Iako je u toku obimna modernizacija mreže, Telekom ne prestaje da nas iznenađuje novim ponudama. Povodom dvadesetog rođendana kompanije, o novostima i planovima govorio nam je Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekoma Srbija
U oktobru prošle godine potpisan je ugovor s kompanijom Huawei o modernizacii fiksne mreže do 2020. godine. Da li su radovi na mreži počeli?
Potpisali smo ugovor vredan 150 miliona evra s kompanijom Huawei po kome je predviđeno da se tokom tri godine radi na unapređenju kvaliteta fiksne infrastrukture koja će obezbediti brži pristup Internetu. Radovi su upravo počeli. Vreme od oktobra iskorišćeno je za planiranje, projektovanje, prikupljanje dozvola i radovi sada intenzivno kreću, prvo iz Zemuna. Ove godine pokrićemo veći deo Beograda, Novi Sad, Niš, Suboticu i još mnogo gradova. Celu Srbiju planiramo da pretvorimo u telekomunikaciono gradilište.
Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekoma Srbija
Da li se svi segmenti mreže unapređuju u isto vreme ili postoji redosled po kome se najpre razvija core i backbone sistem? Ukratko, kada bi korisnici mogli da osete prve efekte unapređenja i koji su to korisnici?
Radimo planski, naravno. Važno je naglasiti da Telekom Srbija ima najkvalitetniju magistralnu mrežu koja je u stanju da podnese mnogo veći saobraćaj od onoga koji se trenutno odvija u našoj mreži. Fokus ovog našeg projekta pre svega je na povećanju brzine Interneta za krajnje korisnike putem fiksne infrastrukture, i to primenom novih tehnologija, kombinujući bakar i pre svega optiku. Doći u što veći broj domaćinstava sa optičkim pristupom – to je naš strateški cilj. Svakako da nismo blizu trenutka kada će prestati potreba za fiksnim širokopojasnim pristupom i kada će mobilna infrastruktura moći da zadovolji sve potrebe korisnika, iako je pre nekoliko godina to možda tako izgledalo. Efekte praktično očekujemo odmah. Kako budemo završavali koje područje, tako ćemo našim korisnicima omogućavati brzine sve do 1 GB/s.
MTS važi za mrežu koja ima daleko najveću pokrivenost korisnika. Planirate li napredak i u ovom domenu? Koje servise možemo očekivati u narednom periodu?
Mi smo lideri na polju usluga mobilne telefonije. Naše tržišno učešće je na stabilnih 46 odsto već nekoliko godina. Poverenje naših korisnika rezultat je naših stalnih ulaganja u mobilnu infrastrukturu, ali i podizanje korisničkog iskustva u svakom smislu. Ljubaznost i znanje kolega u kontakt-centru, tačnost izdatih računa, ljubazno osoblje i prijatna atmosfera u poslovnicama, efikasnost u otklanjanju smetnji, mogućnost da se najveći deo interakcija završi online, sve su to elementi koji utiču na sveukupni utisak korisnika prema provajderu usluge. Na tome smo puno radili u poslednjih nekoliko godina i mislim da to korisnici vide i prepoznaju.
Kada je reč o servisima, mobilna telefonija nije više zatvoreni ekosistem kao što je nekada bila. Do pojave 3G i 4G mreže mobilni operatori bili su isključivi vlasnici i pružaoci servisa. Danas je to sasvim drugačije. Korisnici od mobilnog operatora očekuju stabilne i kvalitetne veze i tu pre svega mislim na mobilni Internet. Potrebu za servisima oni danas traže na različitim marketima i na globalnoj mreži. Milioni mogućnosti postoje. Kada je reč o mts-u, u narednom periodu gledaćemo da se fokusiramo na mobile video u nameri da naše ogromno iskustvo kao pay TV operatora prenesemo u mobilni svet.
Da li se može očekivati dalje smanjenje cena usluga mobilne telefonije i servisa i ima li prostora za pojeftinjenje ili ukidanje roming tarifa.
Mislim da su cene usluga mobilne telefonije u Srbiji među najnižim u Evropi. Naša strategija je da za isti ili malo veći novac korisnicima obezbedimo znatno više usluga. I te kako vodimo računa o mogućnostima naših korisnika i to svi znaju. Kada je reč o roming tarifama, svima su poznate odluke EU i ukidanje rominga u EU. Mi nemamo ništa protiv toga da se to proširi i na nas, ali mobilni operatori su tu nemoćni. Naše nadležno ministarstvo čini napore da i Srbija bude obuhvaćena ovim merama Evropske komisije i videćemo kakav će ishod biti. U međuvremenu, postoji regionalna inicijativa na Zapadnom Balkanu i ona se poštuje. Na sve to, Telekom Srbija ima posebne pogodnosti za roming tarife u zemljama u kojima imamo svoje mreže, mislim na BiH i Crnu Goru. Naši korisnici već su navikli na to da kada su u BiH ili Crnoj Gori nemaju osećaj da su u roming zemljama. Po tome smo jedinstveni.
Kako komentarišete prošlogodišnje inicijative nekih zemalja EU da se ne prepusti kompaniji Huawei preveliko učešće u mrežama EU zbog sumnje da ta oprema omogućava praćenje saobraćaja i korisnika?
Ako je i postojala takva ideja, a iskreno ne znam zašto bi, mislim da je za to kasno. Huawei je danas, zajedno s kompanijama Ericsson i Nokia, najzastupljeniji i nezaobilazni isporučilac opreme u Evropi. On je partner najvećih operatora u EU. Mislim da je to dobro pošto je jača konkurencija doprinela ubrzanom razvoju tehnologija i inovativnosti. S druge strane, i evropski vendori i te kako imaju i imali su dobre poslovne aranžmane s kineskim mobilnim operatorima. Tržišta su otvorena i to je dobro.
Često se pominje privatizacija Telekoma. Kakav je vaš stav po tom pitanju, da li treba žuriti ili sačekati i koji su to uslovi koji treba da se steknu da bi privatizacija bila uspešna?
Moj stav prilično je jasan. Nakon odluke većinskog akcionara s kraja 2015. godine, da ne proda udeo u Telekomu Srbija, prestali smo da se bavimo privatizacijom. Naš zadatak kao menadžmenta sasvim je jasan i on je pre svega okrenut ka očuvanju vrednosti kompanije kroz očuvanje korisničke baze, investiranje, obezbeđivanje dobrih finansijskih performansi kompanije i održavanje tržišnog udela po segmentima. Onog momenta kada procene kažu da je pravi trenutak i ukoliko se on poklopi s namerama Vlade Srbije, koja upravlja većinskim kapitalom Telekoma Srbija, mi ćemo, kao i prošli put, dati sve od sebe da se privatizacija uspešno okonča. Do tada ona nije tema.
S obzirom na inicijative i ostvarene rezultate, koliko ste zadovoljni svojim učinkom u napretku Telekoma tokom vašeg predsedavanja?
Nikad do kraja nisam zadovoljan. Trudio sam se i mislim da sam dao sve od sebe. Kada je reč o samim rezultatima, o tome ne volim da pričam u prvom licu jednine. Rezultati su posledica angažmana svih zaposlenih i svako je tu imao svoju ulogu. Dosta smo uradili u proteklih skoro pet godina. Uključujući i ovu godinu, isplatili smo skoro 400 miliona evra dividendi, investirali smo 500 miliona evra, dug kompanije smanjili sa 700 na 300 miliona evra. Mislim da ovi pokazatelji upućuju na to da se ozbiljno radilo.
Kako napreduju poslovi vezani za novu mts banku i da li pranirate širenje i u neke druge oblasti poslovanja, a ne samo u oblast telekomunikacija?
Mts banka je naš novi poduhvat. Uveren sam da smo dobro procenili i tržište i našu snagu da vodimo ovu za nas novu biznis liniju. Krenulo je dobro, ali ne podležemo euforiji. Kao i svaki biznis koji u osnovi ima pružanje usluga, ovo mora biti dugoročna orijentacija. Lakog novca nema. Mi u Telekomu Srbija i te kako smo naučeni da se bavimo korisnicima i to pokušavamo da prenesemo na banku. Naša ciljna grupa je svaki građanin Srbije i pokušavamo da napravimo spregu između digitalnog i onoga što ljudi u našoj zemlji trenutno koriste i prepoznaju kao tradicionalne bankarske usluge.
Želimo da se razlikujemo od ostalih, pa tako mts banka neće naplaćivati ni dinar provizije za podizanje novca s bilo kog bankomata u Srbiji, održavanje računa biće besplatno, kao i plaćanje putem elektronskog i mobilnog bankarstva. Obaveze mesečnih anuiteta za uzeti keš kredit stizaće kroz račun koji korisnik dobija za korišćenje mts usluga i po tome smo možda jedinstveni u Evropi. Mislim da smo pravo osveženje na bankarskom tržištu.
Kada je reč o drugim oblastima poslovanja, mts stalno osluškuje tržište i potrebe korisnika i ukoliko se nove prilike pojave, iskoristićemo ih. Pri tome sigurno nećemo praviti neracionalne i previše rizične izlete. Naglasio bih da porodicu Telekoma Srbija čini 14 kompanija u šest zemalja, što dovoljno govori o našoj veličini i disperziji našeg poslovanja.
