|
Vrednost domaćeg IT tržišta u 2017. godini procenjuje se na 470 miliona evra, što predstavlja godišnji rast od 6 odsto. Očekuje se isporuka opreme na prošlogodišnjem nivou, dok će tržišta softvera i IT usluga verovatno dostići i dvocifren rast. Ovo možemo da posmatramo kao rani indikator nešto bržeg razvoja srpskog IT tržišta i početak oslobađanja velikog potencijala koji je do sada bio neiskorišćen.
IT industrija – ko prodaje?
U prvoj polovini 2017. godine nastavljen je nepovoljan trend samo na segmentu PC tržišta koji i dalje beleži pad, a ukoliko bi se taj pad zaustavio, dobili bismo potvrdu za snažniji oporavak IT tržišta u narednoj godini. Od 2008, posle 10 godina stagnacije, u 2018. bi IT tržište ponovo moglo da premaši psihološku vrednost od pola milijarde evra.
Domaću informatičku industriju, prema podacima iz 2016. godine, činilo je 2.048 aktivnih preduzeća. Zaposleni u ovoj industriji (21.514 radnika) predstavljali su oko 1,4 odsto ukupne radne snage u svim preduzećima i budžetskim organizacijama u Srbiji. Zaposlenost je porasla za 10% u odnosu na prethodnu godinu isključivo zahvaljujući rastu u izvozno orijentisanim informatičkim preduzećima. Veliki rast na maloj osnovici doprineće sve većem značaju IT sektora kao najzdravijeg dela srpske privrede.
U Srbiji se godišnje osniva oko 200 informatičkih preduzeća. Većinom su to programerske firme, usmerene na vitalno i likvidno internacionalno informatičko tržište, dok sve manji broj preduzeća traži poslovnu šansu na uspavanom domaćem tržištu. Rečeno je već više puta da jeftino izvozimo pametnu radnu snagu, a uvozimo skupa tehnološka rešenja. Mesto Srbije u međunarodnoj podeli rada moralo bi da bude mnogo bolje, ali pitanje je da li je to i moguće, jer je 9 od 10 najvećih informatičkih izvoznika u stranom vlasništvu, što znači da lanac svoje dodate vrednosti zatvaraju van Srbije.
Sadašnja potražnja za informatičkim stručnjacima daleko je veća od ponude, što za posledicu ima poremećaj na tržištu rada. Velika plata je glavni instrument koji IT firme koriste da privuku informatičke stručnjake. Na taj način pojačavaju se očekivanja programera juniora da ih odmah čekaju primanja od 1.500 evra. Teško je reći šta je danas realna plata IT stručnjaka u Srbiji. To je individualna vrednost u širokom rasponu. Razlike u plati među preduzećima, unutar preduzeća, prema poziciji i prema radnom iskustvu, kreću se u odnosu 1 prema 10. Svi vide ovih 10, zato je popularnost studiranja informatike na svom vrhuncu i privlači „neopredeljene“ kandidate, slično kao nekada pravo i ekonomija, a u skorije vreme menadžment.
Brojni su zadaci pred državom, ali sigurno najvažniji jeste obrazovanje informatičkih kadrova, pošto je država osnivač i glavni finansijer skoro svih fakulteta za visoko IT obrazovanje. Investicije u ovoj oblasti treba da budu što je moguće veće, a istovremeno valja preduzeti akcije da „odliv mozgova“ bude što manji. Predstoje veliki izazovi na putu podizanja kvaliteta i kvantiteta IT studija. Međutim, demografija nam ne ide u prilog, tako da pitanje prave mere i maksimalnih dometa postaje od suštinske važnosti. Prema kapacitetima za studiranje, verovatno smo blizu svog maksimuma, dok u podizanju kvaliteta uvek ima prostora.
Ko kupuje?
Istraživanje o PC upotrebi u domaćim preduzećima pokazuje da sva preduzeća koriste računar, bez obzira na veličinu, delatnost ili lokaciju firme. Ipak, procenat zaposlenih koji svakodnevno koristi računar znatno je manji u poređenju sa zemljama EU. Takođe, naši računari su slabiji i stariji od onih koji se koriste u EU. Kod nas se zamena računara produžila sa pet na osam godina. Ništa novo – krpi se staro sve dok mu se duša ne izvadi. Tu smo majstori – doajeni krize! Period zamene serverske i mrežne infrastrukture produžio se na 10 godina, ali je ipak kraći od starosti prosečnog automobila u Srbiji.
Brojna naša preduzeća znaju da je digitalna transformacija poslovanja u jeku, ali je gledaju s rezervom. Eksplozija IT inovacija koje je zahvatila razvijene ekonomije tek je na putu pojedinačnog prihvatanja i primene kod nas. Realno, postoje veliki izazovi šta da se koristi i u kojoj meri. Mala digresija ili čak opravdanje: nisu se najbolje snašli ni globalni tehnološki giganti. Razvijeni svet se iz ekonomske krize vadio tehnološkim inovacijama, što je dovelo do promene poretka na sceni. Perjanice od pre 10 godina: IBM, Cisco, Oracle, pa i Microsoft, sada su gubitnici u odnosu na Apple, Google, Facebook i Amazon.
Tradicionalni IT sve je jeftiniji, ali sve boljih performansi, što ne pogoduje rastu IT tržišta. Današnja ekonomija bazirana na stalnom rastu zato traga za novim izvorima prihoda. Informatičko tržište od 2010. nalazi spas u Third Platform (Social, Mobile, Cloud & Analytics, IoT). Osvrnimo se na stanje stvari i upotrebe ovih rešenja u našim preduzećima. Za Cloud Computing teško usvajamo srpski prevod, ali i njegovu primenu. IT infrastruktura koju su obezbedili provajderi i globalni IT igrači daleko prevazilazi njenu upotrebu.
Udeo cloud tržišta u ukupnom IT tržištu kod nas niži je pet puta u odnosu na svetski prosek. Za utehu, ima mnogo gorih od nas. Slično je i s mobilnim računarstvom – Mobility traži svoje mesto na našem tržištu.
Razvoj IoT-a, Interneta inteligentnih uređaja, preduslov je za uvođenje „pametnih“ okruženja. Pametni gradovi, mreže, kuće i učionice postaju nova realnost. Zahvaljujući smanjenju cena, različiti tipovi senzora i elektronskih uređaja postaju dostupni milionima korisnika. Nekoliko domaćih firmi i instituta istražuju najbolje ideje za primenu, i u tome beleže evropski zapažene rezultate. Ima i nasleđa kojeg smo se odrekli. Pojam „društveno preduzeće“ dobro nam je poznat iz perioda samoupravljanja, a razvijeni svet termin Social Enterprise koristi za interne društvene mreže i njihove velike mogućnosti, od umrežavanja do upravljanja znanjem. Verovatno ni ovaj pojam nećemo prevoditi.
Business Analytics and Big Data spadaju u najvažnije stubove budućeg rasta IT tržišta. Promovišu se praktične poslovne prednosti analitičkih rešenja. Potvrđeno vlasništvo nad podacima postaje globalni izazov koji će pratiti ovu vrstu poslovanja, jer je sada sve dozvoljeno što nije zabranjeno, ali to će se menjati.
I za kraj nešto pozitivno. Najveći napredak možemo da postignemo u oblasti virtuelne realnosti – „samo“ treba da najbolja svetska iskustva pretočimo u tehnologiju.
Tekst je izvod iz analize „IT u Srbiji, 2016-2017“ koja je završena u oktobru 2017. SITO (Srpski IT Osmatrač) inicijativa prati domaća kretanja u ICT oblasti od 2005. godine, kao prva i jedina takve vrste u Srbiji. Za detalje posetite www.sito.rs
| 
