Poslednji dani stare godine su retka prilika kada nam savremeni, skeptični svet dopušta da budemo optimisti i da u budućnost gledamo kroz ružičaste naočare. Da tamo vidimo bolje dane, uspešniju karijeru, manje briga i sve ono što podrazumevamo pod slovima reči uspeh. A uz sve te opšte stvari, i poneku sitnicu koja će nam praznike učiniti zanimljivijim: novi VR headset, novi telefon, tablet, možda čak i nešto o čemu retko razmišljamo – novi računar
Pokušavajući da se dovedem u dovoljno pozitivno raspoloženje za pisanje godišnjeg izveštaja, prelistah uvodnike sa početka decenije koju polako privodimo kraju (da, da, znam da sledeća decenija oficijelno počinje tek 1. januara 2021. godine, pa šta – tehnički gledano, svaka godina predstavlja početak neke decenije. A pogotovu kada se oznaka godine završava nulom). U januaru 2011. godine ključne reči su bile virtuelno, cloud i kriza. I upravo su one obeležile dekadu. Deset godina ranije, u januaru 2001, teme su bili Pentium 4 i njegovi bagovi, mobilni Internet tada zvani WAP i ispumpavanje .com balona. A danas? Uz rizik da potpuno promašim, reći ću da su trendovi koji će obeležiti narednu deceniju VR, roboti i potpuni gubitak privatnosti.
Možda još važniji trend decenije biće uticaj tehnologije na tržište rada. Godinu 2019. ćemo zapamtiti (i) po prvim velikim demonstracijama izazvanim činjenicom da tehnologija uništava jedna zanimanja i donosi druga. Da, mislim na sukob na relaciji taksisti vs. CarGo. Naše vlasti su se u tome snalazile kao slon u staklarskoj radnji i za sledeće prilike bismo svi morali da budemo daleko spremniji. Sećate se pesme Beauty School Dropout iz filma „Briljantin“, gde tinejdžerka Frenči (Didi Conn) ne zna šta da postane u životu, pa joj njen Teen Angel (igra ga Frankie Avalon) kaže da bude daktilografkinja? Godine 1978. to je zaista moglo biti dobro zanimanje za nekoga ko got the dream but not the drive, ali bi se od anđela-zaštitnika očekivalo da malo bolje vidi budućnost. Učiti za daktilografkinju sedamdesetih... kao danas učiti za vozača. Srećom, ako ste gledali Grease 2, znate da ga Frenči nije poslušala i da je sledila svoj san, pa kako bude...
U senci svih tih velikih ideja i novih tehnologija, kao neki fil rouge koji povezuje čitavu kompjutersku istoriju, nalazi se skromni PC računar koji je odavno postao nešto dosadno, jedva vredno pomena. Na dan kada je Steve Jobs promovisao prvi Apple iPad, 27. januara 2010. godine, Nicholas Carr je u The New Republic objavio poznati tekst pod naslovom „PC je zvanično umro danas“. Deceniju kasnije, možemo samo da se setimo odgovora velikog Marka Tvena na pisanje nekih novina kako je on umro – „Vesti o mojoj smrti su veoma preuveličane“. Da li ćete danas, kada treba pisati tekst, obrađivati podatke, crtati, dizajnirati, prelamati časopis, praviti sajt, programirati ili raditi bilo šta od čega se živi uzeti smartfon/tablet ili ćete sesti za računar? Istini za volju, video sam klince kako čudesno brzo kucaju na smartfonu, ali i to ima svoje granice – i dalje nismo smislili ništa zgodnije od lepe profi tastature, miša i velikog 4K ekrana. Dobro, smislili smo dva velika 4K ekrana. Voleo bih da nam naredna decenija donese nešto bolje i efikasnije (port na vratu kao u filmu eXistenZ?) ali mi se sve čini da ću i u decembru 2029. godine uvodnik pisati na starom, dobrom PC-ju. Uh, taman posla da bude stari... na novom, dobrom PC-ju.
Uz stari ili novi PC, novu VR kacigu, novi smartfon ili novog malog kućnog robota, dobro došli u dvadesete. Prošli put su to bile „lude dvadesete“, videćemo kako ćemo ih u ovom veku nazvati. Možda budu “cyber dvadesete“?
