Uskoro stiže nova verzija Windows-a 10, poznata kao 20H1 ili, zvanično, 2004. Kao i obično, neće biti ponuđena svim korisnicima istog dana, već sukcesivno tokom meseca, kako bi se suzbila nagla navala preuzimanja. Kako novi Windows radi i šta donosi?
Najpre malo statistike, trenutna situacija nam to sugeriše, iako svi znamo da od statistike nema mnogo vajde. Pred nama je deveto veliko ažuriranje Windows 10 sistema, a (otprilike) godišnje iskustvo s njegovim doterivanjem nas je uverilo da zaista jeste i bolji i brži od aktuelnih verzija koje možda koristite i s čijim se ažuriranjima borite. Koju verziju imate, saznaćete veoma lako ako pokrenete (Win + R) komandu winver.
Stara ili nova?
Pitanje koje praksa neprestano nameće je da li ćete moći da koristite aktuelnu verziju Windows-a 10 („jer navika“, što bi rekli tviteraši). Vrlo je moguće da imate verziju 1809 (izdanje iz septembra 2018. godine) za koju će podrška prestati u maju 2021. godine. Ne zaboravite da prestanak podrške za neki Windows znači praktično isto što i EOL (end-of-life) u svetu hardvera, a to znači da nema više ni „rezervnih delova“. U konkretnom slučaju, znači da nećete više primati ni sigurnosna, pa ni kritična ažuriranja.
Nešto je bolja situacija za verzije iz 2019. godine, za koje je predviđen end-of-service (prestanak isporuke ispravki). Za verziju 1903 datum je decembar 2020. godine, a za verziju 1909 ispravke prestaju u maju 2021. godine. Naglasimo da se radi o prestanku ispravki, a ne o prestanku sigurnosnih i kritičnih ažuriranja, kao kod verzije 1809. O potpunom prestanku podrške za ove verzije ćemo vas redovno obaveštavati, ali već na prvi pogled je jasno da Microsoft želi značajno da skrati upotrebni ciklus prethodnih verzija, baš kako što skraćuje i razvojni ciklus.
Trošenje resursa na stare verzije jeste neisplativo. Drugi i važniji razlog je da se svet hardvera i servisa drastično menja poslednjih godina, pa stari hardveri i stare verzije Windows-a jednostavno ne mogu da se prilagode novim trendovima.
Aplikacije izvan jezgra
Tipičan primer za to su aplikacije koje su deo Windows „jezgra“ još od prvih verzija (tačnije Windows-a 3.1) poput kalkulatora ili beležnice. Sve takve aplikacije (i podešavanja) bilo je moguće pokrenuti pomoću shell ekstenzije RunDLL, a „poznati nazivi aplikacija“ su zapravo samo komande pomenutom RunDLL-u uz neke parametre.
Postoji čitav niz nepogodnosti koji prati ovakav pristup. Prva i najnepovoljnija je da su te „aplikacije“ koje su zapečaćene u jezgru veoma teško podložne promenama i usavršavanjima jer morate da izmenite čitavo jezgro. Slično je i sa komplikacijom oko platforme. Najpre je zabeležen veliki prelazak sistema sa x86 na x64 (32 na 64 bita), a sada se umešala i ARM arhitektura koja je sve zastupljenija, pa je Microsoft doveden u apsurdnu situaciju da pravi niz jezgara ako želi iole ozbiljnije da unapredi neku od „jezgarnih“ aplikacija.
Od jezgra je definitivno odvojena i Cortana, koja ponajviše izaziva (negativne) reakcije korisnika. Sada ćete je veoma lako onesposobiti ili (možda) uživati u novim mogućnostima da je smestite bilo gde na desktop-u, koristite mnogo više jezika i primetite da je mnogo pametnija jer bolje prati kontekst kada je pozivate u pomoć. Svakako će pametnije filtrirati akcije koje vam nudi i bolje prepoznavati šta želite. S druge strane, Microsoft je odlučio da „ubije“ Cortana verzije za Android i iOS, ali i za sve verzije Windows-a kojima ističe podrška. U svakom slučaju, diskutovaće se još, jer Microsoft itekako računa na buduće uređaje u kojima neće biti ni tastature ni miša, gde mora da postoji nešto što pruža podršku, kao što je Cortana.
Nezavisne aplikacije, programirane u nekom međujeziku koji dozvoljava lako rekompajliranje za razne platforme, znatno pojednostavljuje razvoj i smanjuje njegove troškove. Veoma lepi primeri za to su aplikacija YourPhone koju toplo preporučujemo za sve aktivnosti na telefonu kad ste kod kuće ili u kancelariji. Čitav Office sistem se oslanja na ovaj koncept, a sve je zaokruženo novom verzijom kancelarijskih alata i alata za produktivnost i kooperaciju koja će se od 21. aprila, kada krene isporuka pretplatnicima, zvati Microsoft 365.
Iako se sve ovo ne tiče mnogo krajnjih korisnika, ovaj pristup omogućava Microsoft-u mnogo brži razvoj i prilagođavanje, a to je očigledni imperativ današnjeg pristupa softveru. Ili, bolje rečeno servisima – jer očigledno idemo ka tome da hardver, sistem i softver koji imate u (bilo kakvom) kućištu gubi značaj. Stvari se odvijaju – tamo, gore...
Robusno jezgro
Očišćeno od „sitnica koje život znače“, jezgro sada može da bude kompaktnije, pa čak i modularno u izvesnoj meri u kojoj će to obezbediti da se nepotrebne komponente ne učitavaju na sistemima kojima nisu potrebne ili čak uopšte ne mogu da se izvrše. Zauzvrat, Windows 10 već neko vreme omogućava korisnicima da koriste distribucije Linux-a unutar operativnog sistema Windows, zahvaljujući Windows podsistemu za Linux (Windows Subsystem for Linux). Kako verzije odmiču, moći da dobijete mnogo više performansi od WSL-a u verziji 2. Windows sada isporučuje čitav Linux kernel koji omogućava potpunu kompatibilnost sistemskih poziva, a kernel će se ažurirati putem Windows Update sistema. Ne znamo da li će vas sve veći update-ovi obradovati, ali ovo je opciona komponenta koju ne morate da koristite. WSL 2 je doneo i značajnu podršku za ARM64 uređaje.
Veoma značajna unapređenja, koja ubrajamo u „intervencije na jezgru“ spada i novi sistem ažuriranja. Najpre je za to odvojen prostor na sistemskom disku koji je za korisnika „nevidljiv“, a koji ima zadatak da čuva „svež“ aktuelni sistem u slučaju da želite reset svega, a u isto vreme obezbeđuje neophodan prostor za preuzimanje ažurirana. Ovaj potonji problem smo i sami iskusili na Windows tabletu skromnih hardverskih karakteristika, a problem je nestao u nekoliko poslednjih ažuriranja „insajderskim“ verzijama koje se (barem kod nas) dešavaju obično četvrtkom popodne. Sve u svemu, poslednjih mesec dana tablet je mnogo življi, pa čak i pokazuje više slobodnog prostora na disku.
Što se tiče ažuriranja, i tu je postignut vidan napredak jer sve ide mnogo brže uz mnogo kraći period kada ne možete da upotrebljavate računar. Veći deo instalacije se zapravo odigrava u pozadini i možete i dalje nesmetano da radite, a period restarta traje znatno kraće nego kod ranijih verzija Windows-a.
Estetika je važna
Svi će pozdraviti podršku za dark mode ili nove vesele ikonice, pohvalili bismo pre svega konzistentan izgled novog UI-ja koji se sada mnogo bolje prilagođava raznim veličinama ekrana. Štaviše, u build-u 19592, koji je sada već deklarisan kao prerelease, znatno je unapređen tablet mode. Razlika je mnogo uočljivija, osnovne ikone na taskbaru su proređene da ne biste „omašivali“ prstima, one pin-ovane potpuno nestaju, a Start meni se pojavljuje preko čitavog ekrana. Čini se – baš kako se očekuje od tablet PC-ja.
Ono što ne spada striktno pod estetiku, ali se direktno odražava na nju, je snažan razvoj novih podešavanja (Settings). Ne tako davno, Control Panel je bio jedini način da stignete do većine podešavanja. Novouvedeni ekrani za podešavanja su zapravo bili više „šminka“ uz pomoć koje bi se dolazilo do odgovarajućih stavki u Control Panel-u, mada je iz verzije u verziju sve više podešavanja moglo da se obavi u Settings panelu. U poslednjih par build-ova, stvar se obrnula, pa Settings nudi više stavki nego CP, pa je odavde svakako bolja kontrola aplikacija i njihovo ponašanje, a do mnogih korisnih opcija kao što je Storage Sense uopšte ne možete da dođete kroz Control Panel.
U korist estetike, treba istaći da se Settings od početka ponaša u skladu s novim Windows dizajnom, pregledniji je, opcije su bolje objašnjene i jasnije prezentovane, a tu je i niz pratećih uputstava koja će vam pomoći u nameri da obavite željena podešavanja.
Ako posmatrate površno, može da vam se učini da promene nisu velike, ili da vam nisu naročito potrebne. Ipak, razmislite o tome da li ste se mnogo bunili kada su promene Windows-a bile nagle i korenite (Vista). Nama se čini da je Microsoft značajno napredovao, usklađujući tempo sistemskih promena i njihove prezentacije, istovremeno vodeći računa i o korisničkim željama i navikama. Da li je to dovoljno da Windows ostane najbolji i najomiljeniji operativni sistem i u danima post-apokalipse. Nadajmo se da ćemo biti neposredni svedoci tih događaja...
