Treba li, u cilju istraživanja, čuvati viruse-izazivače bolesti koje su u svetu potpuno iskorenjene, kao što su velike boginje, stočna kuga i (nadajmo se uskoro) polio? Proteklog meseca kompjuterski virus WannaCry je dao jasan odgovor na ovo pitanje - ne treba. Pa ipak, biće onih koji će pažljivo čuvati kako žive tako i kompjuterske viruse da bi ih koristili kao oružje. A takvo oružje se lako pretvara u bumerang...
Da li ste čitali roman "3001: Finalna Odiseja" Artura Klarka? Ukratko rečeno, Monolit koji je u prvoj Odiseji pomogao da na Zemlji nastane inteligentni život procenjuje da taj život nije vredan opstanka i odlučuje da uništi ljudsku rasu. Ljudi ga najzad onesposobljavaju zaključivši da je Monolit neka vrsta kompjutera, pa mu podmetnu strašni koktel najgorih kompjuterskih virusa pažljivo čuvanih u rezervatu Pico Vault na Mesečevoj planini Mons Pico (možda je u tom trezoru bio i WannaCry?). Ne bih da mnogo diskutujem o kompjuterskoj strani ovog scenarija - možda za 1000 godina i napravimo programske jezike koji će proizvoditi kod prilagođen svim kompjuterima, ali bi ipak bilo previše očekivati da oni rade i na kompjuterima vanzemaljaca - pa da ostanem na osnovnoj implikaciji: ljudi čuvaju viruse jer bi im jednom mogli biti od koristi, pre svega kao oružje.
WannaCry je nastao još gorom praksom - NSA i druge obaveštajne agencije pronalaze bezbednosne propuste u Windows-u (a svakako i u drugim operativnim sistemima) i čuvaju ih za sebe, kao oružje za hakovanje "terorista", šta god to ime obuhvatalo. Kada su i oni sami hakovani - što se moralo dogoditi pre ili kasnije - neko je iskoristio njihova oruđa da zaradi malo (više) Bitcoin-a. Ransomware ipak nije načinio kapitalnu štetu, a epidemija je zaustavljana na način o kome će jednom možda biti napisan roman - prostom registracijom domena iuqerfsodp9ifjaposdfjhgosurijfaewrwergwea.com (kakvo ime!). Doduše, onima čiji su sistemi zaraženi pre nego što je otkriven ovaj tajanstveni "prekidač" to i nije velika uteha.
WannaCry ransomware nije mogao da zarazi računare čiji je Windows redovno ažuriran, ali izgleda da mnogi i dalje izbegavaju tu neophodnu operaciju, bilo iz lenjosti ili iz nekog iracionalnog straha da svaki update pojačava mogućnost špijuniranja njihovog računara od strane Microsoft-a ili ko zna već koga. Smetalo mi je što Windows 10 automatski update-uje i restartuje računar bez pristanka korisnika (šta ako taj kompjuter, recimo, kontroliše video-nadzor?), ali što više vremena prolazi jasnija mi je neophodnost tog koraka. Ostaje pitanje kako je moguće da Microsoft posle ovoliko godina nije našao način da se operativni sistem ažurira bez restarta računara (ili makar da posle restarta svi programi budu ponovo pokrenuti i dovedeni u stanje u kome su bili), ali redovni update je neophodan. Nažalost ne i dovoljan - moglo bi se desiti da budemo napadnuti virusom koji koristi greške Windows-a koje još nisu "zakrpljene" i šta bi nam onda bio spas? Jedino da postupamo pametno s porukama koje nam stižu, ali izgleda da je to prestrog zahtev. Očekivao bih da će s vremenom ljudi sve više znati o kompjuterima, a oni kao da znaju sve manje. Ili je problem u nekom opštem stanju društva - nekada su klinci vrteli Rubikovu kocku da razvijaju vijuge, a danas vrte Spinner da se oslobađaju stresa... A mnogo bi se stresa skupilo kada bi vas savladao neki ransomware. Zato danas uradite nešto pametno - napravite backup svojih podataka i sklonite ga na sigurno mesto, pa tek onda nastavite posao!
