Posle "samo" 12 godina, dobili smo srpski App Store, mesto gde možemo da kupujemo i preuzimamo aplikacije i druge sadržaje prilagođene Apple uređajima. Pošto smo se godinama "švercovali" virtuelno se prijavljujući u raznim državama, vreme je da konačno budemo svoji na svome. Ili ipak ne?
Godinama smo slušali razne tračeve o tome zašto ne postoji App Store za Srbiju, i ni jedan od njih nije zvučao naročito ubedljivo. Jasno je da smo malo i siromašno tržište, ali opet, prodavalo se i ovde preko nekoliko Apple telefona i tableta. Najzad se i Srbija našla na spisku, a zajedno sa nama tu su i Mozambik, Ruanda, Tongo, Nauru, Avganistan, Vanuatu... čisto da znamo gde pripadamo. Mora biti da neko sada na mapi traži Srbiju baš kao što mi tražimo Vanuatu (hint: Okeanija). Dobro, na spisku se našlo i par evropskih država, uglavnom iz bivše Jugoslavije: Bosna i Hercegovina, Crna Gora... No dobro, možda će se jednom saznati šta se čekalo prethodnih godina, da vidimo kako da koristimo ono što smo dobili.
Gde ste bili?
Praktično je nemoguće koristiti iPhone ili iPad a da se ne prijavite u App Store, a pošto srpskog nije bilo, svi korisnici su prijavljeni negde. Većina je prijavljena u nekoj od susednih država (najčešće u Hrvatskoj), a „oni koji znaju“ su uglavnom na američkom App Store-u, prijavljeni na fiktivnoj adresi u državi Florida.
Da li je uopšte bitno u kom ste App Store-u? I jeste i nije. Stvar je u tome što ponuda aplikacija u raznim prodavnicama nije ista. Developer može da izabere na kojim će tržištima njegova aplikacija biti ponuđena, i generalno bira sva tržišta – prirodno je želeti da aplikacija bude ponuđena što većem broju potencijalnih korisnika. Ipak, ima aplikacija koje su naprosto neupotrebljive van matične lokacije (recimo, upravljanje računom kod mobilnog operatora), ali i onih koje se zbog autorskih prava na neke sadržaje distribuiraju samo određenom tržištu. Da bi stvar bila malo nezgodnija, kada se otvore novi App Store-ovi, recimo ovaj naš, developeri imaju priliku da za svoje aplikacije odrede da li će se prodavati i na tom tržištu, a default je da neće. Ako je nekog developera mrzelo da se loguje i podešava da će aplikacija biti pristupačna i u Srbiji ili Ruandi, ta aplikacija neće biti dostupna na novim tržištima.
Nismo uspeli da pronađemo preciznu listu aplikacija koje su dostupne ili nisu dostupne u nekim prodavnicama, ali postoji zgodan trik koji omogućava da proverite da li je konkretan program dostupan u konkretnom store-u. Pronađite, recimo, PC Press aplikaciju i uočite da je link na nju https://apps.apple.com/us/app/pc-press/id960274093. Podvučeno us se odnosi na američku prodavnicu. Stavite tu rs (dakle https://apps.apple.com/rs/app/pc-press/id960274093) pa ako link vodi do iste stranice, aplikacija je dostupna. Ako stranice nema, nema ni aplikacije. U trenutku pisanja ovog teksta nekih važnih aplikacija (recimo YouTube) nema u našoj prodavnici, ali valjda će se to brzo promeniti.
Kako ste plaćali?
Ukoliko ste do sada instalirali isključivo besplatne aplikacije, prelazak u novi Store je trivijalan; na kraju krajeva, možete da napravite novi Apple ID i sve instalirate „od nule“, dok stari ostaje kao rezerva za slučaj da u srpskom App Store-u ne budete zadovoljni. Ako ste kupili neke aplikacije, pretplate, muziku i knjige, svakako ne želite da vam ta ulaganja propadnu, pa treba da budete pažljivi.
Korisnici koji su se prijavljivali na hrvatski ili neki drugi „komšijski“ store su za plaćanja mogli da koriste srpsku karticu, čiji je broj memorisan u njihovom profilu. Zgodno je „zapamtiti“ karticu jer posle ne morate mnogo da mislite, samo naručite šta želite i plaćanje prođe automatski. Nezgodno je što plaćate i „digitalni porez“ (PDV) koji ide državi u kojoj ste lažno prijavljeni, recimo 20% svake kupovine ide Bugarskoj.
Mnogi su se opredeljivali za američki App Store, uz prijavu adrese iz neke od saveznih država gde ne postoji porez na dodatu vrednost, recimo Florida. Nevolja je što tamo uglavnom niste mogli da koristite naše platne kartice (povremeno se pričalo i o nekim izuzecima, ali...) tako da je trebalo izbeći prijavljivanje bilo kakvog sredstva plaćanja, a onda sebi dodati novac preko poklon vaučera. Taj vaučer može da se kupi preko Interneta, recimo mnogi koriste pcgamesupply.com, ali tako plaćate nešto više, pa recimo vaučer vredan $15 u trenutku pisanja teksta košta $16.12. Znatno je bolje kupiti poklon vaučer na Amazon.com-u, gde plaćate onoliko koliko na vaučeru piše i dobijate kod e-mail-om. Za svaki slučaj smo, završavajući ovaj tekst, proverili – trošak može da se plati domaćom karticom i aktivacija prolazi bez problema.
Pošto na svom iPhone-u ili iPad-u otkucate kod sa vaučera (ili ga slikate kamerom), dobićete sredstva na računu i u okviru tog budžeta možete da kupujete aplikacije, plaćate muziku, pretplatu na časopise i druge servise. Ako novca ponestane, moraćete da nabavite i aplicirate novi poklon-vaučer. Sve to zahteva izvestan dodatni rad, ali zapravo sasvim solidno funkcioniše već godinama.
Do zadnjeg dolara
Doživljaji digitalnih imigranata
Od raznih kolega i saradnika koji koriste Apple uređaje čuli smo razne priče o dogodovštinama izazvanim „ilegalnim“ boravkom u raznim App Store okruženjima. Priča se svodi na to da su aplikacije uglavnom dostupne u svim prodavnicama, ali knjige, časopisi, muzika i filmovi nisu. Američka prodavnica ima skoro sve (mada, pesma Rookie grupe Aqua i dalje ne postoji u US Store-u, a raspoloživa je u evropskim – pisali smo o tome), ali hrvatski store je tek nedavno dobio muziku ali izgleda ne i knjige. Pošto Apple povremeno update-uje knjige (koliko god ta praksa delovala smešno), dešava se da do kupljene knjige posle promene prodavnice ne možete da dođete. Izbor store-a je bitan i zbog jezika – recimo, kolega je bio na austrijskom store-u, kupio je film „Braća Bluz“, i nije bilo šanse da izbegne verziju koja je sinhronizovana na nemački. Drugom kolegi se desilo da posle promene store-a sve bude u redu, a onda da mesec dana kasnije sve kupljene knjige naprosto nestanu, osim Tvenovog „Haklberi Fina“. Postoji i priča (možda urbana legenda) da se na jednom od store-ova prodaje cenzurisana verzija romana „1984“, pošto u toj zemlji postoji zabrana „veličanja fašizma“. Orvel na kvadrat...
Da biste promenili prodavnicu, na računu ne smete da imate ni pare. To znači da sav novac koji ste uplatili vaučerima morate da potrošite, što nije trivijalan zadatak. Treba pažljivo isplanirati kako ćete na kraju ostati „na nuli“, sećajući se možda filma „Brusterovi milioni“. Ukoliko na kraju imate na računu neki iznos koji nikako ne možete da potrošite, moraćete da pišete support-u i zamolite ih da to nekako reše. Posetite Billing & Subscriptions sekciju Support-a za državu u kojoj je vaš nalog trenutno registrovan.
Sledeći korak je otkazivanje svih pretplata na servise (ponovo ćete ih aktivirati kad promenite državu), kao i članstva u raznim virtuelnim klubovima. Ako ste aktivirali neku sezonsku pretplatu (recimo na Apple Music) moraćete da je otkažete, pa da sačekate da ona istekne... ili da eventualno opet pišete Support-u. Pretplatu na iCloud ne treba da otkazujete – štaviše, iCloud će omogućiti da svi lični podaci budu sačuvani, pa ćete ih reaktivirati nakon promene prodavnice. Primera radi, Apple Music play liste se provereno mogu ponovo aktivirati, a i knjige (Books) su dostupne, ali se i u jednom i u drugom slučaju može se desiti da neke konkretne knjige i (naročito) muzičke numere nisu dostupne u Srbiji; zato je dobro pomoću iTunes-a svu kupljenu muziku konvertovati u MP3 (nije zaštićena od kopiranja) i sačuvati na računaru.
Family Sharing je prilično osetljiv na promenu države i pravi razne probleme. Na našim probama je virtuelna selidba uspela tek nakon obustavljanja Family Sharing opcije, ali će se možda vremenom i tu pojaviti neko rešenje.
Trenutak istine
Kada je sve spremno, pratite uputstva sa support.apple.com/hr-hr/HT201389 (verzija na srpskom još nije napisana) – otvorite Settings, tapnite na svoj Apple ID i izaberite Country / Region, pređite u Srbiju i odgovorite potvrdno na brojna kontrolna pitanja, unoseći u pravom trenutku broj svoje kreditne kartice kao sredstvo plaćanja. Posle toga ostaje da proverite šta se gde desilo i rešavate sitne probleme na koje ćete svakako nailaziti.
I, na kraju, da li je sve ovo vredno truda? Teško je reći. Potrošićete dosta vremena, izgubićete što-šta a nećete dobiti neke posebne prednosti. Osećaćete se sigurnije, pošto čitava priča sa lažnim adresama funkcioniše samo zato što se Apple posebno ne trudi da je spreči – ako se to promeni, kao što se u nekom trenutku promenilo kod Netflix-a, ostanak u stranom store-u će zahtevati razna dovijanja sa VPN-ovima, čime verovatno ne želite da se bavite. Prelomni adut bi bilo aktiviranje Apple Pay u Srbiji, pošto biste tada želeli da plaćate telefonom, a to bi bilo mnogo lakše ako je on povezan za kreditnom karticom ili računom u banci. Dok se to ne desi, dobro razmislite – lepo je i na Floridi...