Nestrpljivo smo očekivali deseti rođendan iPhone-a i promociju najnovije generacije ovog čudesno uspešnog uređaja. Nismo bili razočarani, ali ni oduševljeni – iPhone X uglavnom donosi stvari koje smo već videli, lepo upakovane i za velike pare. Android više nije adut samo jeftinih telefona, već i platforma na koju prvo stižu ključni tehnološki noviteti. Uspeh ovog operativnog sistema na duži rok može da ugrozi samo jedna „sitnica“ – update
Nedavno je otkriven veoma neprijatan bag u implementacijama Bluetooth protokola. Oslanjajući se na BlueBorne bag, zlonamerni hakeri mogu da pristupe bilo kom od 5.3 milijardi (!) uređaja; dovoljno je da je haker u blizini. Posle toga na telefonu može da se izvršava maliciozni kod, da se ukradu podaci, ili da se uređaj koristiti za napade na treća lica. Vlasnici iPhone-a ne moraju da brinu, pošto je bag već „zakrpljen“ u iOS-u 10, ali čak i da nije, Apple bi brzo izdao novu verziju i sve bi bilo u redu... makar do sledećeg baga. Vlasnici Android uređaja mogu samo da isključe Bluetooth i da čekaju na „zakrpu“ koja će stići ko zna kad... ako uopšte i stigne. Čak i kada se bagovi stave na stranu, treba znati da će novi iOS 11 biti upotrebljiv na telefonima počev od iPhone 5s iz 2013. godine, dok recimo Samsung Note 4 iz oktobra 2014. ne da neće dobiti Android Oreo, nego nije dobio ni Nougat iz 2016. godine.
U čemu je problem? Pogledajte šematski prikaz Android update-a na ristanovic.com/AndroidUpdate.jpg. Može samo glava da vas zaboli: Google proizvođačima telefona šalje PDK (Platform Development Kit) za novu verziju, proizvođači komponenti dobijaju izvorni kod i sami rešavaju da li će je podržati na svim generacijama svojih čipova. Onda proizvođač čipova pravi drajvere i šalje ih proizvođačima telefona. Oni modifikuju firmver svojih uređaja i šalju test verziju mobilnim operatorima širom sveta. Posle opsežnog testiranja, novi firmver se stavlja na OTA (over-the-air) servere odakle ga korisnici postepeno preuzimaju. Ako bilo ko u ovom lancu zaključi da se oko nekog uređaja ne vredi truditi, njegovi vlasnici neće dobiti update. Čak i ako sve prođe u najboljem redu, procedura traje više meseci a dotle... isključite Bluetooth.
Da li je ovakva komplikacija nužna posledica činjenice da razne firme proizvode Android telefone? Ne bi moralo da bude tako – koliko samo firmi proizvodi Windows PC, pa opet svaki update operativnog sistema ide preko Microsoft-a. Kod mobilnih telefona pojavljuje se i problem operatora, pa i različitih komunikacionih standarda u raznim državama. Možda bi operativni sistem trebalo podeliti u dva segmenta, kernel koji je u direktnoj nadležnosti Google-a i koji se update-uje s njihovih servera, i drajvere koji se menjaju posredstvom proizvođača telefona i mobilnih operatora. Doduše, ostao bi problem (ne)usaglašenosti ovih segmenata.
Neobično je procenjivati operativni sistem po efikasnosti update mehanizama – trebalo bi da pre svega cenimo mogućnosti softvera i njegove performanse. No, takav je svet u kome živimo. Koliko god se svakog meseca, prenoseći 300 megabajta „zakrpa“ za Windows, pitam kako je moguće da operativni sistem ima toliko bagova i da li oni zapravo ispravljajući jedan bag naprave pet drugih, koje će ispravljati sledećeg meseca, svestan sam da je update nužno zlo i da je softver postao previše komplikovan da bi bio pouzdan. Možda jednog dana programiranje i testiranje preuzmu roboti koji će ispravljati jedni druge, a za sada možemo samo da uštedimo malo vremena ubrzavajući svoje Internet linkove.
