Nordeus, name of the game

Možda prilika za uspeh može slučajno da se ukaže, ali prilike smo svi sigurno imali i imaćemo. Samo uz pomoć znanja, truda i ostalih veština koje ne možemo ni da nabrojimo, priliku pretvaramo u uspeh, a uspeh Nordeusa je nesumnjiv. Na samom početku intervjua, Branko nam saopštava da je desetak godina bio verni čitalac PC Press-a. To nas ispunjava ponosom i nadom da možda i mi predstavljamo neki mali deo uspeha Nordeus-a.

Na skupu Inicijative digitalna Srbija izjavio si da Srbija može da postane digitalna sila. Odakle taj optimizam?

Potpuno sam uveren u to da možemo postati digitalna sila u regionu, Evropi, pa i u svetu. I jednom ćemo to sigurno postati. Ali kad pričam s ljudima o tome, većina njih odmah kaže da je to nemoguće. Ja kao prepreku vidim samo taj naš mindset, taj način razmišljanja koji verovatno vuče korene iz našeg neobjašnjivog kompleksa niže vrednosti. Ja svoj optimizam baziram na stanju na terenu i činjenicama koje kazuju da nezadrživo idemo ka tome da tehnologija vlada svetom.

Zanemarimo pametne gradove i automobile o kojima svi pričaju, pogledajmo šta se dešava u medicini. Celokupno istraživanje genoma i metode koje se baziraju na tome su zapravo odraz inženjerskog pristupa medicini. Inženjeri su uvek menjali svet, a u budućnosti će ga menjati eksponencijalno. A mi smo uvek bili naklonjeni inženjerskom pristupu, matematici, softveru... Prosečna ocena učenika koji se prijave na ETF je 4,85 što je znatno više nego na ostalim fakultetima, i tako je već decenijama. Dakle, naša deca sama biraju zanimanja koja menjaju svet i što ih bude više, potencijal naše zemlje biće veći. Mnoga društva imaju problem što njihova deca neće da studiraju teške fakultete, pa moraju da uvoze inženjere.

S druge strane, šta god zamerali našim školama, činjenica je da uspevaju da isporuče visok kvalitet koji, po mom mišljenju, značajno odskače od onoga što biste očekivali gledajući celokupan sistem. Dakle, imamo neku dodatnu vrednost, za koju ja ne znam odakle se stvara, ali zamislite šta bi tek bilo kad bismo malo popravili sistem. Mogli bismo da stvaramo vrhunske kadrove u znatno većem broju nego sada.

Druga činjenica je da već sada postoje firme koje žive od toga, pa često i prednjače u istraživanjima. Na primer, u Beogradu postoji kompanija Seven Bridges koja zapošljava najveći broj bioinformatičara na svetu. Srpska firma je bila krucijalna da se u svetu otvore mnogi centri za istraživanje i lečenje rak na osnovu bioinformatičkih istraživanja genoma. Ima i drugih kompanija...

Verujem da je najmanji jaz Srbije i sveta upravo u tome čime se ove kompanije bave. Mnoge stvari radimo na najvišem svetskom kvalitetu, pa čak i prvi. Eto, Nordeus je sponzor kluba iz Premier Lige, što nikad niko iz Srbije nije uradio. A to je samo poslovni segment našeg delovanja.

Digitalna zanimanja

Šta prepoznaješ kao najveću prepreku zbog koje ne možemo da obrazujemo više IT stručnjaka?

Već sam pomenuo da imamo tu sreću da su deca kod nas zainteresovana za ta zanimanja. Ne možete da zamislite kakav to može da bude problem. U Skandinaviji, na primer, decu plaćaju da studiraju za inženjere, a da ne idu u neku poslovnu školu. Moraju da im daju platu. Šteta je da ne iskoristimo tu prednost nekim novim sistemskim rešenjima koja će omogućiti školovanje više ovakvih kadrova.

Druga tema tiče se generalnog osavremenjivanja nastave, razumevanja nove privrede i spremanja za nova znanja i veštine koji će biti neophodni da bi ljudi iz bilo oblasti radili u toj sutrašnjici koja nas očekuje. Naša kompanija je odličan primer, baš zbog svoje multidisciplinarnosti.

U našoj kompaniji imamo preko 25 različitih obrazovnih profila. To već dosta govori, s obzirom na to da imamo oko 170 zaposlenih. Tu su, naravno svi profili umetničkih zanimanja koji su nam potrebni za ono čime se bavimo, ali tu su i neki profili koji vam možda ne bi pali na pamet. Na primer, imamo solidan broj ljudi koji izučavaju nauku ponašanja (behavioural sciences). Ono što je za sve njih zajedničko je da su oni taj svoj skup veština primenili na nešto što je današnjica i sutrašnjica. Oni koriste tehnologije, imaju mnogo inženjera pored sebe i koriste najsavremenije metode poput big data i AI, da bi došli do rezultata koji njih zanimaju.

Da ne pominjemo slikare, vajare, režisere koji su sve što znaju naučili da rade i u digitalnom svetu. Zapravo, moramo da digitalizujemo skoro sva zanimanja, jer oni koji su to već uradili pokazuju znatno bolje rezultate.

Da li su ljudi koji dolaze u Nordeus bili spremni za digitalizaciju ili su to ovde postali? S obzirom na tempo kojim se stvari odvijaju, da li formalno obrazovanje predugo traje i da li kraće i manje formalno obrazovanje može da pruži odgovor na taj izazov?

Ljudi koji dolaze u Nordeus su uglavnom bili spremni za izazove digitalizacije. Često su radili na tome da se uklope u tehnološke trendove i da ih upotrebe u onome čime se bave. I najčešće su to radili na svoju inicijativu. Dakle sami su prepoznali neophodnost „da se digitalizuju“.

Što se tiče obrazovanja, ja ne mogu da se smatram nekim velikim stručnjakom, ali znam šta sam ja prošao studirajući ETF i šta mi je sve to donelo. I ljudi koji su u Nordeus-u su skoro svi akademski obrazovani. Iako fakultetsko obrazovanje nije uslov da se zaposlite u Nordeus-u.

Moje viđenje, ovde i iz iskustva je, da opet sve zavisi od toga šta želite da postignete. Vi možete kursevima ili kraćim programima koji su usko specijalizovani da podignete sposobnost nekoga da izvršava neki uži skup operacija. I da to radi i bez nekog šireg ili dubljeg uvida u to šta radi. Znači, da u principu pravite nešto što je jeftina radna snaga. I to je svakako potrebno.

Ali akademsko obrazovanje ima svoju težinu. Pruža vam širinu, daje vam generalnu moć da razmišljate, moć da učite i dalje. Nije slučajno da su kod nas ipak svi ljudi s diplomama. Pritom je zanimljivo da ne rade nužno svi ono za šta imaju diplomu. Na primer, broj inženjera u menadžmentu Nordeus-a je visoko iznad proseka. Ali diploma im je pre svega donela znanje kako da nešto lakše nauče i kako da mnogo šire posmatraju stvari.

Jedno od rešenja je da deci objasnimo šta ih čeka sutra. Mislim da oni koji se odlučuju za neki fakultet, najčešće ne znaju kakav ih posao i život čeka. Poslednjih godina učestvujem u prijemnoj svečanosti za nove studente ETF-a i trudim se da im, sa svoje strane, nešto od toga kažem. Većina te dece nije ni razmišljala o tome kako će izgledati njihov rad nakon fakulteta.

Obrazovanje za sutrašnjicu

Kada te pitaju prijatelji za mišljenje o tome gde i u kojoj oblasti je nabolje da obrazuju svoju decu, šta im kažeš?

Mogu da pričam iz svoje perspektive, ali to je dosta usko. Veštačka inteligencija će svakako igrati veliku ulogu u budućnosti. Ne znam kako se to tačno zove, ali neka nova medicina, bazirana na genetici i analizi genoma sasvim će promeniti pristup preventivi i lečenju – mislim da su to dve oblasti koje će potpuno promeniti čovečanstvo.

AI će da nas zameni i da nam sve olakša na mnogim poljima, a nova medicina će učiniti da budemo najzdraviji mogući ljudi i da nemamo te dosta potresne momente vezane za zdravlje i porodicu. Oblast medicine me veoma zanima i dosta čitam o tome. Mislim da smo već sada na desetak godina od potpune pobede nad rakom – zahvaljujući naučnicima i inženjerima koji su pronikli u to kako stvari funkcionišu. I već dizajniraju prevenciju i rešenja koja se s tim bore.

Tvoja iskustva s Nordeus-om su dragocena i višedimenzionalna. Ima li šanse da se ta iskustva prenesu na neke nove ljude koji će zatim uspešnije realizovati neke svoje ideje?

Mi imamo sve u nekom broju. Sad se samo postavlja pitanje da li taj broj može da se uveća. Konkretno, zajednica IT kompanija se dosta trudi da podeli znanje. Postoji neki osećaj da možemo da pomognemo jedni drugima, ali i dalje je to premalo.

Takođe, naše iskustvo nije stvoreno iznutra. Najpre, sva tri osnivača su pre Nordeus-a su pre ovog startapa radili u tada najboljoj firmi na svetu (Microsoft, prim. ur.). Naravno da je ogromna razlika da li ste radili tamo ili kod nekog „gazda Žike“. Čak i danas u Nordeus-u imamo preko 40 eksperata koji su tu prvenstveno zato što donose iskustvo koje ovde niko nema. I mnoge druge uspešne kompanije u Beogradu imaju sličan „transfer znanja“ koji se već dešava i koji je neophodan. Protok ljudi i protok znanja je neophodan, ne samo zato što dobijamo znanje i iskustvo koje ovde još ne postoji, već i zato „uvozom znanja“ do znanja dolazite mnogo brže.

Tako će i naša deca, radeći s tim ljudima, mnogo brže dolaziti do novih znanja i mnogo brže usvajati neku širu i pravilniju sliku o tome kako stvari funkcionišu.

Nadamo se da smo vam preneli barem deo optimizma Branka Milutinovića u kome se predviđa da će ljudi koji se danas školuju postajati zreliji i da će uspešno preuzeti i voditi sve zadatke koje pred njih stavlja digitalni ekosistem budućnosti u kome svi zavisimo jedni od drugih.