Mi Air Purifier: Dišite slobodno

Svakodnevno slušamo o velikom zagađenju vazduha u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Podaci su nesporni pošto ih mere ne samo zvanični senzori na koje se oslanja popularna aplikacija Airvisual, nego i bilo koji senzor koji sami za malo para možete kupiti na Aliexpress-u. Mnogo je teže naći odgovor na prirodno pitanje ko toliko zagađuje vazduh, i još važnije pitanje kako umanjiti zagađenje, osim čekanjem na košavu.

Ko nas truje

Prema zvaničnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, na kvalitet vazduha u Srbiji najviše je negativno uticala koncentracija suspendovanih čestica PM10. Te čestice predstavljaju smešu čađi, dima, prašine i teških metala poput arsena, kadmijuma, nikla i olova. PM10 su, kako im oznaka i kaže, čestice prečnika manjeg od 10 mikrometara – poređenja radi, čovekova dlaka je debela oko 100 mikrometara. Agencija tvrdi da su ove čestice u 77% slučajeva odgovorne za zagađenje vazduha, dok su ostale zagađujuće materije bile tek neznatno iznad dozvoljenih vrednosti dnevnih koncentracija. Dozvoljena količina PM10 u vazduhu je 50 mikrograma po kubnom metru, a sami pogledajte kolika je koncentracija ovih dana.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su za emitovanje ovih čestica sa oko 56% odgovorne toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje, dok upotreba energije u industriji i industrijski procesi doprinose emisiji čestica sa oko 13%. Najveći zagađivač vazduha je sektor proizvodnje i distribucije energije, koji je ujedno i najodgovorniji za emisije azotnih oksida u vazduhu. Ukratko, EPS i njegove termoelektrane nedovoljno investiraju u smanjenje zagađenja vazduha, voda i zemljišta, što se konstatuje i u izveštaju Fiskalnog saveta. „Nedovoljno investiranje u prethodnom periodu dovelo je do toga da trenutno nijedno EPS-ovo postrojenje ne zadovoljava sve nacionalne i EU ekološke propise, zbog čega je EPS pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbiji“, navodi se u pomenutom izveštaju. EPS godišnje emituje više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije jedva desetina proizvodnje tih termoelektrana. EPS-ove termoelektrane su po ispuštanju sumpor-dioksida u vazduh među negativnim rekorderima u Evropi, a 2018. nijedna EPS-ova termoelektrana nije imala potpuno funkcionalno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova. Situacija ni danas nije bitno bolja. Zagađenju svakako doprinosi i saobraćaj, naročito vozila sa starim i slabo održavanim motorima koji ne ispunjavaju ni najblaže ekološke standarde. Individualno grejanje na čvrsta goriva, pri čemu se zbog uštede novca često spaljuju i stare gume i drugi toksični otpad, značajno povećava zagađenje, što se itekako oseća u zimskim mesecima. Malo se zna da i razna hemija koju koristimo u svakodnevnom životu proizvodi zagađenje: čak i kada bi se nekom čarolijom rešio problem zagađenja od termoelektrana, kućnih ložišta, industrije, vozila i biljaka, ispostavilo bi se da značajan deo sekundarnih PM2.5 i PM10 čestice potiče od kućnih (i industrijskih) hemikalija koje nas okružuju: od sredstava za čišćenje, parfema, boja za zidove... Tu dolazimo do pojma „zelene hemije“, o kojoj će se sledećih godina mnogo više govoriti.

Prečišćavanje vazduha

Ako su već smog i drugi otrovi u vazduhu naša sudbina i ako će to ostati u sledećem periodu, da vidimo može li se išta učiniti da se stvari poboljšaju, makar na individualnom planu. Najzad, tehnika je zagadila vazduh, pa neka ga tehnika i očisti. Već neko vreme u prodaji su kućni uređaji za prečišćavanje vazduha koji se obično kriju iza naziva Air Purifier.

Prečišćavanje vazduha nije nova ideja – razmišljanja o tome počela su još u XV veku, kada je Leonardo da Vinči predložio da se filteri od fine vune natope vodom i drže na ustima, kako bi se mornari zaštitili od otrova koje na njih baca neprijatelj. Stvari su kasnije napredovale, pa je 1848. godine Lewis P. Haslett patentirao Haslett’s Lung Protector koji je koristio vlažnu vunu i jednosmerni ventil da filtrira prašinu (iz fabrike) koja je trovala vazduh. Sličan princip korišćen je i u XX veku, pri čemu je vlažna vuna zamenjena HEPA (High-Efficiency Particulate Air) filterima.

Godine 1998. na tržištu se pojavio IQAir HealthPro Plus. To je uređaj za prečišćavanje vazduha u zatvorenim prostorijama, koji je pretežno namenjen osobama koje imaju astmu i simptome nekih alergija.

Današnji uređaji prečišćavaju vazduh koristeći jednu od četiri standardne metodologije. Ultraviolet germicidal irradiation se oslanja na UV lampe, HEPA filter „zarobljava“ čestice, aktivni ugalj apsorbuje hemikalije na molekularnom nivou (pošto ne može da apsorbuje veće čestice, koristi se u kombinaciji s drugim metodama), a jonizator koristi naelektrisane površine za formiranje jona gasa koji se vezuju za čestice a onda ih „zarobljava“ naelektrisani kolektor. Ovi jonizatori emituju izvesnu količinu ozona, ali to bitnije ne ugrožava čovekovu okolinu.

Pro ili 2s?

Na našem tržištu trenutno se nudi nekoliko kućnih uređaja za prečišćavanje vazduha, a ovde ćemo prikazati trenutno najpopularniji – Mi Air Purifier. To je u osnovi jednostavan i relativno jeftin uređaj (ili je makar bio jeftin dok prethodnih nedelja velika potražnja nije značajno povećala cene) koji se sastoji od filtera, ventilatora i elektronike koja svim tim upravlja. „Tačku na i“ dodaju mali ali lep OLED ekran, Wi-Fi modul i mobilna aplikacija koja vam pomaže da pratite stanje vazduha u sobama i upravljate uređajem.

Isprobali smo dve varijante Mi Air Purifier-a: Pro i 2s. Tehnički gledano oni su slični, ali je model 2s značajno manji, lakši i jeftiniji. Zbog toga „pokriva“ manju površinu: 21-37 m2, dok Pro model prečišćava 30-60 m2 vašeg stana. Kao i kod izbora klima uređaja, sabiranje površina neće dovesti do dobre odluke. Da, Pro može da prečisti vazduh u prostoru od oko 60 m2, ali retko ko ima toliku prostoriju u stanu. Ako imate dve ili tri prostorije ukupne površine oko 60 m2, Pro će dobro procesirati vazduh u sobi u kojoj se nalazi, a što se susednih soba tiče... pa, do njih će stići tek neki deo tog čistog vazduha.

Pošto je Pro prilično veliki i težak uređaj – visok je 73 centimetra i težak oko 10 kilograma, dok paket u kome ga donosite kući teži neprijatnih 13 kg – nećete ga baš rado prevlačiti iz sobe u sobu. Zato je možda bolje za svaku bitnu prostoriju kupiti po jedan Mi Air Purifier 2s. Ili napravite kombinaciju koja odgovara vašem stanu.

Prečišćavanje na delu

Upotreba prečišćavača vazduha je sasvim jednostavna – instalirate Xiaomi Home aplikaciju na Android ili iOS smartfon i ubodete kabl u struju. Trenutak kasnije vaš telefon će prepoznati prečišćivač i tražiti da ga povežete u kućnu Wi-Fi mrežu. Podržane su samo 2.4 GHz mreže, pa ako vaš telefon preferira 5 GHz, moraćete najpre da ga prebacite u „stari“ opseg; ne brinite, kada se uparivanje završi, možete ga vratiti na 5 GHz.

Kada prečišćivač dobije IP adresu iz vaše kućne mreže, tražiće da mu date i prepoznatljivo ime – prvi sam nazvao Aura, po grčkoj mitologiji, a drugi Venti po latinskoj (pogledajte List of wind deities na Vikipediji; ima puno ideja, zaključno sa slovenskim bogovima vetra Dogoda, Stribog i Varpulis) i onda počinje da radi. Na OLED ekranu uređaja se uvek vidi koncentracija štetnih čestica, pa ćete biti vrlo zadovoljni kada ona za desetak minuta spadne u „zeleni“, dozvoljeni opseg. Isti podatak možete, ma gde se nalaziti, gledati i u mobilnoj aplikaciji, za svaki uređaj ponaosob, a tu možete i da upravljate Purifier-om.

Upravljanje, realno govoreći, i nije mnogo potrebno – možete sve ostaviti na Auto i Air Purifier će se odlično snalaziti. On „zna“ kada je u mraku pa utiša ventilator, mada je i bez utišavanja dovoljno tih. Eventualno možete forsirati noćni režim ili se opredeliti za manuelno upravljanje pa sami ubrzavati i usporavati ventilator. Na ekranu vidite i temperaturu u prostoriji kao i vlažnost vazduha, a ako telefon nije pri ruci, uređaj možete uključiti ili isključiti pritiskom na taster smešten na njegovu gornju površinu. Pošto mnogi kolege koriste ove uređaje, iskristalisala su se dva pogleda na upravljanje. Neki mnogo ne veruju politici privatnosti kineskih aplikacija, pa Air Purifier ne puštaju u kućnu mrežu i njime upravljaju samo hardverskim tasterom; sve sasvim lepo radi u automatskom modu. Drugi umesto Xiaomi Home aplikacije sa Play Store-a pronađu kinesku verziju tog programa (potražite APK na GitHub-u) pa koriste nju, jer tako dobijaju dodatne mogućnosti kontrole i automatizacije, formiranje log-ova i iscrtavanje grafika koji ilustruju rad uređaja. Sami odlučite...

Efekat rada prečišćivača vazduha je evidentan – počnete od 125 ili 130 i za dvadesetak minuta ste duboko u dozvoljenoj zoni. Ako su vrata sobe zatvorena, zagađenje će se spustiti čak do 5 ili 6; ako vazduh ulazi iz drugih prostorija, konstantno ćete biti između 30 i 40. Čim otvorite spoljna vrata ili prozor, kad god se nešto greje i prži ili kad se koristi dezodorans u spreju, zagađenje žestoko skoči, uređaj se „probudi“ i počne intenzivno prečišćavanje, dok se najzad stvari ne vrate u normalu. Koliko čovek oseća sve te razlike teško je reći; lakše se diše i bolje spava, ali možda je to i placebo efekat. U svakom slučaju, brojevi ne lažu – dobro je živeti u prostoru gde je vazduh čistiji.

Održavanje

Pošto se prečišćavanje vazduha zasniva na filterima, za očekivati je da se ti filteri vremenom zaprljaju i da ih treba promeniti. I zaista, aplikacija stalno prikazuje stanje filtera i predviđa kada će biti neophodna zamena; u našim uslovima, predviđeni vek filtera je oko 144 dana (blizu 5 meseci). Filter je prilično glomazan ali se lako menja: treba otvoriti vrata na zadnjoj strani uređaja, baciti stari filter, staviti novi i, posle zatvaranja vrata i uključivanja uređaja, šest sekundi držati pritisnut taster sa zadnje strane da bi čistač registrovao zamenu i počeo da odbrojava novo vreme. Neki kolege uspevali su da produže vek filtera tako što su ga povremeno vadili i usisavali. Modeli 2s i Pro koriste iste filtere, a u ponudi su tri modela. Standardni filter je zelene boje. Ukoliko na zelenom filteru vidite unutrašnji sloj aktivnog uglja, to je formaldehid filter koji navodno čisti sobu od duvanskog dima. Najbolji je ljubičasti filter sa unutrašnjim slojem aktivnog uglja, koji je još i antibakterijski. Sva tri koštaju slično, reda 5600 dinara, pa je logično uzeti najmoćniji.

Sve u svemu, Air Purifier je uređaj koji lepo radi svoj posao i sasvim logična kupovina. To ne znači da smo previše srećni što ga kupujemo – još jedna stvar koja zauzima (i to ne baš mali) prostor u stanu, zahteva slobodnu utičnicu, troši struju (srećom, ne mnogo) i zahteva filtere koji nisu baš jeftini. Ali izgleda da nema dobrih alternativa – svi prvo pitaju da li bi ovu funkciju mogao da obavlja i klima uređaj, koji i tako stoji u svakoj sobi, ali deluje da nema uslova za to. Da, postoje klima uređaji koji uključuju i prečišćavanje vazduha, ali se oni prave samo za neka tržišta (Indija) i pitanje je kako bi se ovde nabavili, a i kako bi se dolazilo do delova i potrošnog materijala za njih. Osim toga, klima uređaj nema dovoljno veliki filter niti se od njega očekuje da radi 24/7. Ostaje nam, dakle, samo da ignorišemo opasnost ili da izaberemo pogodan Air Purifier. Xiaomi modeli su ozbiljni kandidati.