Uvodnik

Rad od kuće je bez veze. Čudno je da to kažem ja, koji čitavog života radim od kuće i smatram da je to najbolji način da programeri, projektanti, dizajneri, autori i mnogi drugi profesionalci održe koncentraciju neophodnu da se kvalitetno uradi posao, ali svako vreme donese čoveku neka nova saznanja. Zatvoreni u svoja četiri zida, nažalost, uradimo veoma malo i osećamo se loše. Zato ću ponovo zavoleti rad od kuće tek kada ne budem morao da ga praktikujem

Rad od kuće izazvan epidemijom nije „dostignuće“ COVID-19 virusa. Veliku Britaniju je 1665. godine pogodila kuga pa je Trinity koledž poslao studente kućama, između ostalih i 22-godišnjeg Isaka Njutna. On se vratio na porodično imanje Woolsthorpe Manor, stotinak kilometara od Kembridža. Vreme koje je proveo bez profesora koji bi ga podučavali/gnjavili biće zapamćeno kao annus mirabilis, godina čuda koja je preokrenula tok razvoja nauke. Njutn je radio na matematičkim problemima i postavio osnove onoga što danas zovemo infinitezimalni račun ili calculus, dakle izvode i integrale. Nabavio je nekoliko staklenih prizmi i eksperimentisao s njima u svojoj spavaćoj sobi, probušivši roletnu kako bi samo tanak zrak svetlosti dolazio do prizmi; tu je postavljena osnova njegovih radova o optici. Najzad, u dvorištu zdanja je bilo drvo jabuke koje mu je – i kažu da to nije samo legenda – dalo ideju za zakon opšte gravitacije. Kuga je utamanila gotovo četvrtinu populacije Londona, ali se Njutn vratio na Kembridž u aprilu 1667. sa radovima koji su promenili svet... Dve godine kasnije, stekao je zvanje profesora.

Zašto je Njutn mogao da uradi tako fantastične stvari? Pre svega zato što je bio genije, naravno, ali i zato što mu je izolacija pomogla da sve svoje snage posveti nauci. Nije imao priliku da ujutru ustane i na deset televizija gleda kako se u beskraj ponavljaju iste priče ljudi koji pojma nemaju ni o kugi, ni o njenim uzrocima, ni o načinu lečenja (tek je 1894, 230 godina kasnije, Alexandre Yersin dokazao da kugu izaziva bakterija Yersinia pestis, koju su u Evropu po svemu sudeći doneli iz Kine trgovački karavani, dok je lek Streptomicin nastao tek 1943). Usledilo bi neutemeljeno raspredanje o tome kako bi se sve to moglo završiti (zapravo se ne zna ni danas, ali možda je ogroman požar koji je zahvatio London 2. septembra 1666, u kome je preko 80% kugom pogođenih ljudi ostalo i bez krova nad glavom, finalno „ugušio“ epidemiju), i najzad lament nad propašću engleske privrede posle takvih gubitaka (zapravo je London ponovo izgrađen tako da bude mnogo lepši i zdraviji za život, a sledeće godine su donele renesansu nauke i umetnosti u Engleskoj). Pa onda da, pošto su ga televizije iznervirale, otvori Facebook ili Twitter i čita o teorijama zavere, uz kuknjavu njegovih prijatelja koji tvrde i osporavaju da je kralj Čarls II nezakonito raspustio Parlament u aprilu 1665. i preuzeo neograničenu vlast, pa mu se onda dive što dobro upravlja krizom ili mu žele sudbinu koja je 16. godina ranije snašla njegovog prethodnika Čarlsa I. Dok bi sve to pregledao, lajkovao, šerovao i komentarisao, taman bi došlo vreme za spavanje, a od posla ništa.

Želeli smo svet zasnovan na informacijama, i to smo dobili. U normalnim uslovima možemo da se izolujemo od gluposti i uživamo u svom poslu, ali kada nastupi krizno vreme, teško je naterati sebe na „informatički post“. Čak smo skloni i da zaboravimo lepe stvari koje smo godinama očekivali – naš časopis je stigao do 25. rođendana, ali ga umesto slavljeničkim brojem dočekujemo skromnijim obimom i orijentacijom na elektronsko izdanje. Zato smo, po ugledu na Olimpijadu i Vimbldon, odlučili da rođendan odložimo – nadajmo se za samo mesec ili dva. Do tada, radite od kuće i negujte svoju inspiraciju, ko zna, možda smislite nešto dostojno Njutna. Ili makar neku igricu za smartfon...