Diploma - potreban i(li) dovoljan uslov

Česta dilema svih koji se školuju ili prekvalifikuju jeste da li staviti fokus na formalni ili neformalni pristup obrazovanju. Dihotomija je u jednu ruku nesuvisla, pošto je čak i u oblastima poput programiranja, gde su samouki stručnjaci nekad bili opšte mesto, potražnja za diplomama i sertifikatima i inženjerima uzela maha. Poznajemo ljude koji su bez formalnog obrazovanja dosegli senior pozicije, ali vam stvarno ne preporučujemo da se kockate s novoizabranom karijerom u nadi da će to i vama uspeti. Formalan pristup obrazovanju oličen je u akademskom putu, tj. fakultetskim studijama. Ruta sticanja kvalifikacija putem sertifikata malo je neformalnija. Neformalno učenje uključuje ostale vidove sticanja znanja i veština van institucionalnog okvira. Tu spadaju kursevi, seminari, čitanje literature, vodiča, diskusije i projekti, a pre svega praktično eksperimentisanje.

Četiri duge godine

Bilo bi neodgovorno nekom ko je mlad i poseduje izvesna znanja iz željene IT oblasti preporučiti da ne pohađa studije iz te oblasti. Pored pružanja vrhunske tehničke osposobljenosti u užoj oblasti studija, fakultet nudi širok teoretski okvir i mnoštvo tehnoloških znanja i veština, što predstavlja odličnu bazu za kasnije učenje ili eventualnu prekvalifikaciju.Jaka baza osnovih znanja iz više informatičarskih oblasti značajna je i prilikom učešća u kolektivima koji praktikuju agilno poslovanje. Studiranje pruža i priliku da steknete odličnu radnu disciplinu, širu perspektivu i kontakte s drugim stručnjacima.

Protivnici fakulteta često se hvataju za imena Bill Gates i Mark Zuckerberg. No, ni oni najverovatnije ne bi ostvarili toliki uspeh da se nikad nisu obreli na Harvardu. Obojica su odustali od fakulteta tek kada su već imali razrađenu poslovnu viziju. Da ne govorimo o tome da su važili za informatičke genije i pre studija.

Praksa je značajna kao sredstvo učenja do kog je teško doći bez odgovarajuće institucionalne podrške. Primetna je tendencija kompanija da upošljavaju obećavajuće praktikante kada se za to ukaže prilika. Poznatiji fakulteti, posebno državni, imaju brojne potpisane ugovore o praksi s vodećim informatičarskim kompanijama.

Fakultetska diploma može se uporediti s novcem. Novac garantuje određenu vrednost, a diploma određene kompetencije. U sve kompleksnijem i naseljenijem svetu IT biznisa, diploma predstavlja vrlo korisnu prečicu poslodavcima i partnerima koji žele da procene vaše sposobnosti. Budući da je diplomaca sve više i da se do kvalitetnih pozicija u stručnim IT sektorima ne dolazi lako, možemo prognozirati da će nedostatak diplome u skoroj budućnosti biti diskvalifikujući faktor. Diplome Univerziteta u Beogradu su uvažavane i u inostranstvu, u skladu s pozicijom na Šangajskoj listi koju ova institucija zauzima, što ne znači da druge ustanove visokog obrazovanja nisu priznate. Ostali državni i najpoznatiji privatni univerziteti (ujedno najveći i najstariji) takođe su cenjeni, posebno u Srbiji.

Na drugoj strani

Problem fakultetske diplome nije to što je nepotrebna, već to što je nedovoljna. Svakako je pored fakulteta preporučljivo posedovati neki od međunarodno priznatih sertifikata iz IT oblasti, kao što su Microsoft MCTS/MCITP, Cisco CCNA/CCNP, Oracle DBA ili VCP. Ovo nipošto nije iscrpan pregled, ovi sertifikati su značajni samo u uskim oblastima i ne znače ništa ako se bavite, recimo, dizajnom. Ne možemo ponuditi detaljniju mapu sertifikacije ni za delić poslova iz IT sektora, ali vam ukazujemo na potrebu za posedovanjem priznatih sertifikata iz vaše uže oblasti rada.

Pošto neki od sertifikata uključuju samo polaganje a ne i kurs, pri izboru pripremnog kursa savetujemo vam sličnu stvar kao i pri izboru privatnih fakulteta. Neka vam prve stanice u traženju onog što vama treba budu najveće i najstarije institucije. Mit o odličnoj zaradi nakon nekoliko meseci kursa, koji se raširio u popularnoj predstavi IT industrije, izrodio je organizacije kod kojih možete steći samo neadekvatna znanja i bezvrednu potvrdu.

Ako ste fokusirani prvenstveno na sticanje znanja, a ne diplomu, Internet vam je prijatelj. Postoji bezbroj kvalitetnih Internet kurseva za svaki posao iz IT sektora. Kod organizovanih kurseva u Srbiji nećemo navoditi konkretna imena, prvenstveno zbog toga što bi zauzelo previše mesta da pokrijemo makar glavne grane IT sektora, ali i zbog toga što se situacija brzo menja, novi, bolji kursevi pojavljuju se svakodnevno. Što se neformalnog obrazovanja u pravom smislu te reči tiče, najvažnije je praktičnim radom napuniti portfolio, pogotovo u hands on, kreativnim granama IT sektora, kao što su programiranje i dizajn. Godine na fakultetu vam i tu mogu biti značajan resurs, pošto će se od vas i zahtevati da radite individualne ili grupne projekte na nekim predmetima. Samostalan praktičan rad takođe je veoma važan. Možete se okušati kao freelancer i istovremeno zarađivati novac, volontirati na nekom projektu koji vas zanima ili jednostavno eksperimentisati. Odličan portfolio često može da prevagne u vašu korist prilikom zapošljavanja, iako ponavljamo da nije pametno oslanjati se samo na to. Ako govorimo o programiranju i dizajnu, teško da na ovaj način možete steći iskustvo, npr. održavanja data centara. Pošto neformalno učenje uključuje sve vidove sticanja znanja koji nisu strukturirani, online članci, video-snimci i diskusije iz oblasti vašeg usavršavanja sastavni su deo usvajanja novih znanja.

Put do uspeha

Naš argument sumirali bismo jednostavnom heuristikom koja nas je odlično služila: ako se pitate treba li da idete na fakultet, onda treba. Da se vratimo na dinamični duo, garantujemo vam da Bil i Mark nisu tražili savete o karijeri. Ako imate znanja, iskustva, osobine, veze i akreditive koji bi vam omogućili da se profesionalno ostvarite u IT sektoru na visokom nivou, vi ste toga već svesni i možete bez preterane introspekcije da krenete u biznis bez gubitka četiri godine. U suprotnom, što je 99 odsto slučajeva, bolje da prvo steknete hartiju na kojoj piše da ste bachelor ili master nečega što je najbliže vašem željenom poslu, ko zna šta ćete sve usput naučiti i šta vam sve može pasti na pamet. Istovremeno punite portfolio makar ne zarađivali od tih projekata ili radite na planskom sticanju sertifikata iz uske oblasti kojom želite da se bavite.

Prošla su vremena kada je svako ko je znao par linija koda i imao volju da čuka po tastaturi desetak sati dnevno mogao da dođe do solidne pozicije. Konkurencija je pametna i posvećena, ako i vi ne delite te karakteristike, od dobrog posla nema ništa. Pored akademske osnove, dodatni sertifikati i praktično iskustvo su neophodni, ali ono što će vam stvarno omogućiti da napredujete u struci jesu posvećenost, radoznalost i sposobnost da svoja znanja konstantno usavršavate koristeći online resurse, akademsku literaturu i iskustva vaših kolega.