BIZIT 2017: Odgovori nadomak ruke

Robert Bob Chapman, predsednik i izvršni direktor američke Barri-Vehmiller Companies, globalnog proizvođača opreme i pružaoca inženjerskog konsaltinga vrednog 1,5 milijardi dolara, susreo se 2008. sa najtežom odlukom u svojoj karijeri. U vreme recesije firma je preko noći izgubila 30% porudžbina. Trebalo je uštedeti deset miliona dolara što je neminovno značilo otpuštanje radnika. Međutim, Bob je odbio da to uradi, jer nije verovao u brojanje glava, nego srca. Tako je osmišljen program odsustva. Svi zaposleni, od sekretarice do generalnog direktora su morali da uzmu četiri nedelje neplaćenog odsustva. Na odsustvo su mogli da odu kad god su želeli i nisu morali da ga iskoriste odjednom.

Predstavljajući program zaposlenima, Bob je rekao da je bolje da svi ispaštaju malo, nego neki mnogo. Desilo se da je moral zaposlenih narastao i firma je uštedela 20 miliona dolara. Ljudi su se osećali sigurno i zaštićeno od lidera organizacije, pa je njihova prirodna reakcija bila poverenje i saradnja. Spontano i neočekivano, ljudi su počeli da međusobno trguju. Neki su uzimali pet nedelja odsustva, a neki koji to sebi nisu mogli da priušte, tri nedelje.

Pod Chapman-ovim rukovodstvom, Barri-Vehmiller je kroz strateške akvizicije zabeležio 20% rasta u poslednjih 20 godina. Srce ovog uspešnog ekonomskog modela čini više od 7.000 izvanrednih članova tima širom sveta. Kompanija je ponosna i izuzetno posvećena izgradnji velikih ljudi kroz svoje liderske inicijative i inovativne institucije za učenje, kao što je Univerzitet Barri-Vehmiller. Kompanija stara 127 godina, proglašena je za jedno od najboljih mesta za rad u Sent Luisu zbog svojih programa u vođstvu i motivaciji.

Zaključak za sve direktore kompanija – glasi: liderstvo je izbor, a ne status.

Liderstvo

Dva su razloga za ovaj uvod. Prvi – Chapman je neosporno lider velikih sposobnosti. Pozvala sam se na njega imajući u vidu prošlomesečni tekst o BIZIT-u i izraženoj sumnji nekih od partnera ovogodišnje konferencije, koja se održava 1. i 2. novembra u Klubu poslanika u Beogradu, da danas ne možemo biti potpuno sigurni da li direktori pojedinih kompanija uopšte razumeju svoju poziciju. Da li su vični svom poslu i u analognom svetu? I da li donosioci odluka uopšte razumeju proces digitalizacije firme i da li se snalaze u digitalnom svetu?

Drugi razlog: sam Chapman je rekao da ne treba da se osvrćemo na to šta može ili šta radi država ili vlada, nego treba da se okrenemo sebi i vidimo šta možemo da uradimo jedni za druge, kako poslovno, tako i privatno. Za njega je ovo neodvojivo, jer samo zadovoljan čovek na poslu, donosi sreću porodici kad se vrati sa posla. Naravno da će uslediti pozitivan feedback njegovih najmilijih, i s tim osećajem se sutradan vraća na posao sa novim idejama i inicijativom.

Direktori u analognom i digitalnom svetu

Jedna od definicija analognog i digitalnog mi se izuzetno dopala i možda bi mogla da objasni situaciju sa direktorima, donosiocima odluka. „Najjednostavniji način shvatanja razlike između digitalnog i analognog jeste da u digitalnom svetu postoji jasna granica između crnog i belog, dok u analognom uvek postoje sive nijanse.“

U prenesenom smislu, u analognom svetu nesposobni su mogli da se „vade“ na 50 nijansi sive, i da krive mnoge za toliki broj nijansi u suštini iste boje. U digitalnom svetu, kada se postavi sistem u firmi, tačno se zna ko je „beo“, a ko „crn“. Evidencija o svemu i svakome postoji, i to u realnom vremenu. Možda sada bolje razumemo zašto pojedine firme još uvek nemaju implementirana ni obična poslovna rešenja, a kamoli kompletno digitalizovan čitav proces rada.

Da digitalizacija ipak nije bauk, kao ni da sama poslovna rešenja nisu dovoljna da bi se proces rada digitalizovao, dokazaćemo drugog dana konferencije BIZIT, a posebno u okviru panela „Softver (ni)je dovoljan?“

Obrazovanje kao prioritet

Predstavljajući poslanicima ekspoze i predlog sastava nove vlade, krajem juna 2017, Ana Brnabić je poručila da će ekonomski razvoj, digitalizacija i obrazovanje biti ključni prioriteti nove vlade. Bez lažne skromonosti, BIZIT će se u toku dva dana rada upravo baviti temama koje su prioriteti Vlade Srbije: digitalizacija i obrazovanje, što će neminovno dovesti u razgovoru i do trećeg prioriteta – ekonomski razvoj.

Suočavamo se s manjkom kvalifikovanih kadrova za informatički sektor i nedostaje nam oko 15.000 stručnjaka. Kako da ih stvorimo, da bismo uhvatili korak s četvrtom industrijskom revolucijom? Premijerka je jasno rekla da je ključ za napredak u kvalitetnom obrazovanju, koje treba da podstiče inovacije, kritičko razmišljanje i obezbedi mladima veštine koje mogu da primene.

BIZIT se na panelu „IT obazovanje i zapošljavanje“ upravo bavi upravo ovim prioritetom Srbije. Cilj panela je da odgovori na pitanje šta je do sada učinjeno na polju obrazovanja u Srbiji, kako bi se uhvatip korak sa industrijskom revolucijom 4.0.

Digitalizacija državne uprave

Ne možemo u 21. vek s pečatima, šalterima i papirima, pa je najavljena promena niza propisa, tako da se približimo razvijenom svetu. Treba uštedeti novac i vreme, pre svega građanima. Kako je Premijerka navela, modernizacijom državne uprave država postaje istinski servis građana i privrede, a digitalizacija državne uprave u obezbeđivanju elektronskih usluga biće zato jedan od prioriteta Vlade.

“Ektronskom upravom povećava se efikasnost i eliminiše korupcija“, ocenila je Brnabić. Pomenula je tom prilikom da je od početka godine 6,7 miliona dokumenata postalo dostupno u elektronskom obliku, da su građani tako uštedeli šest miliona sati čekanja na šalterima, a da su time za razne takse platili čak 245 miliona dinara manje.

Panel BIZIT „Licenciranje i zaštita intelektualne svojine“ će se pozabaviti zakonskom regulativom i primenom donetih propisa i daćemo odgovor na pitanje, u kojoj meri se zakonska regulativa poštuje.

E-commerce i komunikacije

U ekspozeu Premijerke najavljeno je da će elektronsko plaćanje biti uvedeno za sva moguća plaćanja, pa i plaćanje obaveza prema državi. Istaknuto je da trenutno postoji preko 70 propisa koji zahtevaju upotrebu pečata. U okviru panela „E-commerce“ potražićemo odgovor na pitanje da li je elektronsko plaćanje u međuvremenu zaista uvedeno za sva plaćanja, kao i da je li je čitava procedura bezbedna.

Panel „Budućnost telekomunikacionih operatera“ daće odgovor na pitanje koje usluge i servisi telekomunikacionih operatera će neminovno otići ili su već otišli u istoriju, a šta nas novo očekuje u budućnosti.

Ne propustite BIZIT 2017, jer će vam mnogi odgovori bitni za vaše poslovanje biti nadomak ruke. Vidimo se!