Drago Inđić: Dinar po dinar, hedž fond

Na nedavno završenoj 17. međunarodnoj konferenciji Beogradske berze Upgrade in Belgrade 2018 pričalo se i o primeni novih tehnologija na unapređivanju finansijskih aktivnosti (fintech – financial technology). Iskoristili smo priliku da s jednim od učesnika popričamo o ovoj oblasti koja je u poslednje vreme nezaobilazna na svim finansijskim konferencijama. Naš sagovornik je dr Drago Inđić, predsednik Richfox Capital BV-a alternativnog (hedge) investicionog fonda registrovanog u Holandiji i partner Oxquant-a, konsalting firme iz Oksforda.

Šta je fintech? Kako nove tehnologije menjaju finansijsko tržište?

Finansijska informatika je raskršće ili kružni put u koga su se ulili informatičari i bankari, a da se sam centar i dalje definiše i izgrađuje, kao Slavija. Udar finansijske krize 2008. godine poremetio je temelje svetskih finansija i lako je izdvojiti likvidaciju Lehman Brothers banke i pojavu Bitcoin-a kao katalizatore promena. Verovatno je tek sada potpuno jasno koliko su finansijski proizvodi u stvari proizvodi informatike. Krajnji korisnik počeo je da caruje svojim izborom aplikacija, (ne)lojalnosti i potrage za najjeftinijom ponudom. Sve je više direktnog i digitalnog, mobilnog i interaktivnog.

To zvuči kao da se delatnosti banaka i fintech kompanija donekle preklapaju. Da li su oni konkurencija?

Hiperkonkurenciju kao vid sanacije problematičnog bankarskog sektora stimulisali su i zakonodavci. Evropska unija kroz razne sistemske mere, recimo platnog prometa (PSD2, open banking), kao i nacionalni regulatori, poput britanskog FCA, koji je agresivno izdavao licence greenfield startup koji konkurišu recimo u mreži RTGS a i te kako i klasičnim bankama i brokerima.

Izdvajam nezavisnu britansku online banku Monzo s milion klijenata i njene konkurente TransferWise (koji su pokrenuli osnivači Skype-a) i N26 iz Nemačke, koji jedni drugima konkurišu na velikim evropskim tržištima, zahvaljujući panevropskim licencama za bankarske usluge.

Onda postaje malo jasnije kako to da jedan tipičan ETF-ovac pliva u finansijskim vodama?

Osamdesete sam proveo u uobičajenom miljeu: „Računari“, Petnica, ETF, Pupin, Mensa... Onda je došla i domaća stipendija za Imperial College u Londonu, za specijalizaciju iz veštačke inteligencije i neuronskih mreža; to je bila prekretnica. Specijalizacija se pretočila u doktorat, nakon čega mi je prvu radnu vizu ponudila mala investiciona firma, čime je i zvanično započela moja profesionalna karijera u finansijskom sektoru. Tokom sledećih godina sledilo je usmerenje ka metodama kvantitativnog upravljanja alternativnim investicionim fondovima, u nizu hedge fondova, investicionih „butika“, nova kvalifikacija i prva licenca investicionog savetnika 2000. godine.

Očigledno se radi o jednoj sasvim novoj oblasti. Odakle neko ko se zainteresuje za ovu temu uči o njoj?

Zanimljivo je da je izgradnja nastavnog silabusa u toku i da se čak i vodeći univerziteti (Oksford, Kembridž) teško odlučuju da uvedu predmet fintech. Polje je dinamično, knjige i monografije još nisu napisane, ljudi iz prakse nemaju vremena za to, a akademski radnici nisu u toku. Silabus, odnosno problematika s kojom se suočavaju menadžeri u praksi, uključuje niz zahteva, sistema i komponenti. Podjednako su osetljiva i važna pitanja identifikacije korisnika, kontrole pranja novca, upravljanja kvalitetom podataka, data mining, kao i izbora komponenti personalizovanih, direktnih investicionih portfolija koji odgovaraju njegovom profilu rizika i zahtevima.

Kako se domaći „igrači“ snalaze na ovom novom i nepoznatom terenu?

Imao sam sreću da održim kontinuitet u praćenju domaće klime u ovoj sferi. Primećujem i bogatu ponudu bankarskog sektora, ali time i zasićenje koje nameće zahteve za konkurentnim rešenjima koja sada treba da krenu tokovima berzanskih sistema, kako je to već uveliko širom Evrope. Challenger ili neobanks, zahtevi mladih korisnika nameću potragu za integralnim dizajnom finansijskih proizvoda i tehnoloških rešenja. Ozbiljno ograničenje je i minimizacija troškova samog investicionog rešenja, pa i kontrole njegovog kvaliteta na duže staze – bez obzira na turbulencije stranih i domaćih tržišta kapitala.

Postoje pitanja integracije zadatih (regulatorno i tehničkih) i kreativnih (korisnički interfejs, lokalizacija) komponenti, kao i masovnih potpuno automatizovanih rešenja za vrlo veliki broj bankarskih, odnosno berzanskih klijenata. Integracija sa inostranim mrežama i investicionim komponentama, razvoj potpuno domaćih (dinarizovanih) investicionih komponenti neminovni je deo strategije.

Veoma mi pomaže i veza s vodećim domaćim timovima (MVP Workshop, Tehnološko partnerstvo) i bankarima, ali uočavam potrebu za još dubljim međusobnim povezivanjem kako na domaćem, tako i u evropskom prostoru.

Ovaj razgovor i tekst nastaju upravo na dan kada je, posle uspešno sprovedene inicijalne javne ponude (IPO), na Beogradskoj berzi počelo trgovanje akcijama jedne srpske kompanije (Fintel Energija). Prvi put posle 80 godina oglasilo se i berzansko zvono, čime je simbolično obeležen početak trgovanja akcijama ove kompanije. To je takođe dan kada sam vožnju u gradskom autobusu platio beskontaktnom platnom karticom; i jedno i drugo je donedavno zvučalo neverovatno. Zato sam optimističan u pogledu fintech-a i našeg doprinosa svetskim trendovima.

Od nacionalnog značaja, odnosno međunarodne reputacije, jeste pitanje domaće akumulacije, kao i pitanje potpuno domaćih vlasničkih i upravljačkih prava i obaveza. Brojni su primeri odličnih domaćih rešenja koji više ne moraju da ostanu u inostranom vlasništvu, a biće ih još. Nije nezamislivo da će domaći biznis imati domaće timove locirane i u evropskim hub-ovima i tragati za interfejsom sa evropskim inovacionim rešenjima, partnerima, evropskim fondovima i investicionim kapitalom.

Timovi širom Srbije tako mogu da učestvuju u razvoju rešenja za klijente sa Zapada kao i sve agresivnijeg Istoka, a svakako da veliki doprinos daje i sve jača dijaspora sa svojim kontaktima. Povećanje domaćeg intelektualnog i investicionog kapitala svima je u interesu.