Jedan od glavnih ciljeva Vlade Srbije je stvaranje okruženja koje će pomoći privredni rast, pa u Inicijativi Digitalna Srbija smatraju da će izvoz IT sektora ne samo dostići 1,5 milijardu evra u 2020. već će ta cifra biti i premašena. Prema njihovom mišljenju, investicije Republike Srbije u infrastrukturu, nastavni kadar i studente može već kroz pet godina utrostručiti vrednost izvoza IT sektora, sa procenjenih 800 miliona na preko dve milijarde evra.
Kako da ove inicijative ne ostanu na nivou lepih želja, već da se nešto od toga zaista i realizuje? Pošli smo od prakse zemalja koje su prepoznali svoju šansu upravo u IT sektoru, a koje su naši gosti na ovogodišnjem BIZIT-u koji se održava pod parolom „Prirodno digitalno“.
IT industrija u Indiji 2017
Sektor usluga informacionih tehnologija u Indiji je polje koje prolazi kroz brzu evoluciju i značajno menja oblik poslovnih standarda zemlje. Ovaj sektor uključuje razvoj softvera, konsultantske usluge, upravljanje softverom, online usluge i outsourcing poslovnog procesa.
Prema članku objavljenom u Times of India, liberalizacija Indije bila je moguća zahvaljujući IT industriji. Tokom devedesetih industrija je počela sa izvozom od skoro 100 miliona dolara sa oko 5.000 zaposlenih. Danas je to industrija koja globalno napreduje, a indijski IT izvoz iznosi oko 70 milijardi dolara, sa 2,8 miliona zaposlenih, IT sektor je jedna od dve vodeće industrije u zemlji.
Prema izveštaju NASSCOM-McKinsey, pozicija Indije u globalnoj offshore IT industriji zasnovana je na pet faktora – bogat talenat, stvaranje urbane infrastrukture, operativna izvrsnost, pogodno poslovno okruženje i konačno, kontinuirani rast domaćeg IT sektora. Procena prihoda od industrijske proizvodnje u industriji (osim hardvera) za finansijsku 2016-17. godinu iznosi 154 milijarde dolara. IT sektor doprineo je Indijskom BDP-u za 7,7 odsto u 2016. U finansijskoj 2016. godini, TCS (Tata Consultancy Services) je bio vodeći na tržištu sa oko 10,4 odsto doprinosa u indijskom prihodu od IT i ITeS sektora. IT tržište je konkurentno sa top pet IT kompanija koje daju više od 25 odsto ukupnog prihoda od IT. Za finansijsku 2017. domaći prihodi procenjuju se na 38 milijardi dolara, dok se prihod od izvoza procenjuje na 117 milijardi dolara.
Jedna od najvećih prednosti koju IT industrija pruža u Indiji je broj zaposlenih koje može da generiše. Ostale koristi su izvoz i direktne strane investicije (FDI). Nova tržišta su otvorena na Bliskom Istoku, Africi, istočnoj Evropi te južnoj i jugoistočnoj Aziji. Indija je sada glavna destinacija za IT outsourcing, a zapošljavanje u IT sektoru je vrlo lako. Čak se očekuje da u 2018. godini Indija ima najveći broj programera, više i od SAD-a.
Južna Koreja
Pogledajte oko sebe i primetićete brojne južnokorejske firme, kao što su Samsung, LG, Hyundai... Južna Koreja dominira svetom u tehnologiji! Japan je od sedamdesetih do devedesetih godina bio svetski tehnološki lider i tada svet nije ni znao da Koreja razvija tehnologiju. Kako su Samsung, LG i druge kompanije u Južnoj Koreji počele da se rastu, započelo je takmičenje sa Japanom, Nemačkom i drugim top državama u 2000. godini. Preokret se desio tokom 2010.
Južna Koreja je na drugom mestu (posle Japana) na listi tehnološki najrazvijenijih zemalja u svetu. Ona je ocenjena kao jedna od najboljih zemalja sa najrazvijenijom tehnologijom na planeti zbog uspostavljanja naprednih robota, automobila, vozova, kompjutera, čamaca, klima uređaja, televizora, helikoptera i aviona. Južna Koreja se, takođe, nalazi na listi zemalja sa najbržim pristupom Internetu, pri čemu je taj pristup besplatan – prosečna brzina pristupa u Južnoj Koreji je 20 puta veća nego u Americi!
Južna Koreja se danas prepoznaje kao zemlja koja poseduje najmoćniju tehnologiju, što se primećuje na svakom koraku. Časovi vožnje su visoko tehnološki organizovani, nema kabina za probu odeće (samo digitalno ogledalo u kome se ogledamo u različitoj garderobi), ima najviše robota u bolnicama, u školama, stanovima i restoranima. Incheon internacionalni aerodrom je najbolji aerodrom na svetu već pet godina zaredom, Seul je svetski broj jedan grad visoke tehnologije, a New Songdo deseti grad visoke tehnologije u svetu.
Izrael
U intervjuu za Forbes, pre dve godine, Benjamin Netanyahu, premijer Izraela, je na pitanje glavnog urednika kako to da je jedna tako mala zemlja postala gigant u oblasti visoke tehnologije, bio iskren: “Steve, pa, znate, okruženi smo neprijateljima. Da bismo preživeli potrebna nam je velika vojska, u odnosu na našu veličinu. Ali najvažnija stvar u našoj vojsci je glava, mozak.“
“Ulažemo u vojnu inteligenciju. Razvoj vojnih obaveštajnih podataka, posebno u IT-u, predstavljao je veliki nerealizovani potencijal, dok nismo stvorili okruženje koje je bolje za poslovanje. Možete imati najsjajnije umove, matematičare i fizičare, ali ako nemate odgovarajuće okruženje, nema ni rezultata. Zato smo napravili proaktivno poslovno i preduzetničko okruženje i predstavili ideju preduzetničkog kapitala. U trenutku kada smo spojili sposobnosti inteligencije sa poslovnim sposobnostima, izraelska visokotehnološka ekonomija je poletela“, istakao je tada Netanyahu.
Nakon toga se Izrael okrenuo oblasti sajber bezbednosti, za koju je Netanyahu i tada bio ubeđen da će biti pokretač razvoja IT industrije narednih 50 godina. „Kako da zaštitimo Internet, sajber bezbednost, naše bankovne račune, našu privatnost, naše električne mreže, saobraćajne sisteme, bezbednost aviokompanija, naše vode? A "sajber" može da bude ili saobraćajni policajac ili pljačkaš. Želimo da budemo na dobrom putu, a želimo da pomognemo i drugima da budu na dobroj strani. Reći ću ti, Steve: ništa, apsolutno ništa neće pobeći na Internetu, sve je otvoreno za sabotažu i infiltraciju od strane neprijateljskih vlada, terorističkih grupa, organizovanog kriminala i/ili individualnih hakera. Potrebna je sajber bezbednost. Problemi neće nestati, a potreba za rešenjima će rasti. I nameravamo da budemo tamo sa rešenjima“, istakao je Benjamin Netanyahu.
Svaka od ove tri zemlje iskoristila je svoje komparativne prednosti i lider u IT industriji. Problemi s kojima se Srbija i region suočavaju kada je reč o razvoju IT industrije i tehnologije biće teme prezentacija, panela diskusija i razgovora na četvrtom BIZIT-u. Ovogodišnja konferencija upravo treba da izađe sa rešenjima i da odgovori na pitanje kako i na koji način da u 4.0 industrijsku revoluciju uđemo „prirodno digitalni“.
|
