|
Digitalna transformacija, šta to beše? Sveznajući Google vodi nas do sijaset Internet stranica koje nam govore, manje-više, istu stvar: radi se o procesu u kojem poslovni sistem, kroz integraciju digitalnih tehnologija u sve segmente poslovanja, osposobljava da bude konkurentniji na tržištu i da svojim kupcima ponudi više. Da li nam je sve to zaista potrebno. Odgovor je lak – ne da je potrebno, nego je neminovno. Radi se o nezaustavljivom i ireverzibilnom procesu. Uostalom, naš takozvani obični, svakodnevni život prolazi već godinama kroz digitalnu transformaciju, a da toga zapravo i nismo svesni.
Treba vam primer za to? Par odgovora na sledeća pitanja pomoći će nam u tome: kako pretežno komuniciramo s drugima, kako pretežno dolazimo do korisnih informacija, kako pretežno saznajemo šta se dešava u svetu? Odgovori za ogromnu većinu stanovništva, osim u kategoriji seniora, jesu: SMS/WhatsApp/Viber i e-mail na prvo pitanje, pretragom Interneta i čitanjem Web stranica na drugo i praćenjem portala za distribuciju vesti na treće. Dakle, nema telefona (u najtradicionalnijem mogućem poimanju), knjiga, novina i časopisa kupljenih na kiosku.
Ovaj put prešli smo za poslednjih petnaestak godina i to nas je prilično koštalo, čega možda nismo svesni. Koštalo nas je utrošenog vremena, živaca kada nešto nismo znali ili smo intuitivno pokušavali da uradimo na pogrešan način i, naravno, novca datog kroz pretplate ili kupovinu novog hardvera. Softver i tuđe znanje retko plaćamo – kod nas se podrazumeva da je to besplatno i da uzimamo šta želimo kada nam je potrebno.
Prvi izazov – infrastruktura
Sve to, ali u daleko kraćem roku, događa se u svakom preduzeću, pre ili kasnije. Ovo „kasnije“ nije mnogo daleko, jer svaki dan docnje donosi još kraće rokove i još veću cenu koju ćete platiti, a može da vam se desi i da, ma koliko ste platili ili imate nameru da platite, ništa vam ne vredi jer ste – zakasnili.
Osnova digitalne transformacije je infrastruktura, a nju većina preduzeća ima – treba „samo“ da je prilagodi novim potrebama. Podrazumeva se ozbiljno planirana i izvedena infrastruktura. Prvo, potrebni su ozbiljni resursi – od redundantne veze sa Internetom, preko servera, mesta za smeštaj i čuvanje podataka, pa do kvalitetne mreže i bezbednog sistema pristupa sa udaljenih tačaka kroz Internet. Drugim rečima, umesto PC-ja koji je proglašen „serverom“ i stavljen negde „gde neće smetati“, potreban je kvalitetan prostor napravljen po svim pravilima struke i obezbeđen od neovlašćenog pristupa. Takav sistem zahteva da njime upravljaju iskusni i dobro obučeni stručnjaci. U našim firmama sve to skoro da ne postoji. I niko o tome ne razmišlja, štaviše, kada o tome pričate, svi vas, u najmanju ruku, čudno gledaju. Direktori to smatraju još jednim bespotrebnim troškom, a radnici gvožđurijom koja im smanjuje platu i dovodi tamo neke ljude koji im stalno nešto prigovaraju i ograničavaju slobodu u korišćenju računara pričajući o nekakvoj bezbednosti.
Sve u svemu, u tipičnom srpskom preduzeću postoji jaka koalicija koja se opire bilo kakvoj investiciji u razvoj informacionog sistema. Čak i kada se reši da se stvari urade na pravi način, on se zameni „pravim“ načinom koji je predložio neko ko ima „odličnog“ majstora koji godinama uvodi telefonske centrale i mnogo je jeftiniji. To je niska cena nauštrb kvaliteta, bezbednosti i performansi. Eto prvih izazova kojima treba odoleti na putu digitalne transformacije.
Drugi izazov – pametan izbor
Rekosmo ranije da je kod lične digitalne transformacije najjeftinija stavka bio softver. Na tabletu ili telefonu, ako su pod Android operativnim sistemom, ništa nismo morali da platimo. Malo nas uznemiruju reklame, ali bolje i to nego manjak novca u novčaniku, htedosmo reći na deviznom računu.
Ovde je situacija unekoliko drugačija – softver poprilično košta, a novac ćete potrošiti na operativni sistem, database server, licence i ko zna šta još. I na sve to treba dati još novca za implementaciju, odnosno za utrošen rad ljudi koji će sve to instalirati, podesiti, prilagoditi vašim potrebama i na kraju obučiti korisnike da rade na ispravan način.
Ovde moramo da vam razbijemo zablude u vezi s tim da postoje „ozbiljni“ programi koji „odmah rade i ništa ne treba da se podešava“, a mogu da vam daju isto što i oni koji se mesecima implementiraju. Neke stvari jednostavno ne postoje!
Sada je na redu ušteda u optimizaciji, pametnom izboru i redosledu uvođenja, a sve to je prilično individualna stvar. Digitalna transformacija u jednom preduzeću podrazumeva da se razmišlja o skupu poslovnih rešenja koji čine: alati za produktivnost, od kojih je najpoznatiji Microsoft Office paket, sistem za upravljanje resursima (ERP), upravljanje odnosima s poslovnim partnerima (CRM), upravljanje projektima i dokumentima, prodaja preko Interneta (B2B i B2C), timska saradnja unutar organizacije i da ne nabrajamo više. ERP više nije dovoljan – potrebno je sve ovo zajedno. A recepta kako, kojim redom i u kojoj meri vam je od svakog ovog paketa potrebno – nema. Svako preduzeće je priča za sebe i tu priču ne zaokružuje samo poslovna delatnost, već i veličina organizacije, dinamičnost poslovnog okruženja, znanje i navike koje postoje...
I to je izazov kome treba odoleti. Ako uzmete premalo – nedostajaće ono bitno. Ako uzmete previše – potrošićete novac, a puno toga ostaće da stoji na virtuelnoj polici, neiskorišćeno. Ako uzmete pogrešno ili neodgovarajućim redosledom, vreme protiče, pare odlaze, a vi ste i dalje na početku. Birati pametno znači – birati s znanjem, a ako adekvatnog znanja nema unutar preduzeća (ne, to nije znanje iz održavanja informacionog sistema ili iz oblasti računovodstva, već mnogo kompleksnije znanje koje podrazumeva i prethodna dva), angažujte konsultanta koji ima znanje i iskustvo u oblasti planiranja razvoja informacionog sistema i usklađenja s poslovnim modelom preduzeća.
Treći izazov – ispravna vizura
Ovde želimo da ukažemo na nekoliko pogleda. Prvi i najvažniji jeste da kritički sagledate sve prednosti i mane sopstvenog poslovnog modela. Jer, ako nije optimalan i ako je opterećen brojnim nepotrebnim, odnosno rasterećen brojnih potrebnih ograničenja, nikakav softver neće vam pomoći da postanete bolja kompanija, a na konsultante ćete gledati kao na smrtne neprijatelje kojima ništa ne valja. Otvorite um – pored vrlina, svako preduzeće ima i mana, a tek kada postanete svesni njih i budete imali želju da ih otklonite, možete da krenete dalje.
Druga važna vizura jeste pitanje izbora rešenja. Iako je ERP praktično nezaobilazan, mnogima nije dovoljan. Zato ne trošite pare samo na ERP već razmislite da li postoji neki drugi poslovni softver koji vam je barem jednako potreban. Naročito ako se ne bavite proizvodnjom ili trgovinom u tradicionalnom smislu. Važno je napraviti pametan izbor, pa čak i prilagoditi poslovni model rešenju koje donosi najviše koristi. Da, često se dešava da je tehnologija poslovanja u vašoj branši uveliko prevazišla iskustva koja posedujete – tu vas primena i najsavremenijeg softvera neće učiniti boljim jer niste spremni da iskoristite potencijale koji su vam pruženi na dlanu, naprosto zato što ih ne razumete.
Treća važna vizura daje odgovor na pitanje koliko sve to košta, vremena i novca. Odgovor je jednostavan – košta dosta. Ali kupovina najboljeg i najskupljeg nije garancija da ćete rešiti sve svoje probleme. Ne ide to tako. Ako znate šta je najbolje za vas, znaćete kako da najefikasnije raspolažete budžetom koji imate. Dobro pripremljeni, s jasnom vizijom promena i sa usvojenim novim znanjima, drugačije ćete gledati na mnoge stvari. Na primer, umesto da vas ponese prezentacija na kojoj su predstavljena divna rešenja u softveru od kojih vam neka vrlo verovatno nisu potrebna, ali su rokovi implementacije i cena atraktivni, više ćete insistirati na prezentaciji u kojoj će biti predstavljeno pravolinijsko rešenje koje prati vaš željeni poslovni model, bez digresija tipa „ovo vam ne treba, ali smo to u nekoj drugoj firmi sjajno rešili“.
S dobrom vizurom znaćete kojim putem ćete ići, koliko vam internih resursa treba, gde ćete naći nedostajuće znanje i kako da odaberete pravog partnera u implementaciji softvera. Tada, ma koliko da košta i ma koliko dugo da traje, sve ima smisla, a kompanija neće zalutati na putu digitalne transformacije.
|
