GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #260 > Prvi pogled
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
NVIDIA Turing: Proračunata realnost
Nebojša Todorović
NVIDIA je svoju Turing arhitekturu dugo i uspešno krila od javnosti, a sada stvari postaju jasnije. Reč je o vesniku nečeg novog u industriji, a možda i čitave nove ere u razvoju grafičkih kartica
- PC #260 u prodaji po ceni od 219 din
broj

NVIDIA Turing: Proračunata realnost

image

Nova arhitektura dobila je ime po naučniku Alanu Turingu, ocu veštačke inteligencije, koji je imao ogroman značaj za tok Drugog svetskog rata zahvaljujući tome što je radio na dešifrovanju poruka proizvedenih pomoću mašine Enigma. Postoji i dodatna doza simbolike u odabiru kodnog imena za novu arhitekturu, jer je jedan od najvećih noviteta upravo DLSS koji se oslanja na deep learning i AI platformu, kako bi maksimalizovao potencijal.

Nova generacija GeForce grafičkih karti donosi i novi sistem označavanja. Nema velike promene, već je razlika svedena na to da sada prelazimo sa GeForce GTX na GeForce RTX nomenklaturu. Četvorocifreni sistem ostaje kao i ranije, a za početak biće dostupna tri modela oznaka RTX 2080 Ti, 2080 i 2070. Tu je i niz modela za koje se pretpostavlja da će biti obelodanjeni u budućnosti, zajedno s novim verzijama GPU-a.

image

Prva tri modela pokrivaju raspon cena od 650 do 1200 evra, što će reći da pripadaju višoj cenovnoj klasi. Zanimljivo je to što sva tri modela koriste različite čipove. Najsnažniji, RTX 2080 Ti, pokreće veliki TU102 procesor. Drugi po snazi, RTX 2080, zasniva se na TU104 grafičkom čipu, dok RTX 2070 upošljava slabiji TU106. NVIDIA je promenila pristup – ranije su uglavnon predstavljana dva ili tri vrlo slična modela koje najčešće pokreće isti čip, u jačoj ili slabijoj izvedbi.

Najvažniji novitet je Ray-Tracing u realnom vremenu zahvaljujući novim RT jezgrima koja se nalaze na čipu zajedno sa uobičajenim CUDA jezgrima. RT jezgro ima fiksnu funkciju, za razliku od fleksibilnih CUDA procesora – ono proračunava putanju svetla kroz prostor i njegovo odbijanje od različitih površina. Reč je o ekstremno zahtevnim kalkulacijama, posebno u realnom vremenu, koje bi obaralo performanse sa se obavljale preko CUDA jezgara.

image

Druga velika novost je Tensor jezgro koje smo prvi put videli kod Volta arhitekture. Reč je o još jednom specijalizovanom segmentu novih grafičkih procesora koji služe za ubrzavanje AI deep learning neuralne mreže, mada je za sada upotrebljivost svega toga u igrama prilično ograničena. Zbog toga NVIDIA radi na nizu novih unapređenja kvaliteta video-prikaza u igrama, kako bi iskoristila pun potencijal Tensor operacija. Arhitekturalna hijerarhija i layout grafičkih čipova nisu bitno drugačiji od prethodnih generacija kartica, dodavanje Tensor i RT jezgara donosi važnu promenu. Sada svaki Streaming Multiprocesor, kako ga NVIDIA naziva, pored 64 CUDA jezgra i značajne L1 keš memorije, poseduje i RT jezgro i ukupno osam Tensor jezgara.

U kombinaciji sa DLSS (Deep Learning Super Sampling) metodama, novim tipovima senčenja kao što su Mesh, Variable Rate, Content-Adaptive Shading i tako dalje, ali povrh svega Ray Tracing-om u realnom vremenu, možemo da kažemo kako je ovo najveći pomak u svetu grafičkih karti u poslednjih nekoliko godina. Mnoge od tehnologija neće zaživeti odmah i biće potrebno vreme da budu implementirane na pravi način – videćemo šta donosi NVIDIA GameWorks i kako će teće saradnja kompanije NVIDIA s developerima igara.

Turing arhitektura nije samo pomak u pogledu proizvodnog procesa i performansi grafičkih kartice. Štaviše, možda je ponajmanje napredak primetan kroz sirove performanse u aktuelnim igrama i drugim programima. Gledajući širu sliku, očekujemo novu generaciju igara koje će iskoristiti sav potencijal GeForce RTX-a.







Nokia 5+

Vertiv

LakoDoPosla

Mid9

Schneider KNX


YuNET

Excel kuhinjica

MailPlus

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter