveraša. Da li je to sve slično, šta je lakše, šta je teže, šta ima budućnost? Mnogo je pitanja bez preciznih odgovora. Da li je računarska tehnika na ETF-u u stvari jeftinija verzija SI smera samo sa Osnovama elektrotehnike (i to sam čuo)? Čak i ako ste stručni u toj oblasti, nije lako preuzeti odgovornost. Najlakše je, i možda najispravnije, reći da sve ima budućnost i da je dobro fokusirati se na sklonosti, jer će tu budući stručnjak dati svoj maksimum, pri čemu će uživati u poslu, koliko je moguće. Raspravu o tome i pregled ponuda ostavljamo za naredni broj, kada upis postaje vruća tema.

SLEDEĆI TEKST U PC #242
preview
Presretnuta slika
Dejan Ristanović




Kaspersky


Original

YuNET

CP Security

Biznis i finansije

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter