Nikola Cvijović više od pet godina bavi se Bitcoin-om i proučavanjem blokchain tehnologija, jedan je od osnivača Bitcoin asocijacije Srbije, suvlasnik portala za vesti iz sveta kriptovaluta cointelegraph.rs, kao i jedan od vlasnika servisa za kupoprodaju kriptovaluta u Srbiji - ecd.rs. Pitali smo ga kako se ulazi u ovaj primamljivi svet...
Prva investicija bila je 2011. godine kada sam s prijateljom uložio u opremu i počeli smo s rudarenjem Bitcoin-a. Litecoin, kao druga kriptovaluta, pojavio se tek krajem te godine. Imali smo pet rigova čija je hashing snaga bila hiljaditi deo ukupne Bitcoin hashing snage. Poređenja radi, sad jedan ASIC miner koji može da stane na radni sto ima veću hashing snagu nego cela Bitcoin mreža u tadašnje vreme. U početku bio je to samo dodatni izvor zarade, ali s vremenom počeli smo da shvatamo potencijal blokchain tehnologije na kojoj se bazira Bitcoin i ubrzo se time bavimo puno radno vreme. Prvo, razvojem servisa za kupoprodaju kriptovaluta, postavljanjem Bitcoin automata, kao i organizovanjem kurseva i edukacija iz ove oblasti.
Mnogi se u tajnosti bave rudarenjem i trgovinom, ali vi kažete da nemate šta da krijete?
U poslednje vreme u domaćim medijima često nailazim na tekstove gde ljudi koji se bave rudarenjem ili kriptovalutama žele da ostanu anonimni kao da se bave nečim što je nelegalno. U Srbiji možete rudariti potpuno legalno otvaranjem preduzetničke radnje i paušalnim plaćanjem poreza, a trgovina je zabranjena samo bankama i menjačnicama. Mislim da ova pojava anonimnih govornika šteti celoj industriji koja nema šta da krije. Upravo suprotno, ima mnogo toga pametnog da pokaže.
Možete li da uporedite današnje poslovanje kriptovalutama i vreme kada ste započinjali posao?
U početku je bilo teško doći do informacija o kriptovalutama, uglavnom se sve svodilo na ono što ste mogli pročitati na bitcointalk.org forumu. Sada je situacija obrnuta, ima previše informacija pa je za nekoga ko tek ulazi u svet kriptovaluta vrlo teško da prepozna šta je tačna informacija, a šta pokušaj manipulacije.
Ko su bili prvi investitori kod nas? Koliko su oni ozbiljno shvatali mogućnost značajne zarade?
Do pre nekoliko godina kriptovalutama u Srbiji uglavnom su se bavili rudari, investirali su u opremu, rudarili kriptovalute i za svoj rad uložen u održavanje neke od kriptovaluta bivali nagrađeni novonastalim novčićima. Dobar deo rudara gledao je na to kao na svaki drugi biznis: uložiš u opremu, proizvodiš kriptovalutu, prodaješ po tržišnoj ceni i tako dok se ne isplati investicija. U poslednje vreme, s rastom industrije, uključivanjem ozbiljnih svetskih kompanija, povećanom medijskom pokrivenošću sve je više rudara koji određeni deo izrudarenih kriptovaluta stavljaju na stranu s pretpostavkom da će njihov novčić nekada vredeti mnogo više.
Koliki je tada bio rizik ući u posao, a koliki danas?
U početku je sve bilo rizično, nije postojala nikakva regulativa, skoro sve berze koje su postojale do 2015. godine bile su hakovane, neke su preživele a neke su nestale, zajedno s novcem korisnika. Danas je sve na mnogo višem nivou, ali i dalje ima mnogo prostora za napredak. Kao primer, navodim da je trenutno na većini svetskih berzi kriptovaluta onemogućena registracija novih korisnika zbog prevelike navale. Postoji podatak da su neke berze u decembru 2017. godine imale i do 100.000 novih korisnika dnevno.
Koje su najveće prepreke na koje ste nailazili?
Ne bih rekao da smo imali neke prepreke, više su to bili izazovi koji proizilaze iz toga što si u neku ruku pionir u tome što radiš i ne postoje instrukcije kako da uradiš nešto, već postepeno istražuješ.
Koliko je razvijeno tržište kriptovaluta u Srbiji?
Ne postoje tačni podaci, slobodna procena je da u Srbiji ima 10.000 do 15.000 aktivnih korisnika kriptovaluta, s napomenom da taj broj raste iz dana u dan.
Da li se kod nas isplati ulaziti u ovaj biznis?
Ako pogledamo period koji je iza nas, nije teško zaključiti da se ulaganje u rudarenje ili kupovina kriptovaluta isplati. Potrošnja struje je najveći izdatak pri rudarenju, pa smo tu u maloj prednosti ako se poredimo sa ostatkom Evrope – proizvodnja jedinice neke kriptovalute nas košta manje. Pre donošenja odluke o ulaganju, treba imati na umu da dosadašnja isplativost rudarenja ili dosadašnji rast cena nije garant buduće isplativosti ili budućeg rasta.
Šta država Srbija treba da uradi povodom trgovine kriptovalutama?
Jedan pravac je da stvori pogodnu poslovnu klimu za startape koji se bave razvojem projekata baziranih na blokchain tehnologiji i na taj način privuče investitore i druge IT kompanije. Drugi, konzervativniji pravac je da uskladi naše propise s legislativom Evropske unije.
Do koje vrednosti očekujete da će ići Bitcoin?
Nezahvalno je prognozirati cenu Bitcoin-a ili bilo koje druge kriptovalute. Takođe, cena je samo jedan od faktora i, po mom mišljenju, ako na investiciju u kriptovalute gledamo dugoročno, ne i najbitniji.
Postoji mnogo drugih parametara koji vam mogu ukazati na pravu vrednost kriptovalute, kao što su koji problem rešava, koliko je taj problem stvarno velik, da li je već neko probao da ga reši, ko stoji iza projekta, šta su ranije radili i s koliko uspeha, koji su im planovi i da li su do sada poštovali rokove koje su sami sebi zadali, kolika je zajednica i još mnogo toga. Kada napravite kompletnu analizu na osnovu više izvora, tek tada možete doneti neki sud o tome da li vredi ulagati.
Koja je budućnost kriptovaluta u Srbiji i svetu?
Kada pričamo o kriptovalutama, treba imati na umu da taj pojam ima mnogo šire značenje od nove vrste digitalnog novca. Sama činjenica da se svi procesi kod kriptovaluta odvijaju na decentralizovan način, bez posrednika i bez centralnog autoriteta mogu dati potpuno nova rešenja u svim poslovnim procesima gde imamo posrednike ili gde su nam bitni transparentnost i integritet podataka.
Uveren sam da su finansije samo prva grana koja će biti iz korena promenjena upotrebom ove tehnologije, potencijal pametnih ugovora je ogroman, u ovom trenutku skoro je nemoguće predvideti šta nas sve čeka. Zamislite Internet u vreme kada je postojao samo e-mail, u svetu kriptovaluta otprilike smo na tom stepenu razvoja.
Šta biste savetovali onima koji žele da uđu u svet kriptovaluta?
Koncept kriptovaluta drugačiji je od svega što je do sada postojalo, pa je potrebno vreme da se cela priča i ideja shvate na pravi način. Ono što uvek savetujem jeste da se pre ulaska u ovaj svet podrobno informišete, pročitate što više o konkretnoj temi koja vas interesuje i ako se odlučite da investirate u nešto, za početak uložite samo iznos koji ste spremni da izgubite.
