|
Srbima je ovih dana neprijatelj broj jedan – električni trotinet. Nekima smeta što trotineti luduju ulicama, što stvarno nije najsigurniji način prevoza, drugima smeta samo to što trotineti postoje. Možda je prvi i najveći problem to što je zemlja Srbija počela da prodaje električne trotinete, njeni državnici kritikuju način vožnje, a zakon ne spominje te uređaje ni u fusnotama. Sve što znamo je – „biće“. Čuvena reč kojom vam govore da treba da se strpite, najmanje dvadeset godina. Ali hajde da ne budemo pesimisti. Druge zemlje su pronašle način da regulišu vožnju električnih trotineta, neki su ograničili vožnju samo po trotoaru, neki čak moraju da ih registruju, a što se nas tiče, trotinetima se trenutno najviše bave mediji i tviteraši.
Lečenje SMS-om
Više mi je muka i da spominjem koliko nam je zdravstvo nazadno. Setite se samo zdravstvenih knjižica, uputa, izdavanja recepata... a sve to u godini u kojoj roboti lete u svemir, a veštačka inteligencija ide u školu i leči ljude. Mislim da mi ovde najviše smetaju sajtovi zdravstvenih ustanova, jer kod nekih možeš samo da se pomoliš da su informacije tačne, na nekima nema informacija, a na e-mail možeš da zaboraviš, osim kod određenih lekara.
Setite se dece s retkim bolestima i onog navodnog Fonda za lečenje retkih bolesti koji služi tako što ne služi, nego se deca leče SMS-ovima, što je inače oblik komunikacije u izumiranju, ali sasvim OK sredstvo lečenja. Mislim da za ovu regulaciju zakon nije potrebno ništa više do zdrav razum, ali imamo mi prečih stvari, poput fontana, ulica, Beograda na vodi i slično.
Možemo do sutra nabrajati gde to sve zakon kaska, gde je potpuno sulud i gde samo zbunjuje ljude dok tehnologija ubrzava, olakšava i čini ljudski život boljim i kvalitetnijim.
Fali jedan papir
I danas, kada je prošlo više od pola 2019. godine, uvek nam negde fali taj jedan papir. Stvarno? Mislim da je pravo vreme da prestanemo koristimo papire. Tehnologija brže i jednostavnije rešava mnoge procedure. Ali ko zna koliko ćemo se još načekati dok srpsko zakonodavstvo ne napusti dvadeseti vek. Do tada, nastavljamo da sakupljamo papire i nadamo se onom obećanom boljem životu.
|
