Telekom: Stub digitalizacije i digitalne transformacije

Telekom Srbija predstavio je krajem jula ove godine najsavremeniju infrastrukturu namenjenu IoT rešenjima – LoRa mrežu. Ona omogućava povezivanje i međusobnu komunikaciju velikog broja najrazličitijih uređaja i senzora, i predstavlja osnovu za razvoj IoT ekosistema, tačnije digitalizaciju i digitalnu transformaciju društva u celini. Tom prilikom Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekoma Srbija, iskazao je zadovoljstvo što su, u saradnji s domaćom firmom Bitgear, kreirali senzorski uređaj, uspostavljajući bezbednosnu kontrolu nad Telekomovom podzemnom kablovskom infrastrukturom, jednim od ključnih resursa za nesmetano poslovanje. Upravo to bio je povod da, odmah nakon prezentacije rešenja, razgovaramo s gospodinom Ćulibrkom, kako o LoRa mreži, tako i o procesu digitalizacije Srbije.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, prilikom predstavljanja projekta, rekla je da je Telekom Srbija jedna od retkih državnih kompanija koja je rešenje pronašla u saradnji s domaćom kompanijom Bitgear i da na tome treba u budućnosti insistirati. Kako ste se odlučili na taj korak?

Naša ideja da izgradimo IoT mrežu potekla je od problema koji postoji u Telekomu već nekoliko desetina godina, a to je kontrola pristupa podzemnoj infrastrukturi. Pokušavali smo godinama da nađemo mehaničko rešenje, ali to se nije pokazalo kao dobro. Pokušali smo i s različitim alarmnim sistemima, ali i dalje je postojao problem struje, odnosno napajanja u šahtovima.

Negde u tom periodu, kada smo počeli da razmatramo i ostale mogućnosti, na globalnom nivou pojavila se LoRa - pilot varijanta iz 2015. Još tada smo prepoznali potencijal ove tehnologije. Ona je bila rešenje i za IoT, i za pitanje struje.

Obratili smo se za pomoć LoRa Alliance, organizaciji u kojoj su veliki svetski operatori i proizvođači opreme. Predstavili smo svoj slučaj, odnosno konkretan problem koji smo imali, ali i želju da eventualno podignemo LoRa mrežu. Oni su bili izuzetno kooperativni, dali su nam svoje prezentacije i predstavili mogućnosti, tako da smo vrlo brzo uvideli da sama mreža ne predstavlja veliki izazov. Međutim, tada se postavilo pitanje senzorskih uređaja, jer se pokazalo da na tom polju nema pravog rešenja u svetu, odnosno proizvoda koji bi mogao da odgovori našim potrebama. Postojeći senzori, koji su se mogli naći na tržištu, ometali bi rad montera na terenu i nisu bili adekvatno rešenje.

Pričajući o tome s ljudima iz Privredne komore Srbije, pre svega predsednikom Markom Čadežom, na njegov predlog dolazimo do našeg sadašnjeg partnera, kompanije Bitgear. Želeo bih zaista da pohvalim angažovanje i rad gospodina Čadeža, koji je PKS modernizovao i organizaciono podigao na mnogo viši nivo i kada to govorim, ne mislim samo na ovu konkretnu saradnju. Kompanija Bitgear do sada nije radila za domaće tržište, već isključivo za inostranstvo. Izneli smo naš konkretan slučaj i zahteve koji se postavljaju po pitanju senzorskog uređaja. Radom zajedničkog tima inženjera Telekoma i Bitgear-a došli smo do zaključka da je inženjering i proizvodnja senzora moguća i tada smo praktično doneli odluku da krenemo s LoRa mrežom. Naravno, mesecima je testirana beta verzija, otklanjani su nedostaci, rađena poboljšanja. Usledila su testiranja u realnom okruženju, koja su protekla dobro i nakon toga su potpisani ugovori za izgradnju LoRa mreže baznih stanica i za proizvodnju senzora.

Ko su potencijalni korisnici ove mreže?

Potencijalni korisnici su zapravo svi: državni sistemi, kompanije, mala i srednja preduzeća… U toku je Četvrta industrijska revolucija, odnosno digitalna transformacija, o kojoj svi pričaju. Privreda je bazirana na industrijskim modelima, a ne na digitalnim. Da bismo ostali konkurentni, moramo da promenimo model i da kao privreda i celokupno društvo pređemo iz industrijskog modela u digitalni. Ko to ne uradi u narednom periodu, ne može se nadati opstanku na tržištu. Globalizaciju tehnologije ništa neće sprečiti i to je samo još jedan argument o neophodnosti usvajanja i primene digitalnih modela.

Koliko su domaće kompanije svesne tog izazova, da li se pravovremeno pripremaju za promene koje će u poslovanju neminovno doći? I s druge strane, u kojoj meri možemo da govorimo da su domaće kompanije, ali i državne institucije i uprava, uopšte prošle proces digitalizacije?

Deklarativno su svi za digitalizaciju, ali u praksi to baš i nije tako. Istina, to nije samo naša već i svetska praksa. Ako pogledate izveštaje o poslovanju svetskih kompanija, možete videti da za digitalizaciju izdvajaju najveće kompanije, jer samo one imaju sredstava. Neretko, investicije u digitalizaciju u međunarodnim okvirima odobravaju se i bez klasičnih, standardnih analiza, jer se primat tom prilikom daje benefitima koji će biti ostvareni u domenu korisničkog iskustva, a sve kao rezultat digitalizacije. S druge strane, veliki nužno utiču na male da se digitalizuju, jer veliki sistemi svojim ponašanjem u toj sferi nameću svojim partnerima, dobavljačima i podizvođačima da se, takođe, moraju digitalizovati.

Uloga Telekoma Srbija u tom procesu izuzetno je bitna, pre svega u ovoj početnoj fazi – da promoviše čitav koncept, a sve sa željom da na taj način praktično dođe do rasta celog sektora. Naravno, to Telekom ne može da uradi sam, nama su potrebni partneri koji bi na našoj infrastrukturi i mogućnostima koje ona pruža radili na gotovim rešenjima koja bi ponudili tržištu. Tu veliki posao radi i PKS. Tako dolazimo do IoT rešenja koja ulaze u dubinu procesa i nude kvalitetna rešenja za konkretne izazove. Verujem da nema izazova koji mi s partnerima ne možemo da rešimo.

Upravo naš primer, gde uvodimo kontrolu pristupa podzemnoj infrastrukturi, govori u prilog tome. Zahtevi su bili veliki, jer imate senzore koji se nalaze pod zemljom, u šahtu koji je od betona i gvožđa, i praktično predstavlja Faradejev kavez, a taj senzor treba da komunicira sa udaljenom baznom stanicom. I upravo je u tim situacijama LoRa dobra kao tehnologija. Ona je pogodna u konkretnom slučaju i zbog toga što nije potrebno napajanje strujom za rad senzora, već on pomoću jedne baterije može da radi i duže od deset godina. Preduslov za to jeste i činjenica da u ovom slučaju senzor u unapred definisanim intervalima šalje malu količinu podataka baznoj stanici.

Od mnogobrojnih mogućih primena izdvojio bih mogućnosti koje se otvaraju u poljoprivredi.

Kažu da je bilo očekivano da se Telekom, kao veliki mobilni operator, odluči pre za NB IoT, a ne za LoRu.

U budućnosti, pojava 5G tehnologije doneće nova rešenja, ali verujem da ključ nije tehnologija, već da se mi kao kompanija uzdignemo i pravimo rešenja koja će odgovoriti na potrebe korisnika, koji i ne treba da budu opterećeni tehnologijom koja stoji iza svega.

Vremenom će sve tehnologije naći svoje polje primene i očekujem da cene za korisnike budu prihvatljive, imajući u vidu koristi koje će novostvorena rešenja ponuditi.

Nakon ovakvih različitih aktivnosti Telekoma, koje izlaze iz okvira uobičajenih poslova jednog mobilnog operatora, kao što je i razvoj vašeg data centra, da li to znači da je neminovno prilagođavanje i svest da mobilni operator ne može više da opstane ukoliko se bavi samo uslugama fiksne i mobilne telefonije?

Mi praktično i nemamo izbor. Naše strateško opredeljenje je da, osluškujući razvijena tržišta i potrebe korisnika, pronalazimo nova tržišta i niše, i da se na njima pozicioniramo. Fiksna telefonija i dalje donosi veliki prihod, ali trend je nešto drugo i on se neće promeniti. U svojoj strategiji prepoznali smo značaj digitalizacije, što je uostalom bilo jasno rečeno i u ekspozeu premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić, i mi smo na određeni način partneri u ovom poslu. Postavili smo sebi cilj da budemo stub digitalizacije i digitalne transformacije u Srbiji i u prilog tome govori projekat koji smo realizovali s Ministarstvom zdravlja, ali i ICT rešenja koja se nalaze u našoj ponudi.

Telekom Srbija se menja, ne zapostavljajući svoj core business, a zahvaljujući sjajnim kolegama koji u Telekomu rade verujem da je pred nama period koji će obeležiti projekti u oblasti IoT-a.