Dejan Šoškić: Svet više neće biti isti

Nekadašnji student generacije na Univerzitetu u Beogradu i Fulbrajtov stipendista danas je član Predsedništva Naučnog društva ekonomista i osoba od autoriteta, koja i te kako poznaje stanje domaće ekonomije. Koliko uopšte želimo da sagledamo stanje i kako dočekati vesti koje će neminovno biti teško čuti?

Globalne korporacije su „porušile“ granice država u procesu koji je trajao decenijama. Virus COVID-19 ih je ponovo uspostavio za samo par nedelja – da li je svetska ekonomija imala ikada veći izazov?

Naravno da je svetska ekonomija imala većih izazova. U dvadesetom veku imali smo dva svetska rata sa ogromnim gubicima u ljudstvu, nacionalnom bogatstvu i BDP-u i to u velikom broju zemalja sveta. Takođe, velika ekonomska kriza iz 1929. trajala je godinama i izazvala ogroman gubitak ekonomske aktivnosti koji je u SAD trajao sve do početka Drugog svetskog rata. To svakako ne znači da ekonomske posledice ove pandemije treba potceniti. Naprotiv, ekonomske posledice biće i već jesu ogromne i veliki je izazov postavljen pred nosioce ekonomske politike i svetske multilateralne organizacije. Neizvesno je da li će svet iz ovoga izaći više ujedinjen i svestan potrebe unapređenja međunarodne saradnje radi efikasnog rešavanja globalnih problema ili će se desiti suprotno. Ono što je, verujem, veoma izvesno – svet posle COVID-19 epidemije neće biti isti.

Kako će u ekonomskom smislu izgledati svet do kraja ove godine i u bliskoj budućnosti?

Svet će ove godine biti u ekonomskoj recesiji, zbog očekivano viših troškova na teretu nacionalnih budžeta, realno je očekivati i da će svet, tj. mnoge države u njemu, biti više zadužen. Ključno je koliko će trajati smanjenje ekonomske aktivnosti izazvane pandemijom i da li će ekonomska politika obezbediti da ne dođe do bankrotstava preduzeća, banaka i građana (lična bankrotstva). To je ključni zadatak, sprečiti bankrotstva ljudi, preduzeća i banaka tokom i zbog pandemije, jer će od toga zavisiti da li će nakon imobilizacije ljudi zbog sprečavanja širenja virusa, doći do brzog ozdravljenja privrede i povratka ekonomske aktivnosti na nivo pre pandemije.

Ono što je posebno neizvesno jeste to kako će se pandemija odvijati u nerazvijenim zemljama sveta, koje ne samo da imaju slabije zdravstvene sisteme, već i znatno manje opcija da umanje ekonomske posledice pandemije. Verovatno će negativni efekti trajati više ili manje u sledećih godinu dana, tj. sve dok ne poraste imunitet stanovništva, spontano dolaskom u dodir s virusom ili budućom vakcinom. Važno je da, kada pandemija prođe, svet ne ostane u recesiji zbog bankrotstava preduzeća, banaka i ljudi. To je osnovni zadatak kojim države u ovom periodu treba da se bave. Sve će biti mnogo lakše ako se bankrotstva spreče i ako se nakon pandemije ekonomska aktivnost brzo obnovi u punom kapacitetu.

Da li je povratak ekonomije u nacionalne okvire uopšte moguć, pre svega zbog energenata i razmene znanja?

Nije moguć i mislim da to i nije na dnevnom redu, čak ni tokom pandemije. Kao što vidimo, ograničava se prekogranični promet putnika, kao potencijalnih nosilaca COVID-19, ali ne i roba, usluga, novca i kapitala koji i dalje nesmetano prelaze nacionalne granice. Verujem da će se i te restrikcije prelaska granica smanjiti i ukinuti čim se za to stvore uslovi.

Koliko srpska ekonomija može da izdrži vanredno stanje i šta privrednici sada mogu da preduzmu da bi ublažili posledice?

Privrednici treba da se trude da održe svoju ekonomsku aktivnost gde god je to moguće. U jednom ograničenom broju proizvoda i usluga može se javiti i dodatna tražnja u uslovima pandemije i to treba iskoristiti (proizvodnja maski, dezinfekcionih sredstava, rukavica, usluge dostave na kućnu adresu i slično), ali će ogromna većina privrede imati veliki pad ekonomske aktivnosti.

Država treba da pomogne da ljudi i u javnom i u privatnom sektoru ne ostanu bez posla zbog pandemije. Pomoć treba dati na jednostavan način svim privatnicima, posebno mikro, malim i srednjim preduzećima, koja se obavežu da neće otpuštati zaposlene. Pomoć treba da cilja pokrivanje troškova plata i zakupa. Pomoć treba da obuhvati i samozaposlene i ljude koji su imali prohode iz ugovora o delu, autorskih ugovora, preko agencija, pa i iz sive ekonomije. I pristigli porezi na dohodak i imovinu treba da budu odloženi. Finansijska pomoć države mora da bude brza, jednostavno dostupna i odlično komunicirana s javnošću. Mora se očuvati javni red i mir i dati osećaj sigurnosti svima. Niko ne sme da bankrotira zbog ove situacije, jer je to ključno za privredni oporavak nakon epidemije i da se stvara veći budući BDP iz koga će porezi puniti državni budžet i vraćati dug izazvan ovom situacijom.

Ni u ovoj kriznoj situaciji ne smemo zaboraviti da bismo danas imali mnogo više prostora za državnu pomoć da su prethodno urađene reforma i racionalizacija javnog sektora i da su ojačane institucije i pravni sistem (kojim bi se suzbila korupcija i siva ekonomija i podstakle privatne investicije). Ovako, dug države će, po svoj prilici, porasti nešto više za isti obim državne pomoći.

Šta bi trebalo da uradi Narodna banka a šta poslovne banke? S obzirom na strukturu našeg bankarskog sistema, ima li mesta strahu od nestašice novca?

Banke su već pristale da odlože naplaćivanje kredita od svojih klijenata i to je velika stvar. To, međutim, izaziva troškove bankama, a ni one u ovoj krizi ne smeju da bankrotiraju. Da smo sprovodili zvanični monetarni model ciljanja inflacije (a ne, kako se u praksi sprovodi, ciljanje kursa) i da jesmo (a nismo) ostvarili rezultate u uvećavanju korišćenja domaće valute (dinarizacija), danas bismo imali mnogo više prostora za korišćenje monetarne politike u ovim kriznim uslovima, tj. bili bismo u stanju da slobodnije upravljamo dinarskom likvidnošću bez rizika po finansijsku stabilnost. Drugim rečima, imali bismo mnogo više „municije“ za reagovanje i pomoć u ovim uslovima.

U postojećem modelu realnog prostora ima vrlo malo. U postojećim uslovima realno je moguće: privremeno zvanično fiksirati devizni kurs radi smanjivanja špekulativnih transakcija, relaksirati monetarnu politiku radi rasta dinarske likvidnosti (smanjiti obavezne rezerve, relaksirati uslove za odobravanje kredita za likvidnost i slično) i biti otvoren i za primenu drugih nestandardnih mera monetarne politike. Istovremeno, moguće je uraditi i regulatornu relaksaciju banaka, tj. olakšati poslovanje bankama finim korekcijama u domenu klasifikacije kredita, tretmana kolaterala, rezervacija za očekivane gubitke, obavezne rezerve, kapitalne adekvatnosti, administrativnih postupaka i rokova i slično.

A nestašice robe? Kakva je struktura naše proizvodnje?

Mislim da Republika Srbija ima dovoljno hrane i energije da niko ne bi trebalo da bude ugrožen tokom pandemije.

Sezona je setve i radova u poljoprivredi. Šta biste poručili poljoprivrednicima u ovom trenutku?

Kao i većini drugih privrednika, da pokušaju da održe svu postojeću ekonomsku aktivnost i da pokušaju da je uvećaju ako je u pojedinim domenima moguće. U poljoprivredi verovatno većina aktivnosti može nesmetano da se odvija u samoj proizvodnji. Država bi trebalo da pomogne oko snabdevanja repromaterijalima, obezbedi da otkup i promptna naplata ne budu dovedeni u pitanje i da održi postojeći nivo subvencija, uz eventualno povećanje ako je potrebno.

Kako ćete Vi provesti naredne dane? Da li Ekonomski fakultet može da uspostavi online nastavu?

Provešću ih poštujući ograničenja u kretanju i socijalizaciji i savete u vezi sa smanjivanjem rizika prenosa COVID-19 virusa. Online nastava je u punom zamahu na Ekonomskom fakultetu i za studente i profesore nema odmora zbog pandemije.