BIZIT 2018: Dva vedra cloud dana

Peta po redu konferencija BIZIT održana je pod sloganom „BIZIT 2018 – Industrija 4. 0“, 7. i 8. novembra u Klubu poslanika Beogradu. Tokom nje je organizovano više od 40 predavanja, BIZIT intervju sa specijalnim gostom, kao i tri panel-diskusije na kojima je podrobno raspravljano o IT budućnosti, ali i sadašnjosti i aktuelnom trenutku u kome se domaći ICT sektor nalazi.

Dan prvi

BIZIT je otvoren obraćanjem generalne direktorke PC Press-a Vesne Čarknajev, u prepunoj sali Kluba poslanika. Ona je istakla da, kao i svake godine, tema BIZIT manifestacije jeste primena tehnologija u poslovne svrhe, te da skup ima za cilj da ukaže na najmodernija rešenja u domenu biznis tehnologija, analizira i prognozira trendove, te okupi najbitnije ljude iz poslovnog sveta koji razmenjuju iskustva, ali i demonstriraju na praktičnim primerima korist implementiranja savremenih tehnologija u svakodnevnim poslovnim procese. Istaknut je značaj digitalizacije u praksi, uz navođenje značajnih prednosti koje ona donosi u našim životima.

Dragan Davidović, Channel Manager SEE kompaniije Kaspersky Lab, je u ime Generalnog sponzora BIZIT-a ukazao na značaj bezbednosti u vremenu digitalnih komunikacija. Bilo je reči o samoj kompaniji Kaspersky, odnosno o njenim bezbednosnim tehnologijama, od zaštite standardnih PC korisnika, do zaštita namenjenih velikim sistemima, vojsci, državnim organima. U fokusu je bilo predstavljanje Kaspersky for Office 365 rešenja, koje su učesnici konferencije imali prilike da isprobaju.

Miodrag Bogdanović, direktor Sektora za informaciono-komunikacione tehnologije Elektroprivrede Srbije, iskoristio je svoje izlaganje da predstavi šta se dešava u EPS-u u domenu digitalizacije, te je analizirao tok ovog procesa i njegove domete. Kao predstavnik najveće energetske kompanije na ovim prostorima i preduzeća s najvećim prometom u zemlji, on je govorio i o cilju procesa digitalizacije svih poslovnih procesa ove kompanije.

Najznačajniji razvojni projekti, koji se tiču revitalizacije i modernizacije hidro i termoelektrana, povećanja energetske efikasnosti, optimizacije kopanja uglja, nezamislivi su bez pomoći savremenih tehnologija i digitalizacije sa ciljem postizanja maksimalnih rezultata. U sisteme za informaciono-komunikacione tehnologije uloženo je više od 50 miliona evra u poslednje tri godine. Još jedan prioritet jeste stvaranje interfejsa za komuniciranje između različitih sistema unutar EPS-a.

Data centri – infrastruktura za budućnost

Tehnologija jednostavno ne može da funkcioniše bez odgovarajuće fizičke infrastrukture. Upravo je tome bio posvećen blok o data centrima i infrastrukturi. Blok je otvorio Slobodan Stanković, direktor Vesimpex-a, dobro poznate firme koja se bavi ne samo data centrima i infrastrukturom već i industrijom, te je u tom smislu govorio o praktičnim primerima, pokazujući put do realizovanja jedne fabrike kafe putem digitalizovane proizvodnje i putem upotrebe robota. Zatim je govoreno o elektro-ormarima, koji su neophodni za distribuciju električne energije, te o kompletnom projektu proizvodnje koji je u potpunosti vođen digitalno.

Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, govorio je o digitalizaciji javne uprave. Vlada Republike Srbije formirala je Kancelariju za IT koja odgovara direktno premijerki, pošto se ispostavilo da individualne kancelarije pri ministarstvima nemaju autoritet ili potreban nivo stručnosti da realizuju kompleksne IT projekte koji su potrebni zemlji. Uspostavljen je državni data centar u Beogradu, gde su pohranjene najvažnije informacije, uz nastavak projekta od nacionalnog značaja u vidu izgradnje državnog data centra u Kragujevcu, koji će biti pet puta veći od onog u Beogradu. Ovaj data centar biće podeljen na četiri segmenta – elektronska uprava, deo za potrebe Telekoma, poseban deo namenjen organima uprave kao što su vojska i policija, dok će četvrti deo biti raspoloživ za komercijalne svrhe. Očekuje se da će dogodine biti položen i kamen temeljac za državni data centar u Kragujevcu.

SBB Data Centar United Cloud bio je tema izlaganja Srđana Tomaševića, direktora B2B prodaje u kompaniji SBB Serbia Broadband. On je učesnike skupa upoznao s distribucijom sadržaja u kompaniji s 3500 zaposlenih koja pokriva zemlje s više od 20 miliona stanovnika. SBB Solutions je segment fokusiran na biznis korisnike – primenom visokih tehnologija opslužuje klijente kombinovanjem nezavisne optičke infrastrukture, savremenih data centara, kao i funkcionalne organizacije profesionalaca. SBB ima dva data centra, oba na teritoriji Beograda – Telepark i Absolute OK. Oni su povezani moćnom infrastrukturom i opslužuju klijente u Srbiji u skladu s najvišim standardima, koje garantuje podatak da se radi o Tier III data centrima sa ISO 27001 sertifikatom. Akvizicijom EUNET-a, SBB je došao u poziciju da ponudi sve vidove usluga klijentima, bez obzira na infrastrukturu i softverska rešenja. Najzad, predstavljen je EON Box, najnoviji proizvod United grupe, koji je u stanju da svaki televizor pretvori u smart aparat.

Ante Marišić, AC Power Sales Manager iz kompanije Vertiv, govorio je o okvirima mogućnosti i uticaja savremenih data centara. Njegovo izlaganje bilo je posvećeno velikoj promeni u trendovima u toj oblasti. Naime, umesto da se prikupljeni podaci obrađuju u Core-u, sada se daleko više podataka nego što je potrebno prikuplja u Edge-u, i na osnovu toga je nastao izraz Edge Computing, novi trend koji forsira obradu podataka na mestu prikupljanja (Edge), umesto da opterećuje obradu slanjem ogromne količine podataka ka centralnim mestima obrade i skladištenja. Sada se mnogo više toga mora sortirati i obraditi na ulaznim lokacijama. Primera radi, samo jedan pametni automobil generisaće podataka koliko i 3000 ljudi, odnosno 4 terabajta po jednom satu. Jasno je da postoji ogromna potreba za sortiranjem podataka, njihovu obradu po fazama i prebacivanje najvažnijih informacija na centralne lokacije za dalju distribuciju.

Sanja Milovanović, Product Manager ENEL PS-a, je posvetila svoje izlaganje još jednoj veoma važnoj temi – optimizaciji i upravljanju data centrom. Nadovezujući se na temu o Edge Computing-u, naglasila je da će 40 odsto podataka do 2020. godine obrađivati Edge Hybrid Cloud. Dodatni podsticaj će dati dalji razvoj IoT-a, koji će samo dobijati na zamahu. Sa 50 milijardi povezanih uređaja, očekuje se da će se količina digitalnih podataka utrostručiti. Data centri moraju da se pripreme za takvu situaciju sa infrastrukturne strane. Optimizacija kapaciteta imaće sve veći značaj za rad servera i data centara kako raste priliv ogromne količine podataka. Izlaganje je završeno praktičnim primerima vezanim za data centar Telekoma Srbija i Schneider Electric rešenja.

Blok posvećen data centrima i infrastrukturi završen je izlaganjem Aleksandra Bukve, specijaliste za IT infrastrukturu kompanije Vesimpex, koji je na primeru RiZone DCIM rešenja demonstrirao kako efikasno i pouzdano upravljati radom data centra.

Novi ekonomski poredak i kreativna industrija

Blok je otvoren izlaganjem o veoma interesantnim temama – korporativnoj gejmifikaciji, tj. odnosima između nas kao korisnika i kompanije Google, giganta Internet pretrage.

O korporativnoj gejmifikaciji govorio je Branislav Kovačević, direktor i osnivač Founder Hub-a. Gejmifikacija predstavlja upotrebu iskustava iz sveta video-igara zarad unapređenja sposobnosti zaposlenih kako bi svakodnevni rad bio još efikasniji. Igre danas generišu više prihoda od muzike i filmova – 108,4 milijardi dolara u 2017. godini, a očekuje se da vrednost tržišta dostigne 230 milijardi do 2022. godine. Prosečan igrač ima 35 godina, što razbija naše zablude o tome da se „samo deca igraju“. Principi gejmifikacije primenjuju se u ozbiljnim kompanijama, gde radne napore čine zabavnim i lakšim. U ta imena se ubrajaju Ford, SAP, Microsoft, Deloitte i ostali. Zahvaljujući tehnikama gejmifikacije, tehnike motivacije aktiviraju urođene želje za napretkom, takmičenjem i priznanjem. Takođe, veoma podstiče timski rad, društvene aktivnosti i produktivnost uopšte. Predstavljeno je i jedno konkretno rešenje – Trajectorio.

Miroslav Varga, stručnjak za online marketing, statističke analize i data mining, izlagao je na temu: „Da li će Google i u budućnosti raditi za vas“. Gost iz Hrvatske radi u firmi Escape, jednoj od manje od 100 firmi koje imaju sertifikat Premier Google Partner i jedinoj takvoj u regionu. Tokom predavanja, kao i kreativne radionice koja je održana kasnije tokom dana, istaknuto je da Google menja svoj algoritam više od 2400 puta godišnje, što u praksi znači 11 puta svakog radnog dana, a svakog dana se „gugla“ od tri do pet milijardi puta. Sve to, i još mnogo toga, radi Google Machine Learning algoritam. Ovaj algoritam mašinskog učenja imaće ogroman uticaj na kompletan online svet, imajući u vidu važnost Google-a u današnjim okvirima.

Tehnički direktor kompanije „Čikom informatički inženjering“ Dragoslav Kenjić govorio je o digitalnoj transformaciji lokalnih uprava. Pod geslom „Promena je jedina konstanta“, naglašeno je da su ključni problem ljudi, a ne softver ili tehnologija. Upravo lokal može imati najviše koristi od digitalizacije, drastično uvećavajući svoje prihode kroz optimizaciju svih procesa i olakšavanja koja će značiti i građanima i upravi.

Mihail Krizmanić, Managing partner kompanije Europos, održao je predavanje na temu “JobCoin – razmena znanja, veština i zanata“. Jobcoin je digitalna platforma za razmenu veština, usluga i „stvarnog“ rada, a „kapital“ se stiče veštinama, učenjem i radom, da bi se potom mogao potrošiti i razmeniti samo istim tim. JobCoin je namenjen svima kojima je potrebna usluga koju ne mogu da priušte, već samo da je razmene nudeći zauzvrat svoj sopstveni rad i znanje. Sistem funkcioniše po principu zatvorenog kruga i razmene, a akcenat je na Open Source tehnologijama. Uključeni su i principi veštačke inteligencije, mašinskog učenja i analitike.

Blok je svojim izlaganjem okončao Miodrag Zec, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, čija je tema bila „Država, akumulacija, razvoj – mitovi i dileme“. U prepoznatljivom stilu, profesor Zec se osvrnuo na najveće probleme, ali i mitove s kojima se susrećemo na relaciji potreba i želja, odnosno podsticaja na razvoj i državne politike. Na karakterističnim primerima, analizirao je razne probleme s kojima se susreće Srbija kao društvo, ali i izazove digitalizacije. Pošavši od jednostavnog pitanja – zašto su jedni bogati, a drugi siromašni, naglasio je da je uređeno društvo osnov svega i temelj bilo kakvog napretka, te da su neuređena društva osuđena na siromaštvo. Profesor Zec smatra da je najvažnija stavka u tom pogledu vladavina zakona i prava.

BIZIT Intervju

U sklopu bloka posvećenog rastućim pretnjama na polju sajberbezbednosti održan je BIZIT intervju na temu „Kako se zaštititi od hakerskih napada?“, sa specijalnim gostom, ambasadorkom Izraela u Srbiji, Njenom ekselencijom Alonom Fišer-Kam. Intervju sa ambasadorkom vodio je Vladimir Radunović iz Diplo fondacije.

“Velika promena u današnjem svetu sajberbezbednosti jeste to što više iza napada ne stoje samo pojedinci ili organizacije već se često radi o organizovanim naporima čitavih država. Zbog toga je drastično uvećan rizik u svakom smislu, a pravila igre na polju sajberbezbednosti menjaju se iz dana u dan“, naglašeno je tom prilikom.

Ambasadorka je rekla da je Izrael počeo sa izgradnjom svog digitalnog ekosistema od devedesetih godina XX veka, istovremeno uzimajući u obzir zahteve budućnosti. Istakla je da su veoma važni predikcija, razmatranje budućih trendova na period od pet ili deset godina, te identifikovanje potencijalnih rizika, uz razumevanje sopstvene uloge – u ovom slučaju, države Izrael – u savremenom svetu, i sagledavanje komparativnih prednosti. Otkad je Internet of Things (IoT) koncept stupio na scenu, veoma je uvećan broj sajbernapada. Finansijski napadi nisu toliko izraženi i njih je veoma malo, procentualno gledano. U odnosu na broj stanovnika, Izrael je najnapadanija zemlja na svetu. Ambasadorka je naglasila važnost sofisticirane tehnologije za bezbednost zemlje, bez obzira na to da li se radi o fizičkom svetu ili o sajberprostoru.

Odgovarajući na pitanje kolika je bila uloga akademske sredine i države u razvoju sajber bezbednosti, ambasadorka je naglasila važnost sinhronizacije svih nivoa društva, uključujući državu, vojsku, akademske institucije i privatni sektor, pošto su svi oni ugroženi rizicima koji potiču iz sajber prostora. Uspostavljene su nacionalne strukture i postavljeni rukovodioci kojima je jedini posao bio da se brinu o bezbednosti. Takođe, naglašena je važnost ljudskog kapitala, uz investiranje u treniranje i obuku nadarenih osoba, čija identifikacija počinje još od školskog doba. Važne su i investicije u startapove koji donose nove ideje na polju tehnologije, čemu je Izrael veoma posvećen.

Sve ozbiljniji cyber security zahtevi

O tome kako funkcioniše i koliko bi korisnicima mogao da pomogne Kaspersky Security for Microsoft Office 365 govorio je Dragan Davidović, Channel Manager kompanije Kaspersky Lab za jugoistočnu Evropu. Reč je o Software as a Service proizvodu koji je hostovan u cloud-u, uvek dostupnom preko Kaspersky Business Hub-a. Samim tim, korisnici mogu da računaju na permanentnu zaštitu, uvek osveženu i ažuriranu kako bi se mogli nositi sa svakodnevnim pretnjama, a istovremeno je reč o jednostavnom rešenju koje se lako koristi. Ovo rešenje oslanja se na sisteme detekcije nove generacije, kao i na mašinsko učenje i veštačku inteligenciju. Uz sve to, Kaspersky je omogućio i hibridno licenciranje, što je velika prednost u odnosu na druga rešenja sličnog tipa.

“Ranjivosti IT sistema i adaptivna odbrana“ bila je tema kojom se bavio Milan Perać, stručnjak za komunikacije i BDM za Networking i Security rešenja kompanije Clico. Pored statistika vezanih za napade i ponašanje kompanija koje bivaju pogođene sajber napadima (manje od 50 odsto kompanija koje plate za otkup informacija dobije ih natrag, a čak 61 odsto organizacija bilo je pogođeno ransomware napadima), izloženi su i problemi novog doba gde se zahvaljujući IoT razvoju menja i vektor pretnji: više ne dolaze samo spolja već i od svakog unutrašnjeg činioca organizacije. Čak 95 odsto sajber napada prouzrokovano je ljudskom greškom. Clico na sve te izazove odgovara Forcepoint bezbednosnim rešenjem, adaptivnim rešenjem koje se prilagođava zahvaljujući dinamičkoj zaštiti podataka. Clico se ponosi time što Forcepoint rešenje smanjuje troškove mreže za 50 odsto, redukuje broj sajbernapada za 86 odsto i skraćuje vreme odgovora na izazov za 73 odsto u odnosu na prosek industrije.

Biotehnologija i genetika, zelena energija, roboti

Verovatno najraznovrsniji blok prvog dana BIZIT-a otvorio je Branko Đaković, kreativni direktor Tomato Tomato Communications. Njegovo predavanje pod naslovom „Svođenje na računar: da li Četvrta revolucija jede svoju decu?“ odnosilo se na veoma važno pitanje današnjice – da li je i u kojoj meri napredak tehnologije počeo da deluje na korist ili na štetu ljudi. Njegov odgovor je: čvrsto „Da“!

Branko Đakić ne smatra da je to „Da“ diskutabilno; štaviše, to je i čini industrijskom revolucijom, jer melje i gazi sve pred sobom, menjajući iz korena percepcije i navike. On je siguran da će poslovi svih prisutnih u sali biti transformisani ili prepolovljeni u narednih dvadeset godina. Smatra da svako mora da postavi sebi pitanje šta ga čini korisnim, šta želi da nauči, šta mu ide u prilog a šta protiv njegovih interesa, šta se zaista događa i ko može da mu pomogne, kako bi se kako-tako snašao u ubrzanom tempu nastupajuće industrijske revolucije.

Zaključak je da će sve ono što mi propustimo da promenimo na svoju korist, aktivno promeniti svet oko nas, i to najčešće na našu štetu.

Ivana Kokalovič, direktor Epson Balkan, održala je prezentaciju pod nazivom „Sve boje: zeleno“. Ona se posebno osvrnula na Epson-ove tehnologije koje pomažu čuvanju čovekove okoline. Jedinstvena inkjet tehnologija koju je razvio Epson, drastično je promenila pravila na polju štampanja, budući da su nova mastila neškodljiva, što je bio jasan problem s mastilima prethodne generacije. U odnosu na laserske štampače, ovi inkjet štampači proizvode 94 odsto manje otpadnih materija, emituju 92 odsto manje ugljen-dioksida, te troše 96 odsto manje energije za potrebe štampanja, a ukupni troškovi eksploatacije manji su nego kod laserskih „rođaka“, uz visok stepen pouzdanosti.

Ovaj segment zaključen je obraćanjem Borisa Vukića, partnera i osnivača Adizes SEE. Njegovo predavanje „A gde su tu ljudi?“ ponovo se odnosilo na pitanja i izazove koje pred nas postavlja Četvrta industrijska revolucija, i uopšte novi vidovi poslovanja koji nemaju čoveka u svom fokusu – ili ga barem ne stavljaju u dovoljnoj meri.

Article 13 – Internet slobode

Prvi dan BIZIT 2018. manifestacije okončan je interesantnim i dinamičnim panelom koji je analizirao večnu temu: „Sloboda na Internetu naspram zaštite autorskih prava“. Pre panela se skupu obratio Danko Jevtović, stručnjak za Internet i odskora član Upravnog odbora ICANN-a, jednog od najvažnijih regulatornih tela kada je u pitanju Internet. Učesnici panela bili su Petar Boračev, Managing partner KVZ Music, Goran Šušljik, glumac i producent, Dejan Vukelić, direktor redakcije Telegrafa, Đorđe Krivokapić, advokat, Marko Ilić, direktor TakoLako, Aleksandar Cile Leštarić, Jutjuber, kao i Dejan Ristanović, glavni urednik časopisa PC Press, u svojstvu moderatora panela.

Izneseni su argumenti koji sagledavaju obe strane Internet prava i sloboda. Umetnici i autori su zainteresovani za zaštitu svojih prava, ali je važno da se njihova prava ne (zlo)upotrebljavaju za ograničavanje prava ostalih korisnika Interneta. Član13 izazvao je veoma podeljene reakcije, budući da vladaju mišljenja da bi striktna primena mogla da sputa čitavu kreativnu industriju, dok se drugi zalažu za oštriji nadzor na Internetu kako bi se nosioci autorskih prava maksimalno zaštitili.

Dan drugi

Drugi dan BIZIT 2018. konferencije otvorili su gospodin Dejan Abazović, državni sekretar za strateške poslove digitalne transformacije državne uprave iz Ministarstva javne uprave Crne Gore, te Branka Anđelković, direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Gost iz Crne Gore izložio je dosadašnja iskustva u procesima digitalne transformacije, te podelio najveće izazove s kojima se susedna država suočava na putu digitalne transformacije u sklopu svojih evroatlantskih integracija. Branka Anđelković izložila je projekciju izazova s kojima se Srbija susrela i s kojima će se tek susresti, te izrazila optimizam u pogledu njihovog prevazilaženja.

Poslovni softver 4.0

Prvi blok dana, posvećen poslovnom softveru, otvorio je Miodrag Ranisavljević, osnivač i vlasnik PoslovniSoftver.net portala, koji je govorio o svetskim trendovima i lokalnim prilikama u nastupajućoj eri Industrije 4.0. Upozorio je da automatizacija efikasnih poslovnih procesa uvećava efikasnost, dok primenjena na neefikasne poslovne procese samo uvećava neefikasnost. Takođe je naglasio važnost prilagođavanja softvera i ERP rešenja potrebama posla, umesto obrnuto, što je čest slučaj u praksi u našoj zemlji.

Predrag Stojanović, Data Protection Officer kompanije AB Soft, izlagao je na temu GDPR-a. U okviru izlaganja vezanog za zaštitu podataka, dati su brojni primeri inicijativa i procesa koji su u međuvremenu pokrenuti, a vezani su za GDPR i zaštitu podataka korisnika generalno. Prema analizi Deloitte-a, inicijalni uspeh je postignut, i većina kompanija pridržava senovih standarda zaštite podataka. Pokrenuti su i prvi procesi protiv Internet giganata kao što su Facebook i Google, ali je ishode teško predvideti.

Miloš Pucarević, BDM kompanije Go Pro, govorio je o najnovijem Microsoft Dynamics NAV Business Central rešenju fokusiranom na biznis korisnike. Go ProKompanija je Gold partner Microsoft-a i sa 60 zaposlenih stručnjaka predstavlja najveći NAV tim u zemlji, te je opslužila preko 60 zadovoljnih klijenata. NAV softver se prodaje u 195 zemalja i ima više od 2,7 miliona korisnika. Business Central je rešenje kreirano na Dynamics NAV osnovi i može da se isporučuje kao servis preko Interneta ili na infrastrukturi klijenta, a velika prednost jeste prisustvo automatski aktivnih Microsoft alata, te oslonac na veštačku inteligenciju i mašinsko učenje radi konstantnog unapređivanja. Miloš Bošnjak, direktor IIB-a, govorio je o proizvodnji hrane kao poslu budućnosti. Veliki su izazovi pred agro industrijom, od rastuće populacije koju treba prehraniti, preko velikih klimatskih promena i izazova, do adekvatne infrastrukturne podrške koju treba obezbediti kako bi se proces proizvodnje hrane osavremenio i digitalizovao. IIB ima rešenje UPIS, koje vodi kompletan proces od njive do trpeze, omogućavajući firmama iz agro industrije da brižljivo vode računa o svakom koraku svog poslovanja, od ugovaranja i otkupa, preko prerade i procesa proizvodnje hrane, do isporuka, obračuna cena, uslužnog skladištenja. Istovremeno, reč je o jednom od najuspešnijih alata za proces digitalizacije poljoprivrede, što će i nadalje biti veoma važna tema.

Ana Čavala, OKI Product Manager iz kompanije Original, govorila je o Sendys Explorer-u, rešenju za digitalizaciju dokumenata. Ono omogućava digitalizaciju dokumenata i njihovu konverziju u formate koji se mogu editovati, distribuciju dokumenata ili upload na odabranu destinaciju, te uvećava fleksibilnost editovanja i pristupa podacima, štampanja i preuzimanja, ali i poboljšava sigurnost dokumenata. Gospođa Čavala je na praktičnom primeru demonstrirala prednosti korišćenja ovakvog rešenja u svakodnevnom vođenju dokumentacije, ali i u kontroli troškova.

Prvi blok završen je izlaganjem „PANTHEON Workflow – šta može da uradi za vas?“ Dejana Kontića. Kao Head of Sales u kompaniji Datalab SR, govorio je o rešenju koje omogućava veću kontrolu nad poslovnim procesima u kompaniji, snižavanje troškova, optimizaciju vremena i unapređenje produktivnosti, ali i daje analizu uspešnosti implementacije projekta. Demonstrirajući PANTHEON Workflow na praktičnom primeru, Dejan Kontić je posebno naglasio tri koraka za njegovo uvođenje u svakodnevno poslovanje: definisanje, optimizacija i integrisanje.

Integrisana poslovna rešenja

Drugi blok bio je posvećen integrisanim poslovnim rešenjima. Silvia Šušnjević, BDM kompanije Enetel Solutions, održala je izuzetno zanimljivo predavanje na temu „Digitalni deus ex machina“ s motivom Data is (y)our playground. Istakla je problem poslovnih lidera koji vide novu digitalnu transformaciju kao revoluciju svog poslovnog modela, što uzrokuje nerealna očekivanja koja rezultuju neuspešnom digitalnom transformacijom, ističući da su rezultati dosta bolji u kompanijama koje digitalnu transformaciju posmatraju kao evolutivni, a ne revolucionarni proces. Kao ključne korake za uspešan biznis, istakla je jasnu viziju i posvećenost top menadžmenta, investiranje u digitalne veštine, metriku digitalnih promena, te transparentnost, integrisane komunikacije i kolaborativne alate.

Miro Mijović, Business Development Director SRC-a, istakao je važnost digitalizacije poslovnih procesa. Dao je nekoliko praktičnih primera iz bogatog portfolija kompanije SRC, u čije klijente spadaju Vlada Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Tehnomanija, NIS, Banca Intesa, Unicredit, NLB Banka i mnogi drugi. SRC je radio i u inostranstvu, u Crnoj Gori i Makedoniji, tako da je bilo reči i o iskustvima sa integracijom poslovnih rešenja i u inostranstvu, uz poređenja s domaćim tržištem.

„Prirodni gas – prirodno digitalno“ bio je naslov izlaganja Miloša Tolića, direktora kompanije TO-NET. U sklopu ovog predavanja bilo je reči o rešenju namenjenom distributerima gasa. Ovo rešenje je prilagođeno za stavljanje informacija na raspolaganje drugim poslovnim jedinicama unutar kompanije. Krajnji cilj je da se obezbedi tačnost i pouzdanost ukupne zapremine i protoka energije na ulazima i izlazima. Sistem obračune vrši na dnevnom nivou, a komercijalni podaci se drže odvojeno od radno-tehnoloških. U ponudi je i softver za komercijalne aktivnosti, koji takođe prati stanje i namenjen je snabdevačima, kupcima, te operatorima transportnih i distributivnih sistema.

AI, distribuirani i cloud sistemi i rešenja

Popodne drugog dana BIZIT konferencije bilo je rezervisano za priču o veštačkoj inteligenciji, distribuiranim sistemima i rešenjima, kao i blockchain-u. Virtuelno ludilo? Sasvim realna stvar, barem tako smatra Oliver Tošković sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U izlaganju „Virtual Insanity – upotreba VR tehnologije u istraživanju uma“, govorio je o najnovijim i najmodernijim trendovima upotrebe virtuelne realnosti u kliničke svrhe. Domaći istraživači su upotrebili sisteme virtuelne realnosti i došli do veoma zanimljivih rezultata: kada treba, vid nas laže, pomažući da uspešnije izvršimo akciju. Na taj način, može se reći da naš mozak na vrlo kreativan način upotrebljava varanja, čineći nas „ludim“ kako bi nam pomogao. Ispostavlja se da cilj opažanja nije da napravi vernu kopiju spoljne realnosti. Cilj opažanja je da konstruiše takav model prostora u kome će akcija biti uspešna. Virtuelna realnost je tim putem dokazala da može itekako biti upotrebljiva i za dalja istraživanja tajni našeg mozga, odnosno našeg uma.

Nikola Jančevski, BDM kompanije Enetel Solutions, održao je predavanje o prediktivnoj analitici. Govorio je o tome kako počinje kvalitetna analitika – dobrim pitanjima, a ne podacima, kao i kako se brižljivim sakupljanjem podataka i pažljivom analizom može doći do vrednih pokazatelja. Istaknuto je da je analitika timska stvar, te da sama po sebi nije dovoljna, već da ključ leži u spremnosti na usvajanje rezultata analize i njihovom implementiranju u svakodnevnoj praksi u odgovarajućem poslovnom okruženju. Jančevski je preporučio svim kompanijama da započnu s malim timom data scientist-a koji bi imali dopuštenje da rade sa spoljašnjim partnerima kako bi apsorbovali znanje i veštine. Naredni korak jeste uspostavljanje saradnje s kompanijama koje se bave prediktivnom analitikom i mašinskim učenjem. Velika važnost je i u odabiru lidera, koji u roku od nekoliko godina mogu da naprave veliku razliku unutar kompanije i drastično unaprede poslovanje doprinoseći poboljšanju na svim poljima.

Predavanje posvećeno blockchain tehnologiji održala je Marija Matić, ekonomista, stručnjak za blockchain i investicije u kriptovalute. Njena tema je bila „Primena blockchain tehnologije u budućnosti“. Istakla je prednosti tehnologije, kao što su decentralizacija sa puno nod-ova, nepromenljivost istorije transakcija, odnosno nemogućnost cenzure, direktne transakcije bez posrednika, bez potrebe da se informacije verifikuju kod centralnog autoriteta. Primene blockchain-a su brojne. Kriptovalute, društvene mreže, elektronska trgovina i plaćanja, ali i na državnom nivou se može koristiti za glasanje, usluge e-vlade, lične karte i vozačke dozvole, te druga dokumenta. Postoje i brojne korporativne primene, što je razlog tolikog interesovanja korporativnih korisnika. Internet of Things, reklamiranje, cloud, isporuke, lanci snabdevanja... sve to su oblasti potencijalne primene danas – koja će postati praktično obavezna primena u dogledno vreme.

Treba mi poslovno rešenje – koliko košta?

Drugog dana BIZIT 2018. konferencije održan je panel posvećen poslovnim rešenjima i svakodnevnoj implementaciji u našoj zemlji. Da li nam treba poslovno rešenje, da li ga držati u cloud-u ili na sopstvenom hardveru, kako proceniti šta nam je potrebno i koliko to platiti – sve je to bio predmet diskusije panela koji je vodio Vojislav Gašić, zamenik glavnog urednika PC Press-a.

U panelu su učestvovali Milan Bošnjak, direktor IIB-a, Ana Brkić, direktor razvoja AB Soft-a, Petar Miljković, direktor kompanije GoPro i Marko Gerdijan, vlasnik kompanije Original. Otvarajući panel, Gašić je postavio pitanje šta da uradi neka osoba koja je počela da vodi biznis i želi da koristi poslovni softver. Šta uraditi, kako započeti, na koji način doći do softvera i kako zapravo automatizovati poslovanje? Da li informacioni sistem može da se iznajmi i da li je moguće ostati bez IT odeljenja u nekoj maloj kompaniji, koliko je taj sistem potrebno prilagođavati kako bi se sinhronizovao sa poslovnim procesima?

Odgovarajući na pitanja kako da male kompanije izađu sa svime na kraj, treba li da kupuju ili iznajmljuju hardver, koliko im smeta administracija, Marko Gerdijan je primetio da, što se više optimizuju softverska rešenja, to se troši više papira. On smatra da se to dešava zato što ljudi ne znaju da iskoriste ono što su implementirali, te na kraju ne dolaze do pravih rezultata. Najčešće ljudi ne znaju šta im treba, i potom menjaju i svoje potrebe i želje, tako da implementirano rešenje koje je do tada dobro radilo, više ne može da zadovolji nove zahteve. Tek kada su korisnici svesni svojih potreba i zahteva, mogu se postaviti adekvatan hardver i softver, koji će potom raditi godinama bez ikakvih problema i tada sistem funkcioniše tako da sve izgleda jednostavno. Odgovarajući na pitanja šta preporučuju klijentima – cloud, on-premise ili hibridno rešenje, učesnici panela su se složili da je uglavnom najracionalniji slučaj investicija u hibridno rešenje. Investiranje u sopstveni hardver zavisi od veličine preduzeća i potrebe za hardverom, te spremnosti da se to održava kako treba. Sve više se selimo u cloud, sve manje stvari imamo po diskovima u odnosu na ono što čuvamo u cloud-u. Preporučeno je da treba težiti da se autsorsuje sve ono što nije jezgro poslovanja. Idealan slučaj bi bio – sve na cloud. Veoma je teško obezbediti kvalitetne ljude koji će voditi računa o informacionim sistemima.

Izloženo je nekoliko primera problema koji su nastali samo zbog toga što naprosto nije bilo dovoljno osoba ili one nisu bile dovoljno obučene da se nose sa svim problemima koji mogu nastati u informacionom sistemu koji nije bio autsorsovan.

Zajednički zaključak bio je da svakako treba razmišljati o cloud-u ili hibridnom sistemu. Čak i ukoliko postoje samo dva računara u kompaniji, to je potencijal za komplikacije u svakodnevnom poslovanju. Zbog toga je, da bi se izbegle sve negativne strane situacije kada se raspolaže desetinama ili stotinama računara, cloud idealno rešenje jer je komunikacija laka, postavka automatizovana, eliminiše se kompleksnost sistema s korisničke strane i njemu ostaje najjednostavnija stvar – da koristi svoje uređaje za obavljanje posla.

Da li smo obrazovani za Industriju 4. 0 i budućnost?

Panelom „Obrazovanje za budućnost“ okončana je ovogodišnja BIZIT konferencija. Izuzetno posećen panel kome je prisustvovalo više stotina učenika i studenata iz čitave Srbije činili su: prof. dr Milo Tomašević, dekan ETF-a Univerziteta u Beogradu; prof. dr Rade Doroslovački, dekan FTN-a Univerziteta u Novom Sadu; prof. dr Nada Popović Perišić, profesor emeritus, FMK; Jasmina Nikolić, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu; Veselin Jevrosimović, ComTrade; te Slobodan Bogdanović, Head of Programme and Project Management, Endava. Moderator panela bila je Tatjana Ostojić, glavni urednik portala PCPress.rs.

Uvod u panel-diskusiju posvećenu obrazovanju održala je Jasmina Nikolić, održavši kratko predavanje o agilnom razvoju, koje je formirano sa ciljem da formalno obrazovanje uhvati korak sa tržištem za kojim kaska, baš kao i neformalno obrazovanje. Dodala je da je znanje presudno, ali je i sertifikat neophodan. Govorila je o agilnom obrazovanju koje preskače formalno, kao i o novom svetu kome će biti potrebni agilni stručnjaci koji dolaze iz agilne kulture.

Srećni dobitnici nagrada

Zahvaljujemo se sponzorima kviza znanja, Radulović, Wiko, AOC, Sion Net, kao i Recepti i kuvar online, a za tehničku podršku kompanijama Kimtec i Aruba, koje su se postarali da posetioci imaju kvalitetan Wi-Fi. Veliku pomoć nam je pružio i Sampro, tehnički sponzor manifestacije.

Srpsko tržište ima manjak radne snage u IT sektoru, istaknuto je prilikom otvaranja panela. Tražiće se još IT stručnjaka, kojih u Srbiji nedostaje već danas oko 30.000, a stručnjaci procenjuju da bi do 2020. godine moglo da se otvori 50 do 100.000 novih radnih mesta u IT industriji.

Veselin Jevrosimović potvrdio je da u ovom trenutku ComTrade-u nedostaje čak 300 inženjera, te naveo da je kompanija počela da otvara softverske kampove ne samo širom bivše Jugoslavije već i po Evropi, ali i drugim kontinentima. Istakao je da je budućnost u IT-ju, jer živimo u vremenu gde je sve IT, pošto na svetskom nivou manjak stručnjaka iznosi čak 60 odsto kada je IT u pitanju. Rekao je da ComTrade ima tri sopstvene obrazovne institucije, te da je kompanija najbliža dualnom obrazovanju, budući da se obrazovne institucije nalaze pod istim krovom zajedno sa 1000 inženjera. Tako su studenti non-stop u direktnom kontaktu sa inženjerima i obučavaju se u sklopu tekućih zadataka i prakse. Slobodan Bogdanović iz kompanije Endava rekao je da posebno nedostaju iskusni inženjeri oko kojih bi se gradila infrastruktura.

Milo Tomašević, dekan ETF-a, istakao je da se godišnje na taj fakultet direktno upiše oko 300 ljudi na smer softverskog i računarskog inženjerstva, ali i da studenti ETF-a, bez obzira na smer, mogu da ispune zadatke koje postavljaju domaće firme. Potvrđujući da broj nije dovoljan, istakao je da fakultet ide na kvalitet, a ne na kvantitet, te da je to donekle i neminovnost imajući u vidu ograničenja u domenu prostora i nastavnika, što je prepoznato od strane tržišta, kako domaćeg, tako i svetskog.

Koliko u ovom momentu razmišljamo o obrazovanju za budućnost? Kao glavnu prepreku dugoročnom planiranju obrazovanja, Milo Tomašević istakao je veoma nizak nivo ulaganja. Dekani se nisu složili da je četiri godine studiranja mnogo, jer postoji problem savladavanja matematičkih i drugih veština koje je vrlo teško preneti u slučaju neformalnog obrazovanja ili kraćeg studiranja. Stoga je njihovo mišljenje da četiri godine studiranja nije mnogo. Dekan Doroslovački je istakao da studenti s njegovog fakulteta već od druge godine idu na praksu u preduzeća koja se bave vrhunskim tehnologijama. No, i u tom slučaju se traži jasno i definisano formalno obrazovanje. Međutim, on je dodao da to ne znači da je formalno obrazovanje u dobrom stanju, već pre u alarmantnom, i da ga hitno treba oporaviti.

„Kvalitet obrazovanja u Srbiji naspram ulaganja relativno je dobar i zapravo među vodećima u svetu“, zaključio je dekan ETF-a, ali je tokom same diskusije on, kao i ostali učesnici, bio poražen kada je mladima u publici postavljeno pitanje da li posle završenog školovanja žele da odu u inostranstvo, i kada su se podigle bezmalo sve ruke.