GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #280 > BIZ&IT
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
IT u zdravstvu: Salutem est maxima amet
Voja Gašić
Maksima "zdravlje je najvažnije" je rano postala, uvek bila i ostala veoma važna. Digitalizacija zdravstva već uveliko traje i pruža sve bolje rezultate, kombinujući telemedicinu, telehealth i novi Internet of Medical Things (IoMT) u moćna oruđa budućnosti
- PC #280 u prodaji po ceni od 290 din
broj

IT u zdravstvu: Salutem est maxima amet

U vreme pandemije, teško je bilo šta komentarisati o stanju zdravlja pojedinca ili populacije. Nepoznata pošast izazvala je brojne nedoumice, a nepoznanice u opštoj populaciji (pa i među zdravstvenim radnicima) podigle su nivo panike na do sada neviđeni nivo. U nedostatku (dragocenog) lekarskog iskustva koje polako prevazilazimo, prosti puk se okrenuo nagađanjima, sopstvenoj interpretaciji opasnosti i „odgovarajućem“ tretmanu u neočekivanim i nepoznatim uslovima.

Istina je tamo negde...

Kad nema pravih informacija, kolaju priče i pojavljuju se razni ekstremi u ponašanju – od negiranja svega, što je dovelo do toga da pojedinci neodgovornim ponašanjem ozbiljno ugroze veliki deo šire familije, do paničnog zatvaranja u kuću, uz izbegavanje bilo kakvog izlaska ili kontakta, usamljeničko sedenje s maskom i besomučno natapanje ruku (i ostalih delova tela) asepsolom. Istina je, kao i uvek, negde između ovih krajnosti.

Ni zajednica zdravstvenih radnika nije se odmah snašla. Početne reakcije su često bile preterane i zahtevale su najstrožu kontrolu, a često je i tretman obolelih bio prenaglašen. Pacijenti su prečesto stavljani na „respiratore“, iako većina lekara poznaje princip Aegrescit medendo (agresivna terapija ubija kao i bolest). Manjak informacija, preporučenih lekova i procedura za lečenje uzeo je svoj danak u početnim fazama pandemije.

Na sreću, to stanje se menja, pre svega zahvaljujući iskustvu lekara koje se u međuvremenu nakupilo. Zahvaljujući tome, u ovom trenutku skloniji sam preporuci da, ako osetite neke sumnjive simptome, razgovarate s lekarom nego da danima čekate na PCR test i rezultate. Nije loše ni da se pričuvate – držite distancu i ipak nosite masku, barem na mestima gde je verovatnoća zaraze veća. Da li to ima smisla? Mislim da ima. Ni gaće nemaju neku naročitu ulogu ali ih ipak većina nosi – iz higijenskih razloga.

Šta dalje?

image

Kao i svaka drevna nauka, a briga o zdravlju je verovatno najstarija, medicina pati od uvreženih stavova i predrasuda koje joj ponekad zasmetaju da napravi veće i brže iskorake. Tipičan primer je proizvodnja aktuelne vakcine. Iako je metod preventivne imunizacije poznat već dugo, kao i metode proizvodnje efikasne i bezbedne vakcine, odavno definisane dugotrajne procedure sprečavaju zdravstveni sistem da reaguje brže. S druge strane, snažan prodor ICT tehnologija u sve oblasti medicine doneo je nesumnjiv napredak tokom poslednjih decenija, a među najvažnija dostignuća ubrajaju se rešavanje brojnih organizacionih problema u zdravstvu, mnogo brža dijagnostika i personalizovani pristup pacijentu.

Telemedicina, medicinski uređaji sa AI podrškom ili elektronski zdravstveni kartoni koji se čuvaju na sistemima zasnovanim na blockchain tehnologiji, samo su nekoliko konkretnih primera digitalne transformacije u zdravstvu koji preoblikuju (i tek će preoblikovati) način na koji komuniciramo sa zdravstvenim radnicima, kako se naši podaci dele među pružaocima usluga i kako se donose odluke o našim planovima lečenja i zdravstvenim ishodima.

Inovacije i ovde imaju za cilj racionalizaciju rada lekara, optimizaciju sistema, poboljšanje ishoda pacijenata, smanjenje ljudskih grešaka i smanjenje troškova kroz primenu mrežnih i mobilnih tehnologija. Na žalost, zdravstvena i farmaceutska industrija, zbog inercije ili nespremnosti na promene, često zaostaju u primeni digitalnih strategija.

Porast zdravstvene zaštite „na zahtev“

Termin „na zahtev“ (on-demand) odavno je poznat u ICT industriji. On obično podrazumeva potrošače koji nešto žele u vreme kad im to odgovara i na mestu koje im odgovara (ili gde god se zatekli). To je u suprotnosti s uvreženom praksom da obično imamo ličnog ili porodičnog lekara koji prati naše zdravstveno stanje i kome verujemo. Ljudi su postali mnogo mobilniji u protekloj deceniji (bez obzira na trenutno stanje koje će nestati s nestankom pandemije). Donedavne statistike (iz 2018. godine, na primer) pokazuju da se više od 50% celokupnog Web pretraživanja u svetu dešava na mobilnim uređajima.

Jedno od prvih pravila (content) marketinga kaže da morate identifikovati gde se okupljaju vaši ciljani potrošači (target audience) i pokušati da dođete do njih baš na tim platformama (mobilnim uređajima). Povrh svega, očekuje se da će broj korisnika mobilnih telefona u svetu preći granicu od šest milijardi tokom 2020. godine. Iako sve ovo liči na klasične trgovačke priče i može da zvuči kao jeres u jednoj tako osetljivoj oblasti kao što je zdravstvo, ove činjenice moraju da se uzmu u obzir. Vaš izabrani lekar možda neće biti ni blizu, a ni dostupan kad vam bude potreban. Moramo pronalaziti nove načine da lekar koji može da vam pomogne, što pre može da dobije podatke koji su poznati vašem lekaru. Istovremeno, ti podaci ne smeju da budu raspoloživi drugima ili iskorišćeni (zloupotrebljeni) u neke druge svrhe.

Big Data igra veliku ulogu

Masivno prikupljanje podataka je u mnogim oblastima pokazalo značaj, a za zdravstvenu industriju „veliki podaci“ mogu pružiti nekoliko važnih prednosti: Niža stopa grešaka u lečenju – analizom zapisa o pacijentu softver može označiti bilo kakve nedoslednosti između zdravstvenog stanja pacijenta i propisanih lekova (terapije), upozoravajući zdravstvene radnike i pacijente na potencijalni rizik greške. Omogućavanje preventivne nege – veliki broj ljudi koji ulaze u hitne službe su pacijenti koji su tu već bili, a takođe se nazivaju „čestim letačima“. Oni mogu da čine i do 28% poseta. Big data analiza bi mogla da identifikuje ove ljude i stvori preventivne planove da se spreči njihov čest povratak.

Efikasnije zapošljavanje – prediktivna big data analiza mogla bi da pomogne bolnicama i klinikama da procene buduće stope prijema, što pomaže ovim ustanovama da dodele odgovarajuće osoblje za rad s pacijentima. To štedi novac i smanjuje vreme čekanja u hitnim slučajevima, a značaj se osetio i tokom aktuelne pandemije.

IoMT i AI čuda

Ne radi se samo o „pametnim satovima“. Razni uređaji i mobilne aplikacije igraju presudnu ulogu u praćenju i sprečavanju hroničnih bolesti za mnoge pacijente i njihove lekare. Kombinacijom IoT razvoja, telemedicine i telehealth tehnologija, pojavio se novi Internet of Medical Things (IoMT). Ovaj pristup uključuje upotrebu više nosivih uređaja, uključujući ECG i EKG monitore, ali i tradicionalnih medicinskih merenja, poput temperature, nivoa glukoze, očitavanja krvnog pritiska... Allied Market Research predviđa da će do kraja 2021. godine tržište IoT uređaja u zdravstvu dostići nivo od 136 milijardi dolara.

Chatbot-ovi i virtuelni zdravstveni asistenti su još jedna tehnologija bazirana na veštačkoj inteligenciji (AI) sa kojom se pacijenti upoznaju u poslednje vreme. Chatbot-ovi mogu da odigraju mnoge uloge, od predstavnika korisničke službe do upotrebe dijagnostičkih alata, pa čak (u nekim slučajevima) i terapeuta. Predviđa se da će globalno tržište chatbot-ova u zdravstvu dostići 314,3 miliona dolara do 2023. godine. Ipak, najvažnije je da IoMT i AI pomognu lekaru koji donosi konačne odluke tako što će ubrzati dijagnostiku, upozoriti na moguće greške ili specifičnosti pacijenta i celokupno ubrzati izlečenje ili bar poboljšanje stanja pacijenta.

Stvarna snaga AI tehnologija može se najbolje uočiti u oblastima poput precizne medicine, analize medicinskih slika dobijenih raznim uređajima (rendgen, ultrazvuk, CT, MR...), otkrivanja novih lekova i genomike. Na primer, pacijenti sa rakom i drugim teškim bolestima često se leče vrlo agresivnim metodama, pa je ispravan izbor leka ili pravilno doziranje presudno za preživljavanje pacijenta. Sada, zahvaljujući sofisticiranom prepoznavanju obrazaca uz pomoć AI-ja, pacijenti sve češće imaju pristup personalizovanim terapijama prilagođenim njihovoj genetici i načinu života.

Digitalizacija zdravstva već uveliko traje i pruža sve bolje rezultate. Nadajmo se da će tako i ostati, na zadovoljstvo lekara i pacijenata, uprkos povremenim zastojima i otporima.

SLEDEĆI TEKST U PC #280
preview
Alati za martech
Marko Herman



NIS

Veracomp

Epson

YuNet


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2020 prijava

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter