|
Prateći mainstream svetskih rendering zbivanja, donekle smo zapostavili vrlo kreativnu populaciju korisnika, projektanata i dizajnera, čiji je zadatak daleko ozbiljniji i zahtevniji. Zato vas ovoga puta uvodimo u render zonu programa Form-Z. Zaljubljenici u 3D Studio MAX ili SoftImage sa pravom mogu da primete kako se njihovi omiljeni programi naširoko koriste i u dizajnu ili projektovanju. Sa druge strane, može vam se učiniti kako je Form-Z RenderZone, u stvari, samo jedan „osakaćen“ animacioni paket, kome programeri nisu dopisali ključni deo. Ipak, stvari stoje drugačije.
Snaga vizuelizacije
Oni koji se svakodnevno bave dizajniranjem realnih 3D objekata uz pomoć računara znaju pravu vrednost pomenutih programa na tom polju. Ukratko, iako mnogi od njih poseduju izvanredne modelerske module (setimo se LightWave-a), fleksibilnost im nije jača strana. Čak i kada pokušate da prepravite neki od starih objekata namenjenih animaciji, susrešćete se sa gomilom kompleksnih problema, koji nisu posledica tehničke manjkavosti softvera kojim su ti objekti stvarani, već činjenice da se moraju animirati.
Animacioni paketi i njihovi modelarski delovi često sputavaju dizajnere, pa se za kompleksne projekte ne koriste animacioni programi, već moćni CAD paketi specijalno namenjeni određenoj vrsti posla. Form-Z RenderZone „pliva“ negde između ova dva sveta, spajajući njihove najbolje osobine. Tako su programeri kuće Auto-des-sys stvorili program koji donosi fleksibilnost CAD paketa u dizajnu i fantastičnu snagu vizuelizacije najboljih animacionih programa.
Form-Z RenderZone postoji već dugo, a njegova poslednja verzija 2.9 samo je neposredni povod za ovaj tekst. Iako se skok sa verzije 2.8 ne čini velikim, nova verzija donosi preko 50 značajnih noviteta, a samo za prosto nabrajanje bile su potrebno čitave četiri strane u uputstvu, koje se isporučuje uz program. Ipak, obzirom da je Form-Z RenderZone relativno nepoznat u našim krajevima, evo nekoliko osnovnih podataka.
Pre svega, treba reći da ovaj program vodi poreklo sa Mekintoša, pa korisnički interfejs, iako funkcionalan, nije baš najmoderniji. Izgled korisničkog interfejsa nije sve što je ovaj program povukao sa Meka: za očekivati je da program ovakvih mogućnosti zauzme znatno više od 20 MB prostora na disku, pa ipak, to je sve što mu je potrebno. Broj alata i opcija je zaista nebrojen, a akcije se sprovode mišem, preko plivajućih paleta ili preko menija.
Form-Z RenderZone razlikuje dve vrste objekata (modela): surface i solid. Kod surface objekata vidljiva je samo jedna strana, što ih čini „otvorenim“, dok su solid objekti, vidljivi sa svih strana tj. „zatvoreni“. Postoji i međutip, surface solid, ekvivalent double-side poligona u mnogim popularnim programima. Pored savršeno prilagodljivog 3D editora, Form-Z RenderZone poseduje i modul za 2D crtanje, koji služi za izvlačenje kontura, koje se kasnije mogu lako extrude-ovati u mnogo upotrebljivije solid objekte. Svi potrebni alati za 2D crtanje su tu – nećete mnogo žaliti za Corel-om.
Render zona
Sa novom verzijom stigao je i RenderZone, ray-trace shader, koji po broju opcija i fleksibilnosti ne zaostaje za poznatijim programima. Isto važi i za kvalitet slike, koji zadovoljava i zahtevnije korisnike. RenderZone je, u stvari, Auto-des-sys-ova implementacija LightWork Design rendering biblioteke, koja je do sada korišćena i u programima kao što su Specular Infini-D (sada u okviru MetaCreations) i Strata StudioPro. Ipak, treba napomenuti da je RenderZone nešto slabiji u teksturama, kao i to da je još uvek relativno spor.
S obzirom da je to prva verzija i imajući u vidu da se svaka scena renderuje mali broj puta (nema serija od par stotina slika, kao u animacionim programima), sasvim lako će preživeti do nove verzije. Sve ostalo poseduje znatnu dozu interaktivnosti, pa će svaki od promenjenih parametara automatski izazvati promenu na malim preview-ima, koje svaki novootvoreni dijalog prozor poseduje. Dakle, unutar RenderZone-a možete podešavati sve osnovne parametre ray-trace algoritama: senke, refleksije, refrakcije, rekurzivnu dubinu zraka, antialias sampling treshold...
RenderZone može da generiše i transparentne senke koje propuštaju boju stakla, kroz koje zrak prolazi praveći senku. To vam omogućava da propustite svetlo kroz bitmapiranu sliku, kao kroz kino projektor, ili da postignete dramatične efekte zastora ili gela. Nova je i vrlo korisna podrška UV teksturama, tako da sada možete da izvezete i objekte sa teksturama, naravno samo u one formate koji to podržavaju.
Pored sjajne implementacije ray-trace algoritma, RenderZone poseduje i klasični Phong algoritam senčenja, koji je mnogo brži, ali ćete danak platiti na staklenim i reflektujućim objektima. Moramo pomenuti i odlični proceduralni sky shader, koji ne zaostaje za sky shader-om implementiranom u LightWave-u. Kvaliteti RenderZone modula svakako će znatno uticati na popularnost paketa.
Vajar ali...
3D editor je pisan za sladokusce. U njemu možete raditi sa standardnim mesh objektima i spline ili NURBS površinama. Proces modeliranja počinje crtanjem shape-a, a zatim se primenjuje extrude, lathe, sweep, project, unfold, deform... Nova verzija je donela i fantastičnu alatku – multi-source multi-path skining.
Reč je o mogućnosti da objekte stvarate tako što ćete prvo napraviti njihov žičani (outline) model. Ovaj model se sastoji od različitih poprečnih preseka, poređanih u „žičani“ kostur koji se kasnije presvlači „kožom“. Ovo je prirodan način za stvaranje uverljivih organskih oblika, a obzirom da skining može biti linijski i rotacioni, alatka garantuje da ćete uz malo vežbe moći da napravite sve što poželite. Osim skining-a, jedna od sjajnih opcija je i Smooth Mesh – možete uzeti kocku i „umekšavati“ je do nivoa sfere. Alatka je sjajna za građenje „mekih“ oblika, jer omogućava da zadržite kontrolu nad gustinom mesh-a (brojem tačaka i poligona) i količinom umekšanja.
Form-Z je najzad dobio i Displacement, preko koga možete uticati na geometriju objekta sa slikom u sivim tonovima. Tako se stvaraju tereni svih oblika, ali i razni drugi objekti iz prirode (kamenje, mahovina, litice...) koji imaju grube, neobrađene površine, kojima bump nije dovoljan. Za Displacement se određuje tip mapinga: flat, cylindrical i spherical, pa samo treba da napravite pravu bitmapiranu sliku.
Najveća i najkorisnija alatka koju je verzija 2.9 donela je Metaformz, usavršeni Metaballs, koga svi ozbiljniji programi odavno poseduju. U prošlom broju smo, pišući o programu Organica, pomenuli Metablox; ovo je slična, ali prefinjenija stvar, jer poseduje daleko veću mogućnost kontrole. Sve organske oblike možete stvarati od manjih primitivnih oblika (a ne samo od loptica), preko kojih je presvučena koža. Dok modelirate i pomerate svaki od Metaformz-ova, vaša skulptura se menja, a rezultat vidite interaktivno u trenutno aktivnom prozoru.
Iako nova i nedovoljno istražena, tehnika daje fenomenalne rezultate, opasno dovodeći u pitanje opstanak 3D digitajzera. Ovi skupi i složeni uređaji daju memorijski veoma zahtevne modele različitog kvaliteta, dok se opisanom softverskom tehnologijom cena snižava za dva reda veličine, modeli su veoma racionalni, a njihov kvalitet zavisi isključivo od umeća i veštine čoveka koji modelira. Pri svemu tome, zadržan je ljudski dodir, što mnogi smatraju neophodnim da bi se rad mogao smatrati umetničkim, naročito ako je reč o ilustraciji.
...i inženjer
Form-Z RenderZone ispunjava i mnoge visoke tehničke zahteve. Pre svega, sve Boolean operacije izvodi besprekorno i veoma brzo, bez obzira na složenost objekata ili zahteva. Boolean operacije su inače poznate kao „boljka“ mnogih programa za dizajn 3D objekata. U svakom trenutku imate potpunu kontrolu nad značajnim ravnima (osama), a ako model postane suviše komplikovan, Select by opcija je pravo remek delo.
Objekte možete da selektujete po tipu, layer-ima, tipu surface-a, senkama (u zavisnosti da li primaju ili prave senku), transparenciji, broju površina, ghost ili ne, smoth shading-u i, naravno, po imenu. U ovom poslednjem slučaju možete selektovati po imenu objekta, imenu grupe ili oba (postoji mogućnost ignorisanja velikih slova), a selekcija se vrši po tome da li ime sadrži, počinje sa, završava se na, jeste, nije ili ne sadrži string iz susednog tekst boksa. Sve podatke na crtež možete unositi numerički ili preko grafičkog korisničkog interfejsa, što je veoma značajno, naročito kod modela sa preciznim dimenzijama koje karakterišu industrijski dizajn.
Form-Z RenderZone donosi snagu skupih grafičkih stanica na kućne platforme, a da je u pitanju izuzetan program govori i činjenica da ima dosta izduženu krivu učenja. To je osobina koju Form-Z nasleđuje od svoje sličnosti sa ozbiljnim CAD paketima i može se smatrati nedostatkom. Ipak, pravi razlog su fantastične mogućnosti koje ovaj program pruža i visoka predznanja koja se podrazumevaju za njegovo uspešno korišćenje.
Nema sumnje da je Form-Z RenderZone u svojoj klasi bez premca, a uvereni smo da bi i u apsolutnoj kategoriji zauzeo visoku poziciju. Ovaj program se može koristiti za sve vrste dizajna u kome su 3D modeli bitni: komercijalni, industrijski, ilustracija, enterijer, arhitektura... Može biti sjajan dodatak programima za animaciju koji sami nisu snabdeveni dobrim modelerskim alatima (recimo Hash 3D). Form-Z RenderZone postaje sve popularniji i u svetu, a svake godine se na ovom programu obučava i sve veći broj studenata. Osim toga, Auto-des-sys daje svom proizvodu dobru podršku, preko Interneta, u vidu besplatnih dogradnji na nove verzije, gotovih objekata, biblioteka sa teksturama, konferencijskih diskusija, obaveštenjima o svojoj prisutnosti na raznim sajmovima i drugim manifestacijama...
U poslednje vreme mnogo se govori o RadioZity shader-u koji sliku generiše radiosity algoritmom, kao i o podršci za mnoge nove formate fajlova kao što su: DWG, Lightscape, SAT, PNG i VRML 2.0. Zamerka programu je nedostatak literature, što posebno osećaju studenti koji se obučavaju na ovom softveru, ali situaciju popravlja dobar Help sistem, čija je iscrpnost rasla sa svakom novom verzijom. U pripremi je i knjiga sa detaljno razmotrenim procedurama.
Na kraju dodajmo i to da je Form-Z RenderZone veoma stabilna 32-bitna aplikacija, koja se za vreme testiranja ni jednom nije „zbunila“ ili prouzrokovala zagušenje ili pad sistema. Memorijski zahtevi ne prelaze standardne okvire, a program lepo funkcioniše i na prosečnim Pentium konfiguracijama. Sve što ovaj program dobije preko toga nagradiće trenutnim izvršavanjem gotovo svih operacija, izuzev rendera komplikovanijih modela. Sve u svemu, ako se naviknete na korisnički interfejs sa Mekintoša, ovaj program je pun pogodak.
|
