GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #274 > BIZ&IT
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
IaaS: Temelji su najvažniji
Voja Gašić
Iako veliki broj korisnika i dalje smatra da treba sve držati "kod kuće", različite varijante cloud IT infrastrukture nude različite stepene zavisnosti od cloud provajdera. Tu dolazimo do pojma Infrastrucure as a Service...
- PC #274 u prodaji po ceni od 110 din
broj

IaaS: Temelji su najvažniji

Rezultati raznih ispitivanja pokazuju da se potencijalni korisnici cloud IT infrastrukture najviše plaše gubitka kontrole nad svojim podacima, ponajviše ako se radi o poverljivim podacima njihovih korisnika. Postoji i, sasvim opravdan, nivo straha za sopstvene poverljive podatke, pogotovo one koji se odnose na poslovne rezultate, analize i strateške planove.

Svi ovi strahovi su, naravno, veoma opravdani. Ako poverljivi podaci vaših korisnika budu kompromitovani ili dostupni, nikakvo „prebacivanje odgovornosti“ na cloud provajdera neće pomoći, jer je krivica isključivo vaša. To se odnosi i na vaše poverljive podatke, pa treba pažljivo razmisliti o modelu cloud infrastrukture za koju ćete se odlučiti.

Sam kod kuće

image

Za to vreme, pomenuta većina korisnika koja je još uvek naklonjena konceptu „sve u kući“, suočava se s mnogobrojnim problemima. Prvi od njih je nesumnjivo viša cena sopstvenog data centra. Ako se odlučite za on premise infrastrukturu, moraćete mnogo pažljivije da planirate kupovinu, dimenzionirate resurse i još pažljivije da analizirate efikasnost upotrebe sopstvene infrastrukture. Minimalističko projektovanje nije od koristi ako imate bilo kakve pikove u kojima vam je potrebna računarska snaga koja je mnogo veća od redovne. Takođe, ni planiranje „široke ruke“ nije previše pametno, jer će tako vaši (skupi) uređaji većinu vremena provoditi s relativno malim iskorišćenjem. Drugi deo priče odnosi se na ništa manje važno planiranje strukture osoblja koja će biti zadužena za vaš ICT sektor. Ako se odlučite za on premise varijantu, jednostavno morate da računate na to da će vam biti potreban veći broj ICT stručnjaka koji će sami morati da brinu o svemu i svačemu, jer je sve kod vas. Deo problema može da se reši outsoucing-om – ugovorima o održavanju in house ICT sistema. Ovo će vam uštedeti mnogo resursa za poslove na održavanju sistema koji se obavljaju periodično i za koje nije neophodno da neko bude stalno zaposlen.

Ipak, u iole većem radnom okruženju, ovaj problem teško ćete rešiti bez veće ekipe koja podrazumeva instalatere, administratore, sistem inženjere, aplikativne inženjere, inženjere za sigurnost i bezbednost… I ko zna šta još, a da pritom, ICT uopšte nije vaš biznis, ali je neophodan u vašem biznisu.

Šetnja po oblacima

image

Cloud infrastruktura, s druge strane, po definiciji je isplativija. Resursi su „na gomili“ i potreban je daleko manji broj ljudi da ih održava. Cloud je, po definiciji, virtuelizovan. To znači, da ti nagomilani resursi mogu da se preraspoređuju, dodeljuju korisnicima u porcijama koje odgovaraju njihovim trenutnim potrebama. Ako vam je za redovan rad potreban određeni broj servera i radnih stanica, nema potrebe da trajno zakupljujete više resursa. Kad vam je potrebna dodatna snaga, za neku poslovnu akciju, za neki periodični obračun ili vanrednu analizu, jednostavno privremeno zakupite dodatne resurse.

Napredak cloud infrastrukture se ogleda i u tome da se većina ovih preraspodela resursa odvija gotovo momentalno na zahtev korisnika, a savremeni cloud koncepti u velikoj meri omogućavaju i samostalno povećanje ili smanjenje resursa u zavisnosti od trenutnih potreba i aktivnosti korisnika. To može da bude posledica unapred definisanih reakcija sistema za cloud management, ali se sve češće sreću i varijante koje uz pomoć mašinskog učenja i veštačke inteligencije same uspostavljaju ta pravila i bez korisnikovih uputstava. Vremenom, njihova reakcija postaje sve brža i preciznija.

Ono što treba istaći je da korisnici mogu da utiču na iskoristivost infrastrukture i da mogu izabrati neki od aktuelnih modela, u zavisnosti od sopstvenih potreba i odluke o tome koji deo zadataka treba poveriti cloud provajderu, a koji deo zadržati samo za sebe i pod sopstvenom kontrolom.

IaaS, Paas, SaaS…

image

Iako je verovatno svima već odavno poznato, nije loše ponoviti da se ove strašne i oblačne skraćenice odnose na tri nivoa cloud podrške – IaaS je infrastruktura kao servis (Infrastructure as a Service), PaaS je platforma kao servis (Platform as a Service) i SaaS je softver kao servis (Software as a Service).

Upravo ovim redosledom i raste podrška cloud provajdera na koju možete da se oslonite, pa IaaS predstavlja osnovni nivo održavanja, virtuelizacije, upravljanja i nadgledanja sistema. SaaS je najviši „nivo brige“ koji uključuje i mnoge poslove za koje se možete odlučiti da li da ih prepustite provajderu. Iz priloženog infografika možete da vidite šta određeni nivo servisa (i brige) nudi u pojedinim slučajevima, a ovom spisku nesumnjivo treba dodati i najmoderniji serverless pristup u kome zapravo i nemate nikakav uvid u to koliko se mašina koristi za neki posao, kolika im je procesorska snaga, radna memorija ili angažovani storidž.

Iako ne sumnjamo da je ovo nejverovatnija budućnost cloud infrastrukture, za sada ne znamo da se kod nas ili u bližoj okolini za ovaj koncept odlučio neko od korisnika. Deo razloga svakako leži i u predrasudama korisnika koji kao i svi humanoidi žele da znaju neke konkretne brojne podatke o ICT infrastrukturi koju koriste. Analogija bi mogla da se uspostavi s automobilom kod koga korisnik (vlasnik) još uvek želi da zna koliko ima konja, koliko troši, koliko je prešao i kada je sledeći servis.

I to će se verovatno promeniti s inicijativom da se automobil koristi „kao servis“ (Car as a Service?) – odvezete se na posao i u kolima ostavite ključeve sledećem vozaču koji će preko aplikacije zahtevati kola. Obojici će aplikacija automatski obračunati (i skinuti s kartice) odgovarajući iznos za korišćenje prevoza u koji su uračunati svi troškovi održavanja… Iako ovaj scenario još uvek deluje manje verovatno od sintetizatora hrane iz Star Trek serijala, verovatno smo bliže ovakvom rešenju nego što mislite.

Život na ivici

Naravno, korisno je razmotriti i niz rešenja od kojih su neka prelazna, a neka iznuđena. Predubeđenja korisnika da sve imaju kod sebe, ili barem pod svojom potpunom kontrolom, rešavaju se konceptima kao što su Private Cloud (zakupljen deo data centra) ili Hybrid Cloud u kome je deo infrastrukture kod cloud provajdera, a deo „u firmi“ (on premise).

Ne treba zanemariti kategoriju – iznuđenih rešenja. Edge je koncept nastao baš za potrebe zahtevnih korisnika koji imaju specifične ili pojačane ICT potrebe ili prosto imaju dovoljno veliku firmu da im se isplati ulaganje u sopstvenu infrastrukturu i kadrove.

Zahvaljujući pojavi IoT-a i sve češćoj zastupljenost automatizma u raznim oblastima uslovila je evoluciju Edge koncepta kao neophodnog tamo gde se podaci sakupljaju i gde se očekuju brzi rezultati obrade i brza dostupnost ovih podataka. Upravo to je razlog da „mali“ Edge data centri postaju sve popularniji, ali i neophodniji.

Za pohvalu je takođe i činjenica da se u razvoju Egde data centara slede isti koncepti koji krase najveće data centre. Visoka efikasnost, visoka stabilnost, prisustvo redundantnih resursa, kontrolu klimatizacije i sistema za održavanje nesmetanog rada u svim uslovima, visok stepen dostupnosti – sve su to karakteristike koje (s pravom) očekujemo i od Edge data centara. Naravno, namenjeni su pre svega zahtevnijim korisnicima, ali i ako predimenzionirate Edge data centar, deo resursa možete da iznajmljujete manje zahtevnim korisnicima.

Ne treba da zaboravimo mi smo u eri deljenja u kojoj treba da se naviknemo da ICT resurse delimo s drugima. Nije to ništa strašno niti drugačije od gradskog vodovoda koji je zamenio dvorišne bunare. U svakom slučaju, konsultujte se s proizvođačima i provajderima – velika je verovatnoća da će oni bolje prepoznati vaše potrebe, pa i poštedeti vas nekih nepotrebnih izdataka.






YuNet


BIZIT 2020

Excel kuhinjica

Jooble

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter