GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #274 > Tehnovizija
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Tehnologije koje dolaze
Branislav Bubanja
Kada se radi o računarima, jedino što je stalno jesu... promene. Naš PC za godinu dana neće izgledati kao što izgleda sada, naročito ako smo skloni da zavirimo "ispod haube". Šta se novo sprema u laboratorijama tržišnih lidera?
- PC #274 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Tehnologije koje dolaze

Prethodnih godina bili smo svedoci rasta i razvoja konzola, koje su preuzele primat od računara na polju gejminga, ekspanzije pametnih mobilnih telefona koji su potpuno promenili naše dnevne rutine, rasta tržišta prenosivih i opadanje tržišta desktop računara... U najkraćim crtama, postali smo zavisni od hardvera koji je dovoljno razvijen da nas razmazi i da sa svakom sledećom iteracijom očekujemo mnogo više snage i bolje radne karakteristike. Nije lako prognozirati šta nas očekuje u bližoj ili daljoj budućnosti. Uostalom, mnoge poznate kompanije napravile su katastrofalne greške, jer nisu bile u stanju da predvide šta će doneti budućnost (Yahoo koji je imao priliku, a nije kupio Facebook i Google, IBM koji je dozvolio Microsoft-u da stekne monopol nad operativnim sistemom...) Rizikujući da i mi krenemo pogrešnim putem u odgonetanju budućnosti, pokušali smo da u ovom tekstu sagledamo šta sve možemo da očekujemo u domenu IT-ja. Predviđanja ne zasnivamo na gledanju u kristalnu kuglu, pasulj, šoljicu kafe, čitanju karata ili dlana. Naše ambicije prognoziranja ograničili smo na kratak period (do kraja tekuće godine), a potrudili smo se i da istražimo, pravilno dešifrujemo i spojimo sve „tragove“ koji su nas navodili na zaključke navedene u nastavku teksta.

Procesori: više jezgara, veće brzine

Iako tržište desktop računara generalno opada, prošla godina bila je veoma uspešna za desktop procesore. Za taj uspeh prvenstveno je zaslužna linija AMD Ryzen procesora, koji su konačno dostigli, a onda i prestigli Intel. Ove godine možemo da očekujemo Intel-ov pokušaj da sustigne AMD na tom polju.

image
Intel Core i9-10900K, Comet Lake procesor sa 10 jezgara i 20 thread-ova

Intel na potezu

Intel-ova 10. generacija Comet Lake čipova predstavljaće osnovu njihove strategije tokom 2020. godine. Očekuje se da će ovi čipovi biti dostupni u aprilu, a suštinski će biti zasnovani na Skylake arhitekturi i na 14 nm++ proizvodnom procesu. To znači da neće doneti neke revolucionarne pomake u performansama, jer neće biti fundamentalnih promena u dizajnu, ali će ponuditi optimizacije ovih dobro poznatih jezgara.

Promena koju će doneti Comet Lake je broj thread-ova kod najbržih procesora. Core i9-10900K trebalo bi da ima 10 jezgara sa 20 thread-ova kao standard. Core i7 procesori imaće osam jezgara, dok će Core i5s i Core i3s imati šest, odnosno četiri jezgra. Pored toga, za sve čipove iz Comet Lake familije očekuje se da će standardno podržavati Hyper-Threading.

Loša vest za korisnike jeste to što će čipovi desete generacije koristiti novi socket, LGA 1200. To znači da će uz kupovinu novog procesora morati da se izdvoji dodatni novac za novu matičnu ploču. Pretpostavljamo da će novi pinovi biti upotrebljeni za nova jezgra, ali postoji i mala doza sumnje da je Intel to uradio samo da bi izbegao kompatibilnost sa starim pločama. Srećom, pošto je novi socket iste veličine kao i sadašnji LGA 1151 socket, verujemo da će moći makar da se iskoristi stari kuler. Za sada ne znamo detalje o brzinama novih procesora. Intel je već dokazao da je u stanju da iz svoje mikroarhitekture „iscedi suvu drenovinu“, čak i u 14-nm procesu proizvodnje. Dokaz je Core i9-9900KS koji je predstavljen u oktobru prošle godine, sa osnovnim klokom od 4 GHz.

Da li će biti nekih noviteta na polju integrisanih grafičih adaptera? Intel Iris Plus grafički podsistem koji je implementiran u Ice Lake čipovima pokazao se kao veoma dobar, ali on verovatno neće biti upotrebljen u Comet Lake arhitekturi. Intel želi da ozbiljnim gejmerima ponudi diskretnu grafiku, ali mora se uzeti u obzir da će velikom broju korisnika integrisana grafika biti sasvim dovoljna.

AMD-ov odgovor
image
AMD Ryzen 4000 se­ri­ja pro­ce­sora
AMD sigurno neće dremati na lovorikama. Očekujemo da će predstaviti Ryzen Renoir APU-ove, procesore dizajnirane za laptop računare. To je polje na kome AMD tradicionalno zaostaje za Intel-om. Ryzen 4000 APU-ovi zasnovani su na Zen 2 jezgrima, koji za razliku od Ryzen 3000 APU-a imaju podršku za PCIe 4.0, kao i poboljšanu podršku za memoriju i bolje ukupne performanse u radu.

Kada su grafička jezgra u pitanju, nestrpljivo očekujemo Navi arhitekturu u APU-ima, ali izgleda da još nije vreme za nju. Novi čipovi će se verovatno oslanjati na Vega arhitekturu. AMD proizvodi čipove za Microsoft i Sony konzole nove generacije, za koje se očekuje da će imati drugu generaciju Navi jezgara, pa je verovatno to razlog zašto se ovi čipovi neće odmah naći na PC računarima.

U toku ove godine očekuje se i predstavljanje Zen 3 jezgara. S povećanjem gustine tranzistora i smanjenjem potrošnje energije, verujemo da će Zen 3 jezgra obezbediti prosečno ubrzanje od 15 procenata u odnosu na Zen 2 jezgra. Za razliku od Intel-a, AMD će zadržati postojeću platformu za Zen 3, pa će novi čipovi koristiti postojeći AM4 socket. Promena socket-a očekuje se tek sa Zen 4 čipovima, koji će biti dostupni tokom 2021. godine.

Ima li alternative?
image
ARM SQ1 procesor, nastao usaradnji Microsoft – Qualcomm

ARM već godinama pokušava da se umeša u borbu između AMD-a i Intel-a, ali tek krajem prošle godine preduzeli su neke bitne korake u tom smeru, jer su se njihovi procesori našli u Microsoft Surface Pro X uređajima. Iako ovo nije prvi pokušaj da se na Qualcomm-ovim procesorima pokrene Windows, činjenica da je Surface Pro X Microsoft-ov proizvod daje mnogo na značaju. Surface Pro X je zasnovan na novom SQ1 procesoru u čijem razvoju je učestvovao i Microsoft. Ovaj ARM-zasnovani procesor je veoma štedljiv (troši samo 7 W), a nudi tri puta bolje performanse po vatu u odnosu na Surface Pro 6. Nije sve idealno, pošto na ovom sistemu ne rade 64-bitne aplikacije. Time se smanjuje upotrebljivost uređaja jer su mnoge aplikacije i igre pisane samo za 64-bitni režim rada. Platiti skoro 1.000 evra za računar koji ne može da pokrene veliki broj aplikacija predstavlja prilično veliki problem u najavi. Microsoft je, sigurni smo, svestan toga i verovatno punom parom radi na njegovom rešavanju.

Iako ovaj inicijalni pokušaj Microsoft-a trenutno nije uspešan, on pokazuje želju kompanije da u svojim uređajima ponudi sopstveni procesor – nešto što Apple radi već godinama sa svojim iPad-om.

Uzbudljiva godina za grafičke kartice

AMD i NVIDIA spremaju se za novu rundu „borbe“, jer će tokom ove godine isporučiti nove generacije moćnih diskretnih GPU-ova. U igru ovde ulazi još jedan takmac – Intel, koji obećava da će tokom 2020. godine debitovati sa sopstvenim GPU-om implementiranim na novoj seriji grafičkih kartica, u okviru Xe serije.

image
Intel Xe GPU – Prva serija Intel-ovih diskretnih grafičkih kartica

I dalje nema mnogo informacija o Intel grafikama, ali tu i tamo su se pojavljivale neke šture naznake iz kojih može da se sklopi makar delimična slika o ovim GPU-ovima. Prvi put smo za njih čuli 2018. godine, u jednoj vesti koja je „procurila“ iz Intel-a, pod tadašnjim kodnim imenom Arctic Sound. Vrlo brzo nakon toga Intel je zvanično potvrdio da radi na tome, ali je uspešno izbegao da podeli bilo kakve informacije o novim GPU-ovima.

Od tada, Intel je povremeno puštao deliće informacija koje su nam pomogle da sklopimo koliko-toliko zaokruženu sliku o njihovim GPU-ovima. Na primer, na prošlogodišnjem CES-u otkriveno je da će se proizvodnja zasnivati na Intel-ovom 10 nm procesu. Analizom šablona zapošljavanja u tom sektoru, moglo se zaključiti da je Intel rešio da privuče iz talentovane pojedince iz kompanije AMD i NVIDIA, u koje spada i Jim Keller, tvorac AMD-ove Zen procesorske mikroarhitekture.

Prva „prava“ informacija vezana za Xe GPU-ove pojavila se tokom maja 2019, kada je Intel objavio dva dizajnerska koncepta ovih grafičkih kartica, koje su imale po jedan ventilator. Ni tada nismo dobili nikakve tehničke detalje, ali su tom prilikom (slučajno) objavljeni i detalji o drajverima koji su demonstrirali moguće specifikacije za tri Xe grafičke karte. Ti brojevi bili su 128, 256 i 512. Pretpostavlja se da ove brojke predstavljaju broj izvršnih jedinica po GPU-u, što kada se pomnoži sa osam daje očekivani broj jezgara.

Zaključeno je da ta tri GPU-a donose 1.024, 2.048 i 4.096 jezgara. Iako Intel-ova jezgra neće raditi na isti način kao postojeće tehnologije, kao što je NVIDIA CUDA, moguće je makar provizorno uporediti ih s GeForceNVIDIA proizvodima – GTX 1650, RTX 2060 i RTX 2080 Ti. Ako su pomenute pretpostavke tačne, to bi značilo da Intel sa Xe karticama gađa tri tržišna segmenta – 1080p, 1440p i 4K rezolucije.

Kako ostati konkurentan?

image
NVIDIA GeForce RTX 2080 Ti grafička kartica

U jednom nedavnom intervjuu Raja Koduri, Senior Vice President za core i visual kompjuting u Intel-u (i bivši direktor za grafičku arhitekturu u AMD-u), izneo je neke informacije o Xe GPU-ovima. On je naveo da su skuplje kartice i dalje isplative i da Intel ne bi morao da proda veliku količinu da bi ostvario profit. Koduri je aludirao da bi cena njihovih grafičkih kartica bila 500 do 600 dolara. Istovremeno, ostavio je prostor i za razvoj jeftinih, pristupačnih GPU-ova, čija cena bi se kretala već od 100 dolara. Ovakav potez ima smisla, jer je trenutno jedina grafička kartica koju u tom cenovnom rangu vredi kupiti Radeon RX 570, pošto donosi solidne performanse u 1080p rezoluciji. Pošto je ona već dve godine stara, očekuje se da će njihove zalihe uskoro nestati, pa bi ulazak Intel-a u taj segment tržišta verovatno bio pun pogodak. Očekujući agresivan ulazak Intel-a na tržište grafičkih kartica, AMD će morati da se potrudi da stoički primi udarac, ali i da nakon toga uzvrati. Dok su RX 500 i 5000 serije GPU-ova rešenja za 1080p i 1440p rezolucije, AMD za sada u ponudi nema high-end desktop GPU. Radeon VIII ima veliku količinu VRAM-a, ali nije konkurentan GeForceNVIDIA RTX 2080 Ti i 2080 Super grafičkim karticama na polju gaming-a.

Ako Intel krene ozbiljno s moćnim (i skupim) GPU-ovima, AMD je taj koji rizikuje da izgubi svoje pozicije na high-end tržištu. Možda to i nije toliko loše kao što se na prvi pogled može zaključiti. AMD RX 580 i 590 GPU-ovi najverovatnije uskoro prestaju da se proizvode, iako su još uvek dostupni po niskim cenama i predstavljaju odličan izbor za 1080p gaming. AMD je postavio svoj fokus na novu 5000 seriju grafičkih kartica, kao što su 5300 i 5600. Za sada nema naznaka da će ponuditi i neku moćniju varijantu, kao što je (teoretski) 5900 TX.

Ovakva odluka, da se više pažnje posveti low-end tržištu, može da bude finansijski odličan potez AMD-a. Ako ova kompanija predstavi budžetsku varijantu za 1440p gaming, koja će zahvaljujući niskoj ceni biti prihvatljiva manje platežno sposobnim igračima, možda neće imati potrebe da se „gura“ u 4K klasu. S druge strane, NVIDIA će gotovo sigurno tokom ove godine predstaviti nove 4K, pa čak možda i 8K grafičke kartice. RTX 3000 serija je ono što svi čekaju, a sa Intel-om koji ulazi na tržište, to je praktično proizvod koji NVIDIA mora da ponudi kako bi ostala konkurentna. Još uvek je prerano da spekulišemo o tome kakve bi to grafičke kartice bile, ali može da se desi da već na Computex-u ove godine svetlost dana ugleda RTX 3080.

Indikatori pokazuju da će nova arhitektura biti predstavljena na NVIDIA GPU Technology konferenciji koja će se održati tokom marta. Pretpostavljamo da će biti zasnovana na 7-nm procesu proizvodnje i verovatno će se zasnivati na Ampere arhitekturi koja je razvijena uz pomoć Samsung-a i TSMC-a. Performanse najverovatnije neće biti glavna prodajna strategija za RTX 3080, ili bilo koju novu GeForce seriju. Umesto toga očekujemo da će NVIDIA da se fokusira na cenu.

Cena kao odlučujući faktor

Cena je bila i ostala ključni adut, ne samo kada su grafičke karte u pitanju. NVIDIA po tom pitanju ima otvorena vrata za high-end tržište. Budući RTX 3080 Ti će se pozicionirati u rangu od oko 1.500 dolara (ili čak i višem), pošto su trenutno jedine ray-tracing-enabled grafičke kartice na tržištu.

Kada se pojave Intel-ove grafičke karte, kao i kada AMD predstavi svoju ray-tracing tehnologiju, cene će morati da idu nadole. Unapređenja u RONA arhitekturi (koja će se videti u najavljenoj Xbox X konzoli) znače da će sledeća generacija AMD kartica biti moćnija. Tek kada ray-tracing stigne do Radeon karti, NVIDIA će biti prinuđena da snizi svoje cene. Tada će ova kompanija verovatno „spustiti“ ray-tracing u pristupačniju klasu GPU-ova.

Još jedna nedoumica je oko vrste i kapaciteta VRAM-a. Očekujemo da će high-end kartice imati ogromnu količinu video-memorije. Trenutno je rekorder Radeon VII sa 16 GB memorije, a to je godinu dana stara kartica, i vrlo verovatno će na tom mestu ostati i tokom ove godine. Interesantnije pitanje je koliko memorije će imati grafičke kartice u srednjem i budžetskom segmentu.

GPU za prenosive računare

Do sada smo pokušali da analiziramo tržište grafičkih kartica za desktop računare, ali šta je s prenosivim mašinama? Max-Q varijante GTX i RTX grafičkih kartica znače da NVIDIA želi da proširi svoje prisustvo na diskretne grafike za laptope, tako što će preurediti postojeće GPU-ove s novim dizajnom. Na taj način će smanjiti zagrevanje i obezbediće tiše funkcionisanje, najverovatnije uz minimalno smanjenje brzine diskretnih grafičkih kartice.

Max-Q modeli novijih Super GPU-ova još uvek nisu na raspolaganju, iako je tehnologija spremna. Super GPU-ovi koriste postojeću arhitekturu, što znači da njihovo adaptiranje za rad na laptop računarima ne bi trebalo da bude teško. Postoji šansa i da će NVIDIA preskočiti Super generaciju za laptope i da će ići pravo na Max-Q verzije s novim generacijama čipova.

AMD ima udeo u tržištu laptop GPU-ova sa X verzijama svojih grafičkih karti iz RX 500 serije. Očekuje se i da će nove grafike, 5500M i 5300M takođe naći u prenosivim računarima. Nemamo informacije da li Intel planira da predstavi GPU-ove u kompaktnom formatu.

Nova memorija

image
DDR5 memorija će doneti ubrzanje od 85 procenata u odnoasu na DDR4

Originalne nacrte za novu generaciju RAM-a je još 2017. godine predstavio Join Electron Device Engineering Council. JEDEC se nadao da će standard za DDR5 biti implementiran i dostupan javnosti još 2018. godine, ali do ovog trenutka još uvek nije sve finalizovano.

Potencijalan skok u performansama koje bi doneo DDR5 je veoma značajan. Nizak napon napajanja i ubrzanje memorije samo su neke od prednosti ovog dolazećeg memorijskog standarda, a od velikog značaja je i prebacivanje regulacije napona na DIMM. To znači da matične ploče više neće morati same da imaju regulatore napona za memorijski podsistem. Ovo će pojednostaviti matične ploče, ali ne možemo da kažemo kako će uticati na cenu same memorije i matičnih ploča.

Neki proizvođači su već predstavili prve varijante DDR5 memorija, među kojima su Rambus i SK Hynix, ali od tada nije bilo nekih značajnijih pomaka koje bi izašle na šire tržište. SK Hynix je početkom 2019. predstavio potpuno funkcionalan 6.400 MT/s čip, ali se on do sada nije pojavio na tržištu.

Najverovatnije će se DDR5 memorije pojaviti prvo u profesionalnim serverskim konfiguracijama, gde će smanjenje napona biti od velikog značaja pre svega za potrošnju energije, naročito u slučaju velikih farmi servera i data centara. Mala potrošnja će preporučiti DDR5 čipove i za prenosive računare, ali će verovatno do tog trenutka proći još dosta vremena.

Više prostora za manje para

Glavno pitanje za 2020. godinu, kada je storage u pitanju, jeste da li će prevladati Z-NAND ili Optane memorijska tehnologija. Prva je u Samsung-ovom, a druga u Intel-ovom vlasništvu, a obe imaju za cilj da poboljšaju performanse konvencionalnih flash memorija. Obe tehnologije već postoje, ali su veoma skupe i stoga još uvek nisu mnogo zastupljene na tržištu.

Koja tehnologija će preovladati?

image
Iza sveke od tehnologija je veliko ime: Optane je skuplji, baš kao i proizvodi bazirani na njemu

Tokom 2020. godine Intel planira da predstavi drugu generaciju Optane tehnologije. Njeno kodno ime za implementaciju u SSD-ove je Alder Stream. Intel tvrdi da ona donosi trostruko poboljšanje performansi i smanjenje latencije u odnosu na prvu generaciju. Ne zaboravimo da se ovde radi o IOPS (Input/Output Operation Per Second) performansama, a ne o peak brzinama, što će znatno ubrzati svakodnevni osećaj tokom rada.

U ovom trenutku je Optane prilično skupa tehnologija. Najjeftiniji Optane SSD ima kapacitet od 118 gigabajta i košta čitavih 200 dolara, dok su noviji modeli većeg kapaciteta znatno skuplji. Zato se nadamo da će tokom 2020. ova tehnologija, odnosno proizvodi koji je imaju ugrađenu, postati pristupačniji korisnicima.

Što se Samsung-a tiče, trenutno nema nikakvih potrvrđenih vesti o novoj generaciji Z-NAND tehnologije. Po svemu sudeći, kompanija nema planove da ih predstavi tržištu tokom ove godine.

Važna je i brzina

Tokom 2020. očekuje se široko prihvatanje PCI Express 4.0 interfejsa. To će doneti veliko ubrzanje transfera u odnosu na PCIe 3.0. Za sada samo AMD nudi native PCIe 4.0 podršku, u svojim desktop procesorima, dok Intel-ovi procesori podržavaju samo PCIe 3.0. Izgleda da Intel još neko vreme neće implementirati tu podršku, jer su prošlog leta objavili marketinški materijal u kome tvrde i „dokazuju“ da PCIe 4.0 ne donosi nikakvo poboljšanje performansi za gejmere. Ovakav stav Intel-a razumljiv je ako znamo da sledeća generacija njihovih procesora (Comet Lake), neće podržavati PCIe 4.0, iz prostog razloga što je to samo „ispeglana“ postojeća Skylake arhitektura koja datira još od 2015. godine.

Intel-ovu podršku za PCIe 4.0 možemo da očekujemo tek krajem godine, kada se pojave prvi 10-nm desktop procesori s kodnim imenom Tiger Lake. To znači da ćemo tek tada možda dobiti i njihove SSD-ove sa PCIe 4.0 podrškom. Ni drugi proizvođači ne žure s tim. Samsung tek treba da predstavi PCIe 4.0 SSD-ove namenjene korisnicima, jer svoju ponudu takvih diskova trenutno ograničavaju na enterprise tržište.

Sve u svemu, ako želite da u ovoj godini iskoristite prednosti PCIe 4.0 SSD-ova, morate da imate računar zasnovan na AMD platformi. A ni tada izbor SSD modela neće biti baš veliki.

Gustina zapisa

Kada je o SSD-ovima reč, i dalje je kapacitet mnogo veće ograničenje u odnosu na brzinu. Prošle godine su cene QLC, odnosno SSD-ova sa Quad-Level NAND flash memorijom dosta pale. Ove godine očekuje se da će se na tržištu pojaviti PLC, odnosno Penta-Level NAND fleševi, koji su u stanju da čuvaju pet bitova podataka u svakoj memorijskoj ćeliji. Planove da predstave PLC memorije imaju i Intel i Toshiba.

Ako je PLC još uvek nepoznanica, zna se da će TLC (Triple-Layer) i QLC memorije zasnovane na 3D tehnologiji obezbediti povećanje gustine zapisa podataka. Intel cilja na 144 nivoa QLC flash memorije, dok Samsung već proizvodi NAND fleševe sa 100 nivoa. Povećanje broja nivoa dovešće do smanjenja cene po gigabajtu, pa možemo da očekujemo da će tokom ove godine doći do znatnog pada cena SSD-ova.

Tehnologije prikaza slike

image
ASUS ROG Zephyrus S GX701, prvi lap­top sa brzi­nom o­sve­ža­va­njem e­kra­na 300 Hz

OLED tehnologija veoma je zastupljena u televizorima visoke klase, pa se postavlja opravdano pitanje hoće li stići i na ekrane monitora. Odgovor je prilično jednostavan – sigurno neće tokom 2020. A pitanje da li će stići i kasnije.

Brzina odziva

Proizvođači PC monitora lako bi mogli da „preskoče“ OLED tehnologiju i da se odmah fokusiraju na nešto novije – Micro LED tehnologiju, koja se pokazala kao bolji izbor za prikazivanje statičnih aplikacija na ekranu. Problem je što je Micro LED tehnologija još u fazi razvoja i do njene komercijalizacije doći će tek za nekoliko godina.

Dakle, monitori će tokom 2020. najverovatnije biti zasnovani na već dobro poznatim tehnologijama, koje će se svakako unapređivati. LG je, na primer, prošle godine predstavio prvi IPS monitor s brzinom odgovora od samo 1 ms, pa se može očekivati da će monitori s brzim odzivom biti jedan od trendova na ovom polju za 2020. godinu.

Brzina osvežavanja

Drugi parametar koji se pominje jeste brzina osvežavanja. Trenutno je maksimalna vrednost kod PC monitora 240 Hz, ali je ASUS nedavno predstavio laptop sa ekranom koji se osvežava brzinom od 300 Hz. To neće postati pravilo u 2020. godini, ali pokazuje napredak u tehnologiji. Međutim, postoje debate oko toga da li uopšte ima koristi od osvežavanja od 240 Hz u odnosu na 144 Hz na PC računarima. U svakom slučaju, razvoj tehnologije omogućiće da monitori sa osvežavanjem od 120 i više herca postanu pristupačniji kupcima.

Bolji prikaz

image
ASUS Pro­Art PA32UCX mo­ni­tor sa 1152 lo­kal­ne zo­ne za­tam­nje­nja slike

Očekujemo da će sve veći broj monitora imati podršku za HDR. Jedan od velikih proizvođača LCD panela, Au Optronics, predstavio je 32-inčni 4K Mini LED panel koji donosi veliki broj lokalnih zona s pozadinskim osvetljenjem. U odnosu na uobičajenih 300 do 500 zona, koje poseduju današnji monitori s lokalnim zatamnjenjem, ovaj monitor nudi čak 1.152 zone.

I LG radi na povećanju lokalnih zona zatamnjenja. Pominje se informacija da će do kraja godine „izbaciti“ panel s više od 2.000 lokalnih zona. Ovakvo preciznije targetiranje lokalnih zona obezbediće i bolju HDR podršku na monitorima. Tokom ove godine možemo da očekujemo monitore koji će kombinovati ove tri stavke, kao i monitore koji će imati tanje okvire oko ekrana. LG je razvio novu tehnologiju koju je nazvao Oxide i za nju tvrdi da donosi pravo borderless iskustvo.

Još jedna stvar koju možemo da očekujemo tokom ove godine jeste raširenija podrška za USB Type-C docking stanice. Ona bi omogućila da se preko jednog kabla šalje slika 4K rezolucije ka ekranu, da se pune povezane periferije i da se ostvari direktna veza između, recimo, mobilnog telefona i monitora.

Gustina piksela verovatno se neće povećavati tokom 2020. godine. Jeste da je Apple-ov Pro displej doneo rezoluciju od 6K na 32-inčni panel (proizvođač je LG), ali ne verujemo da će neki drugi proizvođači monitora prihvatiti taj standard i panel (prvenstveno zbog cene), a nismo ni sigurni da li Apple ima ekskluzivna prava na njega.



ASUS

Čitaj PC Press

YuNet


BIZIT 2020

Excel kuhinjica

Jooble

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter