Veličina je u oku posmatrača

Veličina je uvek bitna, pa krenimo od nje. Trenutno su najisplativiji modeli s ekranima dijagonale između 55 i 65 inča. Doduše, ako imate mali stan i televizor vam je toliko blizu da vidite piksele, probajte i manje modele. Nepisano pravilo za izbor veličine kaže da je za ugodno gledanje potrebno da se udaljite barem za trostruku veličinu ekrana ako se radi o Full HD rezoluciji (oko 1,4 metar za 55“ i oko 1,64 m za 65“ ekran), dok za 4K ekrane možete da prepolovite ove udaljenosti. Oštrije oko može i na ovoj udaljenosti da registruje pikselizaciju, ali je očigledno da velike 4K televizore možete komotnije da gledate i u manjem prostoru.

Osnovna i ostale rezolucije

Nema dileme da će Full HD rezolucija još neko vreme biti dominantna. Za to postoje brojni razlozi, a pored povoljne cene za korisnika, moraće da se utvrde brojni dodatni standardi za tehniku u studiju i emisionu tehniku da bi 4K postao zastupljeniji. Čak i Full HD sadržaj najčešće se emituje u 1080i sistemu (barem kod nas), a to znači da se naizmenično prikazuju „poluslike“. Većina televizora će automatski „preračunavati“ ovaj prikaz u 1080p, mada nekada morate da zavirite u meni i da proverite da li je tako. Ostaje pitanje šta se dešava na 4K televizorima. Ako izuzmemo „Sport klub 4K“, kod nas ga nema, a i pomenuti kanal emituje promo-snimke mnogo češće od prenosa i snimaka u 4K rezoluciji. Proizvođači, pogotovo oni s boljom reputacijom, s ponosom ističu svoje upscale mogućnosti – ne radi se samo o prostom dupliranju broja piksela, već su zaista u pitanju vrlo komplikovani algoritmi koji „prepoznaju“ geometriju slike, oštre ivice, veće uniformne površine, pa i komplikovanije stvari koje mogu da poboljšaju oštrinu i prikaz Full HD sadržaja na 4K ekranu.

Situacija s 8K televizorima nije ništa bolja, pa za nesrazmerno mnogo više novca dobijate nesrazmerno malo pravog 8K sadržaja, a ni kod ostalih sadržaja nećete imati nikakav dobitak ako ne prekontrolišete ko vam radi upscale. Gušća LCD/LED matrica ima svoju cenu, kao i (zdravo) dobar i brz procesor u TV-u koji je neophodan za napredni upscale.

Sve u svemu, u ovom trenutku ne preporučujemo ništa ispod 4K rezolucije. Ako ništa drugo, manje ćete uočavati pomenute piksele. S druge strane, modeli s 8K rezolucijom još uvek su neopravdano skupi, s obzirom na to da realnog 8K sadržaja nema kod operatora.

Glatko i polako

Viša frekvencija osvežavanja je poželjna, pa će 120 Hz izgledati bolje od 60 Hz. To su podaci za modele u Americi, a frekvencije važe za tamošnje emitere, što nije zanemarljivo ako gledate njihove servise (Netflix na primer), dok emiteri u Evropi upotrebljavaju svoje umnoške svoje frekvencije naponske mreže od 50 ili 100 Hz. Dosta je važno da proverite da li se radi o realnim podacima ili ih proizvođač „frizira“. Proizvođači često navode neke „svoje mere“ za refresh-rate, pa često možete da nađete podatak od 200 (240) Hz. To donekle ima smisla ako se radi o procesorskoj interpolaciji slike, ali nema baš nikakvog smisla ako se zapravo radi o frekvenciji osvežavanja pozadinskog svetla.

Ovde opet u igru ulaze jaki procesori premijum modela, pa se za efikasno i oku ugodno povećanje frekvencije slike ne koristi jednostavno umnožavanje prikaza pojedinačnih slika, već algoritmi koji, između realno isporučenih, „umeću“ kadrove koji se generišu pretapanjem (blending) između ovih slika ili još efikasnijim motion compensation algoritmima koji daju još bolje efekte kod brzih, akcionih scena ili sportskih prenosa. Svi ovi termini verovatno su vam već poznati ako već dovoljno dugo koristite kućni računar. Oni koji imaju barem zrnce gejmerske radoznalosti odmah će prepoznati brz odziv i veliki (pravi) refresh-rate kao karakteristike koje mogu značajno da unaprede doživljaj gledanja.

HDR or not to HDR

Već smo pisali o HDR-u, nedostatku njegove standardizacije (mnoštvu varijanti) i čestom „podmetanju“ lažnog HDR-a u nižim rezolucijama korišćenjem grupe piksela kada se „mešanjem“ boja četiri piksela postiže veći broj boja u Full HD rezoluciji na 4K televizorima.

Situacija je donekle slična kao za 8K rezoluciju i „izoštravanje“ slike – realnog sadržaja nema, ako izuzmete malu ponudu u okviru premijum servisa najagilnijih i najvećih striming servisa današnjice (Amazon Prime i Netflix). Situacija je sada ipak malo bolja jer izgleda da Dolby Vision standard koji obuhvata HDR, ali i neke druge aspekte prikaza slike, dobija sve više pristalica, bez obzira na to što se za njega plaća licenca, za razliku od drugih HDR „standarda“. Koristi ga sve više proizvođača, uključujući LG, Sony, TCL, dok se Samsung trudi da izgura svoj standard HDR10+. Neki od naslova pojavili su se s HDR-om u novom 4K Blu-ray formatu, a neki proizvođači 4K Blu-ray uređaja najavili su ažuriranje nekih svojih modela novim firmverom koji će moći da prikazuje i HDR verzije diskova. Pitanje je, međutim, da li će moći samo da ih čitaju degradirajući HDR ili će uspevati da kompletan HDR signal prenesu do ekrana odnosno televizora.

Što se tiče kablovskih i satelitskih emitera, oni imaju svoju formu HDR-a, nazvanu Hybrid-Log Gamma (HLG), a zemaljsko (terestrijalno) emitovanje HDR signala još nije ni u najavi. Podsetimo da standardno digitalno emitovanje (i HD i SD) podrazumeva slanje po osam (RGB) bita, a za HDR po 10 bita.

Ako uključimo i 4K rezoluciju i HDR, to čini preko 94 MB podataka za samo jednu sliku ili oko 4,67 TB u sekundi ako se upotrebi i veći refresh-rate od 50 Hz.

HDMI i ostala priključenija

Jasno je da je za takve količine podataka potreban znatno veći propusni opseg po jednom TV kanalu, čak i ako se znatno unaprede metode kompresije signala. Zato je važno da imate i mnogo brže portove za povezivanje, a treba i da ih imate više – mnogi preporučuju četiri, a apsolutni minimum je (kažu) tri.

Kad je u pitanju brzina, preporučuje se barem standard HDMI 2.0 koji omogućava 4K rezoluciju, a praktična istina je da većina TV-a trenutno ima najčešće samo jedan takav HDMI priključak. S druge strane, neki novi i napredni (mahom 8K) modeli već nude HDMI 2.1, za koji se očekuje da će postati sve češći u modelima koji će se pojavljivati u drugoj polovini 2020. godine.

Kao značajno unapređenje, očekuje se i uvođenje podrške za promenljivu frekvenciju (VRR – variable refresh rate). Gejmere podsećamo da se radi o sličnim rešenjima NVIDIA G-Sync i AMD FreeSync koje nude napredne grafičke kartice. To rešenje je još uvek na dugom štapu, pošto ga treba primeniti i u uređajima koji isporučuju signal, kao što su set-top-box ili konzola za igru.

Važni i manje važni kriterijumi

Pokušali smo da ukažemo samo na najvažnije kriterijume ako se ove godine odlučite za kupovinu novog televizora. Pored (pre svega) cene, veličina ekrana, rezolucija, brzina HDMI-ja i (donekle) HDR spadaju među ključne faktore, ako izuzmemo one koji su uvek aktuelni. Vrstu ekrana i opšti prikaz slike uvek lično proverite i, na kraju, uskladite sa svojim budžetom.

Da li ulagati u smart tehnologiju pri kupovini televizora? Ako se radi o vrhunskoj (pa i srednjoj) kategoriji uređaja, teško da ćete uopšte naći model koji nije smart. S druge strane, često je izvor signala mnogo „pametniji“ od samog televizora, čiju ćete pamet zato upotrebljavati srazmerno malo. Čini se da Android TV modelima ipak treba dati neku prednost u odnosu na ostale smart koncepte, jer je poznata i fleksibilna platforma za koju se programira najviše aplikacija.

Znamo da je online kupovina ovih dana u velikom uzletu, ali ponovo preporučujemo da barem pokušate uživo da vidite sliku na modelu koji ste izabrali „na papiru“, a u skladu sa svojim željama i mogućnostima.