"Sa nama ili bez nas, proces digitalne transformacije je neminovan - ako prođe bez nas, onda nas uskoro neće biti". Ova teza, izrečena na jednom od sastanaka Inicijative Digitalna Srbija, ostavila je snažan utisak na sve prisutne, ali je ostao i zaključak da se stvari veoma sporo kreću, možda zato što ljudi ne razumeju šta je zapravo ta transformacija. I zato je važno da o njoj pišemo i govorimo, i zato smo njoj posvetili BIZIT 2017
Imao sam sreće da učestvujem u nekoliko tehnoloških revolucija i uvek je bilo lako u nekoliko reči objasniti koje prednosti će nove "igračke" doneti. Godine 1984. trebalo je nekome ko piše samo pokazati tekst procesor, i odmah mu je bilo jasno da pisaća mašina ide u penziju. Kada smo 1996. godine organizovali prvi Internet seminar, bilo je dovoljno pet minuta da se svim posetiocima objasni koliko je Internet važan i zbog čega njihova firma mora da bude prisutna na globalnoj Mreži. Prvi digitalni foto aparati koje smo prikazivali krajem prošlog veka odmah su osvojili najširu publiku, a 1997. godine je bilo dovoljno da neko uzme u ruku mobilni telefon pa da poželi da ga ima... baš kao što će 2006. godine poželeti da ga baci i zameni smartfonom. Ne kažem da su sve te transformacije bile lake - pisci su očajavali nad prvim tekst procesorima, pristup Internetu je bio jako spor, digitalni foto aparati nisu pravili baš sjajne slike, mobilni telefoni su bili preskupi a smartfoni puni bagova, ali to nije zaustavilo korisnike. Svima je bilo jasno da se troškovi i inicijalni problemi moraju podneti, jer su prednosti očigledne. Sada se na sve strane govori o Industrijskoj revoluciji 4.0 i digitalnoj transformaciji, a mnogima to zvuči kao mambo džambo priča iz koje je jedino jasno da će "to" mnogo da košta. A kakva će korist biti...
Pogledajmo stvari ovako: sve lepe tehnologije u kojima smo uživali, a posebno Internet, zaronile su nas u okean podataka. Stalno generišemo informacije, na nestrukturiran način, a opet izgleda da ih nismo generisali dovoljno - koliko je samo puta neki posao izgubljen zato što posle razgovora nisu napravljene odgovarajuće beleške (službenik je računao na to da će zapamtiti). A čak i kad beleške postoje, pitanje je kako naći pravu u moru podataka. Zato programeri očajavaju kad menadžer traži da mu naprave "još jednu" vrstu izveštaja, a menadžer svim tim izveštajima samo pokušava da napravi neki red u informacijama u kojima se davi, kako bi doneo neku važnu odluku. Digitalna transformacija je način da se podaci strukturiraju i da im se da smisao, da se pronađe način da ti podaci konačno pomognu u donošenju odluka i da uz njihovu pomoć firma napreduje.
Da, takva transformacija će koštati, a naročito zbog onoga što zovemo tehnički dug (technical debt). Programer uradi nešto što mu je u datom trenutku zgodno i lako i time reši aktuelni problem, ali stvari ostaju loše koncipirane, a kasnije ispravke, potrebne zbog tog "lako ćemo" rešenja, koštaju mnogo. Mi smo u raznim dugovima - i kao država, i kao firme, i kao pojedinci - ali jedva možemo i da zamislimo kolika je dubina našeg tehničkog duga i koliko će teško biti izaći na kraj s njim. Ali nešto moramo da uradimo ili nas, makar u poslovnom smislu, zaista neće biti. Zato je važno da se stvari postave na pravi način i da barem ne tonemo dublje u tehničke (i ostale) dugove, i zato je važno o tim stvarima razgovarati i pronaći sebe na već beskrajno komplikovanoj digitalnoj mapi sveta. BIZIT 2017 će svima nama pomoći da sagledamo problem i uočimo rešenja, da vidimo šta radimo dobro a šta treba bolje... Vidimo se 1. novembra na BIZIT u!
