GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #267 > Komunikacije
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
5g intervjui: MTS, Telenor, VIP, Ratel
Pitali smo domaće mobilne operatore kada možemo očekivati prve 5G u Srbiji i odgovori obećavaju zanimljivu komunikacionu budućnost. Rokovi zavise i od regulative, pa smo razgovarali i sa predstavnicima RATEL-a...
- PC #267 u prodaji po ceni od 219 din
broj

5g intervjui: MTS, Telenor, VIP, Ratel

image

Kažu da je 5G investicija koja će dominirati narednom decenijom. Kakvi su planovi vaše kompanije u tom pogledu?

Telekom Srbija planira, kao i do sada kada su nove tehnologije u pitanju, da u pravo vreme primeni 5G za potrebe podrške porastu mobilnog saobraćaja i drugih aplikacija koje budu zahtevale veće protoke i manje kašnjenje. To će neminovno podrazumevati dodatne investicije u mobilnu mrežu, ali će se istovremeno smanjiti pritisak na ulaganja u postojeće tehnologije (2G/3G/4G).

Da li su za naše uslove primerenije low-frequency (ispod 6 GHz) ili millimeter wave (do 28 GHz ili 39 GHz) mreže? Ili možda mid-band (3,5 GHz do 7 GHz)?

Svaki opseg ima svojih prednosti i nedostataka, i za svaki postoje odgovarajući slučajevi kojima najbolje odgovara. Pratićemo planove regulatora, ali je za sada očekivanje da se krene sa mid-band opsegom od 3,5 GHz.

image
Filip Banković, CTO, Telekom Srbija

Da li je za realizaciju 5G projekata potrebna neka akcija regulatornih organa i da li će operatori kupovati nove licence? Kako će se obezbediti frekvencije potrebne za 5G? Radio-frekvencije su jedan od osnovnih resursa svakog mobilnog operatora, i svaku generaciju mobilne mreže pratila je javna aukcija za kupovinu spektra koju organizuje regulator. Svakako je neophodan takav scenario i u slučaju 5G mreže.

Postoji li plan za instalaciju i pokretanje 5G mobilne mreže?

U toku su aktivnosti kojima se mreža priprema za 5G. Te aktivnosti obuhvataju sve segmente mreže (pristup, transport, core) koje su neophodne za implementaciju 5G kada za to dođe vreme i steknu se uslovi.

Kada se mogu očekivati prvi testovi 5G opreme, makar na ograničenom području? Telekom Srbija je u saradnji sa Ericsson-om pre više od godinu dana, u aprilu 2018, uradio pilot-projekat demonstracije 5G tehnologije na Beogradskom sajmu. Ovo je bila prva promocija 5G mreže u Srbiji i širem okruženju. Tom prilikom su simulirani impresivni protoci od 24 Gb/s, što je najveća ikada ostvarena brzina Interneta na bežičnom pristupu u našoj zemlji.

Da li će i 4G mreža nastaviti da se razvija, pogotovu znajući da će za 5G konekcije u prvom periodu biti potrebna 4G mreža?

Nakon intenzivnih investicija u 4G u protekle četiri godine, Telekom Srbija je završio najveći deo ulaganja u ovu generaciju. Ostvarena je pokrivenost stanovništva od preko 98 odsto 4G tehnologijom. Dalja ulaganja nastaviće se u meri u kojoj je to potrebno, ali svakako u manjem obimu nego do sada. Takođe, u planu je ove godine i puštanje govornog servisa preko 4G mreže (tzv. VoLTE), a moguće je da će se u budućnosti javiti potreba i za IoT standardnim rešenjem na 4G mreži (NB-IoT).

Smatrate li da korisnici imaju realnu potrebu za brzinama koje 5G obećava? Da li će adut biti bolja latencija?

Postoje aplikacije koje ni 4G mreža ne zadovoljava, pre svega u pogledu kašnjenja. Takve su, recimo, VR/AR (Virtual Reality / Augmented Reality) aplikacije sa intenzivnom komunikacijom sa cloud-om. Za početak je cilj da se omogući još bolje korisničko iskustvo u korišćenju mobilnog Interneta, pružanjem gigabitnih protoka mobilnim 5G smartphone korisnicima.

Ima li mesta za strahovanje od zračenja baznih stanica 5G mreže?

Zračenja baznih stanica kod 5G su u okvirima regulative o kojoj se veoma vodi računa pri implementaciji, tako da nema razloga za strah.

image

Kažu da je 5G investicija koja će dominirati narednom decenijom. Kakvi su planovi vaše kompanije u tom pogledu?

5G pre svega posmatram kao transformacionu tehnologiju koja će uticati na industrijske procese, način upravljanja, optimizaciju troškova i povećanje nivoa automatizacije. Prema nekim predviđanjima, poslovni korisnici (business to business) su ti koji bi trebalo prvo da osete pogodnosti; međutim, mogućnosti koje donosi 5G tehnologija još uvek ne možemo u celosti da sagledamo. Zato sada učimo, kako bismo bili spremni za budućnost.

Telenor je kreirao prvo 5G testno okruženje u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari, kako bi sa kompanijama i startup-ovima koji tamo posluju, studentima Elektrotehničkog fakulteta, B2B partnerima i svim zainteresovanima radio na razvoju rešenja za budućnost, koristeći 5G. Na taj način, uz učenje i razvoj, pokušaćemo da dođemo do primenjivih rešenja koji mogu da doprinesu razvoju ekonomije i biznisa.

Da li su za naše uslove primerenije low-frequency (ispod 6 GHz) ili millimeter wave (do 28 ili 39 GHz) mreže? Ili možda mid-nand (3.5-7 GHz)?

image
Saša Leković, CTO, Telenor Srbija

Evropska komisija je prepoznala opsege 26 GHz (millimetar-wave, mmWave), 700 MHz (low-frequency, LF) i 3.6 GHz (mid-frequency, MF) kao pionirske opsege za pružanje 5G mreže. U Srbiji je evidentno da će operatori razvijati testnu 5G mrežu na 3.6 GHz opsegu, a u sledećem koraku na opsegu 700 MHz koji će biti oslobođen od TV signala u regionu. Da li će se ići ka 26 GHz spektru, razlikovaće se među operatorima, kao i među državama, u zavisnosti od raspoloživih frekvencija po operateru, ali i od oblasti primene 5G tehnologije. Frekvencije 3.6 GHz i 26 GHz omogućavaju od 1 Gbps pa do par desetina Gbps brzine sa malim kašnjenjem, ali nemaju mogućnost dobre penetracije u unutrašnjost zgrada. Veći skup frekventnih opsega po jednoj tehnologiji nosi veću tehnološku kompleksnost u upravljanju, razvoju ali i investiranju u mrežu.

Da li je za realizaciju 5G projekata potrebna neka akcija regulatornih organa i da li će operatori kupovati nove licence? Kako će se obezbediti frekvencije potrebne za 5G? Na Vladi Srbije i regulatornom telu je da odluče u kom smeru će razvijati okvir za 5G, što uključuje i razgovor sa operatorima kako bi zajedno omogućili privredi i građanima četvrtu tehnološku revoluciju koju donosi 5G mreža. Sigurno je da će prvi korak biti aukcija spektra za 5G tehnologiju. Čak i ukoliko se aukcija spektra dogodi do 2021, implementacija i komercijalna dostupnost 5G tehnologije nije tako blizu, jer postoji nekoliko preduslova koje bi trebalo ispuniti, kao što su potpuno razvijen regulatorni okvir, šira dostupnost uređaja koji podržavaju 5G, i na kraju, određena zrelost tržišta, tj. spremnost korisnika i industrija da se transformišu koristeći rešenja zasnovana na 5G tehnologiji. Na brzinu razvoja uticaće i iznos i dinamika plaćanja 5G spektra, koju će definisati Vlada RS. Za razliku od prethodnih tehnologija, mislim da bi dinamika plaćanja za 5G trebalo da bude fleksibilnija po principu pay as you grow kroz višegodišnje rate i na nivou administrativnog regiona na kome se bude koristila. Takav način bi omogućio operatorima da lakše realizuju izuzetno velike investicije neophodne za razvoj 5G.

Kada se mogu očekivati prvi testovi 5G opreme, makar na ograničenom području?

Jako sam ponosan što mogu da kažem da je Telenor, prepoznavši značaj za društvo i ekonomiju zemlje, to već uradio. Puštanjem u rad prve 5G bazne stanice u Srbiji u Naučno – tehnološkom parku Beograd, Telenor je kreirao prvo 5G okruženje koje mogu koristiti kompanije, startup-ovi i studenti za razvoj rešenja na tehnologiji budućnosti. Iako već imamo najbolju mrežu u Srbiji, omogućavajući doslednu i visokokvalitetnu 4G uslugu gotovo čitavom stanovništvu, znamo da trenutna mreža neće biti dovoljna da podrži rast upotrebe podataka (data growth). Zato smo pokrenuli ovaj projekat da kroz njega učimo i delimo to znanje i iskustvo.

Da li će i 4G mreža nastaviti da se razvija, pogotovu znajući da će za 5G konekcije u prvom periodu biti potrebna 4G mreža?

Puno se priča o uvođenju 5G, širom sveta, ne samo u Srbiji. Međutim, iako 92,6 odsto stanovništva koristi mobilni telefon, penetracija pametnih telefona je dosta manja, dok je penetracija 4G telefona na tržištu 50-60 odsto. Dakle, sa komercijalne tačke gledišta, kada je reč o građanima Srbije, 4G mreža zadovoljava njihove potrebe. Sigurno je da će 4G i 5G mreže živeti paralelno. Koliko će trajati ovaj paralelni život zavisi od brzine kojim će se od strane tržišta prihvatati 5G tehnologija, kao i brzine rasta penetracije 5G telefona i uređaja. Poslovni i javni sektori su oni u kojima se prvo mogu iskoristiti 5G mogućnosti i gde može početi da se gradi ekosistem partnerstava. Za Srbiju, koja ima visoko kvalifikovane ljude i digitalne talente, to je prilika da preuzme značajniju ulogu na digitalnoj mapi Evrope i sveta.

Smatrate li da korisnici imaju realnu potrebu za brzinama koje 5G obećava? Da li će adut biti bolja latencija?

Tehnologija pete generacije sigurno će doneti eksponencijalno povećanje brzine prenosa podataka, što će sigurno promeniti način na koji ljudi koriste internet. Međutim, njena primena se prvenstveno očekuje u domenu industrije i B2B poslovanja. Industrija će bolje održati korak sa eksplozivnim rastom Interneta stvari (IoT) i svih njegovih sadašnjih i još neotkrivenih aplikacija, jer omogućava do milion veza po kilometru pri veoma maloj potrošnji energije. Omogućava i kritičnu kontrolu procesa sa kašnjenjem od 1 milisekunde, otvarajući vrata novim aplikacijama koje zahtevaju apsolutnu pouzdanost, kao što su zdravstvene komunalne usluge ili autonomna vožnja. 5G tehnologija će imati značajnu ulogu u načinu organizovanja i unapređenja života u velikim urbanim sredinama.

image

Kažu da je 5G investicija koja će dominirati narednom decenijom. Kakvi su planovi vaše kompanije u tom pogledu?

Za nas se ne postavlja pitanje da li treba uvesti novu tehnologiju. Prenos podataka kroz mobilnu mrežu svake godine praktično se udvostručava, a to nameće potrebu ne samo za dodatnim spektrom već i za efikasnijim korišćenjem samog spektra. S druge strane, javlja se potreba za servisima koji zahtevaju vrlo mala kašnjenja kroz mobilnu mrežu, kao i servisima koji zahtevaju veliku masovnost primene (Internet of Things segment). Sve to je, kroz različite mrežne konfiguracije i profile, podržano u 5G tehnologiji.

Da li su za naše uslove primerenije low-frequency (ispod 6 GHz) ili millimeter wave (do 28 GHz ili 39 GHz) mreže? Ili možda mid-band (3,5 GHz do 7 GHz)?

Sve ukazuje da će primarni opseg na našem tržištu biti 3,5 GHz i 700 MHz. Ovo su opsezi koji su i globalno prepoznati kao veoma pogodni za primenu ove tehnologije. Opseg 3,5 GHz obezbediće dovoljan kapacitet, jer će biti moguća širina radio-kanala i do pet puta veća u poređenju sa sadašnjim opsezima koji se koriste za 4G tehnologiju. S druge strane, 700 MHz je opseg koji obezbeđuje bolju propagaciju radio-signala, tako da će, u smislu pokrivanja, servis biti rasprostranjen slično kao i s današnjim mobilnim tehnologijama.

image
Natali Delić, CTO, Vip mobile

Da li je za realizaciju 5G projekata potrebna neka akcija regulatornih organa i da li će operatori kupovati nove licence? Kako će se obezbediti frekvencije potrebne za 5G?

Jedan od preduslova za realizaciju nove tehnologije jeste da država proda dodatni spektar, ali postoji i niz regulatornih okvira koji mogu da utiču na dinamiku realizacije 5G mreže. Neophodan uslov za sprovođenje aukcije i dodele licence Regulatorne agencije jeste definisanje namene predmetnog frekvencijskog opsega, kao i definisanje minimalnih uslova koje propisuje resorno Ministarstvo.

Postoji još niz regulatornih okvira koji mogu da utiču na dinamiku realizacije 5G mreže. Značajan uticaj na izgradnju mreže imaju i veoma rigorozni urbanistički uslovi izgradnje, koje definišu lokalne samouprave, i trenutno predstavljaju najveći izazov za intenzivniju izgradnju mobilnih mreža, kao i dugi postupci za dobijanje dozvola iz oblasti zaštite životne sredine. Sadašnja zakonska regulativa vrlo je teško primenjiva za nove 5G tehnologije i u domenu zaštite životne sredine i u domenu ispunjenja urbanističkih uslova.

Postoji li plan za instalaciju i pokretanje 5G mobilne mreže?

Okvirne najave državnih organa ukazuju na to da će postupak dodele spektra biti sproveden krajem sledeće godine, tako da je moguće očekivati da će instalacija 5G baznih stanica početi od 2021. godine. 5G bazne stanice zahtevaju i određene preduslove na strani postojeće infrastrukture, a u te pripremne aktivnosti krenuće se i mnogo ranije. Kada se mogu očekivati prvi testovi 5G opreme, makar na ograničenom području? Zahvaljujući činjenici da je Vip mobile deo Telekom Austrija grupacije, gde se nalaze i operatori u zemljama koje su već pokrenule razvoj i instalaciju 5G tehnologija, stručnjaci naše kompanije već su imali prilike da učestvuju u testiranju naprednih servisa i delova sistema nove tehnologije.

Da li će i 4G mreža nastaviti da se razvija, pogotovu znajući da će za 5G konekcije u prvom periodu biti potrebna 4G mreža?

4G mreža sigurno će još dugo nastaviti da se razvija i da funkcioniše paralelno s novom tehnologijom. Slično kao što danas imate i 2G i 3G i 4G tehnologije koje koegzistiraju i koje se dopunjuju.

Smatrate li da korisnici imaju realnu potrebu za brzinama koje 5G obećava? Da li će adut biti bolja latencija?

Slična pitanja i dileme nametali su se pred dolazak svake nove tehnologije mobilnih sistema, s tim što je 5G tehnologija upravo definisana kroz konkretne primere i zahteve nametnute od tržišta. Neki od servisa koji će biti realizovani zahvaljujući 5G tehnologiji stvoriće potpuno nove mogućnosti za celokupno društvo, kao što su telemedicina, autonomna vozila, pametni gradovi.

Ima li mesta za strahovanje od zračenja baznih stanica 5G mreže?

Radio-interfejs 5G tehnologije zasniva se na propagaciji elektromagnetnih talasa, isto kao i kod svih mobilnih sistema. Nominalne snage predajnika uporedive su sa snagama kod drugih tehnologija (na primer 4G), a jedina razlika je što 5G tehnologija dozvoljava prostorno multipleksiranje signala koji dolaze s različitih izvora iste, što za posledicu ima veće kapacitete i veće korisničke brzine. Na taj način ta usmerena, tačkasta, izračena snaga iz antene je nekoliko puta veća, ali s druge strane, nekoliko puta kraće traje, pa je ukupna energija po jedinici površine približno uporediva. U svakom slučaju, Vip mobile će poštovati sve standarde i zakone koji će regulisati ovu oblast.

image

Peta generacija mobilne telefonije je jedna od najvažnijih ICT tema godine. Da li su započele pripreme za realizaciju ovog projekta u Srbiji?

Pripreme su započele još 2016. godine a sastoje se u praćenju svetske i evropske regulative u oblasti 5G mobilnih mreža kao i u međunarodnim koordinacionim sastancima posvećenim replaniranju spektra, radi pripreme za 5G. Kao rezultat ovih aktivnosti, Agencija je izradila predlog novog „Plana namene radio-frekvencijskih opsega“ koji je dostavljen Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija u januaru ove godine. U toku je i izrada studije koja se odnosi na izbor optimalnog aukcijskog modela prodaje frekvencijskih opsega za postojeće i novu 5G tehnologiju. Rezultati studije trebalo bi da doprinesu postizanju najveće dobiti državi od prodaje spektra, efikasno korišćenje spektra kao ograničenog nacionalnog resursa, široku rasprostranjenost na nacionalnom nivou novih usluga i predvidivo okruženje koje će omogućiti investicije u 5G.

image
Vladica Tintor, direktor RATEL-a

5G podrazumeva nove frekvencije koje nisu iste u svim zemljama. Kako stoji stvar u Srbiji, da li se zna koje će frekvencije biti ponuđene operatorima i da li će se poći od low-frequency (ispod 6 GHz), milimetar wave (do 28 GHz ili 39 GHz) ili mid-band (3,5 GHz do 7 GHz)?

Sve evropske zemlje planiraju identične frekvencijske opsege za 5G. U predlogu „Plana namene“ su opsezi koji su već usaglašeni na nivou Evrope kao glavni opsezi za 5G: 700 MHz, 3.4-3.8 GHz kao i opseg 26 GHz. Ovo su i mogući opsezi za prodaju, a sama odluka koji će opsezi od ovih biti ponuđeni operatorima i kada, još nije doneta.

Kome danas pripadaju frekvencije koje s u potrebne za 5G?

Opseg 700 MHz je po „Planu namene“ namenjen za radio-difuznu službu (DVB-T2) i u tu svrhu se trenutno u Srbiji koristi samo jedan kanal. Korišćenje ovog opsega za 5G biće omogućeno završetkom tranzicionog perioda napuštanja ovog opsega od strane digitalne televizije u našoj i susednim zemljama, a što se poklapa sa rokom četvrti kvartal 2020. godine. Ovo je rezultat dvogodišnjeg rada predstavnika Agencije u SEDDIF grupi (South East Digital Dividend Implementation Forum) i potpisanog multilateralnog okvirnog sporazuma (13 zemalja) i sedam bilateralnih sporazuma na replaniranju kanala digitalne televizije iz opsega 700 MHZ u niži opseg 470-694 MHz. Opsezi 3.4-3.8 gigaherca i 26 GHz oslobođeni su postojećih korisnika.

Da li ste proučavali strategije zemalja u region i kako ćemo se mi uklapati sa njima?

U procesu pripreme za implementaciju 5G u Srbiji Agencija je kroz aktivno učešće u radu organizacija BEREC (Udruženje evropskih regulatornih agencija) i RSPG (Ekspertska savetodavna grupa Evropske komisije za oblast upravljanja radio-frekvencijskim spektrom) upoznata sa svim aktivnostima koje se odnose na regulatorni deo, kao uslov za uvođenje 5G, tako i sa trenutnim statusom korišćenja spektra u zemljama Evrope. Strategija svake od zemalja uslovljena je njenom ekonomskom snagom pa se to preslikavanje očekuje i kod nas. Ono što treba slediti iz iskustava drugih zemalja je da sama odluka o momentu prodaje spektra mora biti doneta u najpovoljnijem trenutku po državu radi ostvarivanja najveće moguće dobiti a koja će biti i u interesu budućih korisnika.

Kada očekujete raspisivanje konkursa za dodelu frekvencija?

Sa stanovišta Agencije, vrše se intenzivne pripreme da se stvore regulatorni preduslovi za raspisivanje javnog nadmetanja u drugoj polovini 2020. godine. Tačan termin raspisivanja će se znati u narednom periodu.

Da li je potrebna izmena nekih propisa da bi se 5G mreža mogla realizovati? Prvenstveno je neophodno donošenje novog „Plana namene radio-frekvencijskih opsega“ i planova raspodele na osnovu tog „Plana namene“.

Da li postoji zabrinutost oko eventualnog uticaja zračenja visokih frekvencija na zdravlje ljudi ? Da li RATEL preduzima neka istraživanja u tom smislu, u saradnji sa drugim organizacijama?

Zabrinutost stanovništva zbog eventualnog uticaja na zdravlje postoji i kod nas kao i u drugim zemljama. Uticaj zračenja na okolinu je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine a predstavnici RATEL-a su članovi radne grupe tog Ministarstva koja se bavi uticajem nejonizojućeg zračenja po okolinu. U 2017. godini RATEL je počeo sa projektom kontinuiranog praćenja nivoa elektromagnetskog polja u zonama povećane osetljivosti na teritoriji Srbije (predškolske, školske i zdravstvene ustanove). Plan je da u naredne tri godine projekat obuhvati stotinu lokacija u gradovima širom države. Podaci dobijeni kontinualnim merenjima su javno dostupni na sajtu Agencije i doprineće utvrđivanju da li postoje bilo kakva odstupanja po pitanju nivoa elektromagnetnog polja u odnosu na propisane u tačkama u kojima se vrše merenja.

SLEDEĆI TEKST U PC #267
preview
Telenor 5G bazna stanica



.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter