AB Soft: Tri decenije kao jedan dan

Prave stvari se rađaju skromno, negde u nekom zabitom kutku grada, gde grupa ljudi s velikom energijom i verom u svoju ideju počinje da gradi svoj „bolji i lepši svet“. Tako je pre 30 godina nastao AB Soft. Daleke 1990. godine, u garsonjeri zgrade negde između nove železničke stanice, pivare i auto-puta koji prolazi posred grada, počelo je da radi preduzeće za izradu poslovnog softvera. Osnivači, Ana i Branislav Brkić, su prethodno znanje stekli radeći u timu mladih stručnjaka u jednom beogradskom institutu, gde je bila okupljena sjajna ekipa inženjera – specijalista za računarstvo. Ali, đavo im nije dao mira, želeli su da se pokrenu dalje od naučnih projekata koji tek ponekad preskoče ogradu laboratorije i rašire se po svetu. Želeli su da svoje znanje i umeće podele s drugima.

Zgrada s ‘njihovim’ prozorom

“Nedavno sam prošao tuda i nisam odoleo da ne pogledam u prozore stana u kome je sve počelo“, kaže Branislav Brkić i nastavlja: „Zgrada s ‘našim’ prozorima i dalje je tu i nadam se da je iza njih nekom danas onoliko dobro koliko je nama tada bilo. Bio je to mali stan s dve tesne prostorije i u njemu je AB Soft napravio prve korake. Bili smo tu Sneža, naš tadašnji knjigovođa, i ja. Potom nam se pridružio Vladimir Ljubojević, kolega iz instituta i, kao poslednja u tom periodu, došla je Ana“.

“U jednoj sobi su sedeli Bane i Sneža, a u drugoj Fric i ja. Pred samo preseljenje pridružio nam se Goran Milovanović koji je malo vremena provodio u kancelariji jer je njegov posao bio da bude s korisnicima“, dodaje Ana Brkić.

Posle nepune dve godine posao je toliko narastao da je potreba za novim ljudima isterala AB Soft iz stana u Oblakovskoj ulici, i to koju autobusku stanicu bliže centru grada. Smestili su se u veliku poslovnu zgradu koja je pripadala Jugoslovenskom rečnom brodarstvu. Tri kancelarije u potkrovlju bile su velike kao palata. Tu je AB Soft bio nepunih 15 godina, tokom kojih se proširio na petnaest kancelarija, skoro čitav sprat. „Interesantno je da smo u tim prvim mesecima rada brzo došli u situaciju da su nam korisnici bile velike firme koje su poslovale na teritoriji cele Jugoslavije, pa čak i u okolnim zemljama. Bili su tu „Rapid“ i „Marko Orešković“ iz Apatina, šećerane u Baču i Kovinu, nekoliko firmi iz „Lola“ korporacije... Imale su tada po nekoliko stotina zaposlenih i veoma su uspešno radile. Nažalost, malo koja je i danas, 30 godina kasnije, aktivna“, priseća se Ana.

Preporukom do novih korisnika

U vreme kada nije postojao Internet, glavni marketinški kanal bila je preporuka onoga ko već koristi tvoj softver. To je proizvodilo lančanu reakciju u određenim delovima zemlje i broj firmi je znao da se uveća eksponencijalno. Tako je broj korisnika u Boru i Timočkoj Krajini za samo par godina narastao na oko 70. Valjevo je takođe bio jak AB Soft-ov centar, gde su ovaj softver koristila i najveća preduzeća.

„U Vršcu je naš softver koristio VIK, konditorski brend poznat svuda u bivšoj Jugoslaviji, nama danas poznat kao Swiss Lion“, kaže Branislav Brkić i nastavlja: „To nije naš prvi posao, ali je bio jedan od prvih. Sećam ga se jer smo tu rešavali i neke mrežne probleme. Trebalo je da se poveže u mrežu računar na drugoj strani fabričke hale. Za umrežavanje tada smo koristili Novell NetWare mrežu s BNC kablovima i sećam se da je to rastojanje bilo tik ispod limita deklarisane dužine. Čitavu noć smo se peli na merdevine i ispod plafona provlačili kabl, a niko nije bio siguran da će to raditi. Srećom, radilo je kao sat“.

Slučaj je tako hteo

Prve naznake AB Soft programa su nastale i pre AB Soft-a. Krajem osamdesetih, kako je u to vreme red nalagao, mladići su išli u vojsku. Branislav se tako našao u kasarni u Nišu: „Bez vojske, takve kakva je tada bila, verovatno ne bi postojao ni AB Soft. Sve se desilo slučajno. Bio sam u tehničkoj službi, a kasarna je, pre svega zahvaljujući komandantu jedinice, bila napredna. Imali smo te 1987. godine kablovsku televiziju zatvorenog tipa, sa ogromnom satelitskom antenom u dvorištu koja je bila, da se našalim, tek nešto malo manja od one u Ivanjici. Svakako je bila daleko veća od ovih današnjih. Sve je to dobijeno od Elektronske industrije Niš, koja je tada sklapala Honeywell personalne računare. Moj prvi posao bio je da na jednom takvom PC XT modelu napravim evidenciju naoružanja koristeći dBase. Naravno, o tome ništa nisam znao, Interneta nije bilo... Oslonio sam se na pomoć Alekse Damnjanovića, Aninog kolege s fakulteta, a danas inženjera u Kanadi, koji me je uputio u pravcu Clipper-a. Sećam se da sam dobio pet dana odsustva da dođem u Beograd po diskete sa instalacijom i neophodne knjige iz kojih sam mogao da naučim sve što mi je trebalo. Kasnije sam dobio ‘munju od mašine’ Honeywell AT. Eto, to je bio početak“.

Po povratku iz vojske, Branislav je nastavio s razvojem programa u Clipper-u. U Institutu „Lola“, gde je radio, svi su već znali za njegovu posvećenost bazama podataka, pa je uz redovan posao dobio zadatak da razvije aplikaciju za magacinsko poslovanje. Tako je zakoračio na put sa koga se teško skreće: „Posle magacinskog poslovanja, u okviru „Lola“ korporacije radila je fabrika FMO i oni su zatražili program za obradu ličnih dohodaka“, nastavlja Branislav da nas upoznaje s prvim koracima: „To je bio veliki izazov i veliki posao za koji sam imao vremena tek kada završim redovne dužnosti u Institutu. Pošto sam sve to radio kod kuće, 1988. godine smo kupili naš prvi računar. Program je bio jako dobar i detaljan, obrađivao je složene strukture zarada u proizvodnji i imao je dug život – tamo negde do druge polovine devedesetih kada smo ga zamenili novim programom“. U to vreme je AB Soft uveo pravilo da programe ili, ako više tako volite, module ERP-a, naziva četvoroslovnim skraćenicama koje su lake za pamćenje, a prvi u nizu tako nazvanih bio je ovaj za lične dohotke, „LIDO“.

I tako smo polako otkrili činjenicu koja pobija uvreženo mišljenje da je AB Soft još jedan u nizu računovodstvenih programskih paketa. Nastao je, kako vidimo, kao softver za upravljanje materijalnim i ljudskim resursima, pre svega u proizvodnim preduzećima koja su imala po nekoliko stotina, pa čak i više od hiljadu zaposlenih. Liči li vam to na neke druge priče iz sveta?

Šta je onda sa finansijskim računovodstvom? „Ono po svojoj prirodi nije tako složeno kao, na primer, obračun zarada ili magacinsko poslovanje, odnosno upravljanje proizvodnjom“, kažu Ana i Branislav. „S druge strane, traži se da bude izuzetno precizno i da bude poznato ljudima koji to rade“. O svemu što treba znati u oblasti finansijskog knjigovodstva naučio ih je tadašnji šef knjigovodstva Instituta „Lola“ kojeg svi pamte kao čika Slavka.

„Od tada, pa sve do danas trudimo se da unos podataka u finansijsko knjigovodstvo bude onakav kako su knjigovođe naučile da rade. I današnji FIPO je u osnovi isti kao i pre 30 godina, naravno, upotpunjen novim znanjima i potrebama koje proističu odatle, ali i razvijen na novim tehnologijama“, kaže Branislav.

Na pravom mestu u pravo vreme

Tokom devedesetih godina privredno okruženje se znatno promenilo. S jedne strane, ratovi i sankcije su usporili aktivnosti giganata, naročito onih koji nisu bili od suštinske važnosti za funkcionisanje države, a s druge su došla brojna novoosnovana preduzeća u privatnom sektoru. Dobar plan razvoja softvera, inkorporirana kompetentna znanja stručnjaka s višedecenijskim iskustvom u određenim oblastima poslovanja bila je osnovna strategija, a AB Soft je uvek poklanjao pažnju izboru konsultanata kojima ekspertiza nije računarstvo, već znanje koje treba da se ugradi u programe. Ana Brkić kaže da je prvih godina ritam uvećanja broja komitenata, odnosno firmi koje koriste AB Soft-ov programski paket, bio 100 na godinu dana, a posle i znatno više, pa je u jednom trenutku bilo više od 1.600 aktivnih instalacija.

Na pitanje u čemu je bila njihova tajna uspeha, Brkići odgovaraju da je verovatno u tome što su imali dobre učitelje i što nisu bili opterećeni prethodnim znanjem pa su napravili softver koji je logičan i lak za upotrebu svakome – bilo da se radi o malom ili velikom preduzeću. To je bila jedna noga, a da bi se stabilno koračalo, potrebna je i druga: „Uporno insistiranje na pružanju najbolje moguće korisničke podrške. To radimo od prvih dana i od toga ne odustajemo“ – kažu Ana i Branislav gotovo uglas.

Nove tehnologije za novi milenijum

Za tri decenije koncept informacionih tehnologija se značajno promenio. Od Novell mreža, nekadašnjeg standarda u PC okruženju, do superbrzih, superdostupnih globalnih sistema koji povezuju računare, telefone, televizore, automobile, pa čak i kućne aparate. Veliki napredak, desio se i na polju poslovno-informacionih sistema. AB Soft je pratio trendove na tom polju.

“Možda smo u jednom trenutku, tamo negde na prelasku u 21. vek, malo zakasnili. Držali smo se Clipper-a dosta dugo, jer nije bilo resursa za tako radikalan prelazak kakav je istovremeni skok u Windows okruženje i migracija na SQL Server platformu. Nismo imali dovoljno ljudi koji bi se posvetili tome“, objašnjava Ana Brkić, inače glavni projektant softvera i dodaje: „Bombardovanje 1999. godine je usporilo naše svakodnevne aktivnosti i odjedanput se pojavilo dovoljno vremena da se krene u prelazak na novu platformu. To nije puko preslikavanje već postojećeg, već pravljenje novog, ali tako da korisnicima sve ostane familijarno. Tržište je zamrlo na nekoliko meseci i mi smo iskoristili taj trenutak. A prelazak je bio neminovan, to nam je bilo jasno i učinili smo šta je trebalo“.

Pitanje izbora nove tehnologije nije lak. Ne jedanput se desilo da nešto što izgleda atraktivno i moderno bude slepa ulica iz koje proizvođači softvera ne mogu da se izvuku bez ozbiljnih posledica. Ana je imala veliku odgovornost kada je izbor bio u pitanju: „Znali smo da je pravi put uz podršku velikih kompanija. Stigle su i stidljive najave da Microsoft neće dugo čekati na dolazak u Srbiju, a Windows je već zavladao. Tako smo se opredelili za njihove tehnologije i nismo pogrešili. Dobili smo dugovečnu platformu uz adekvatnu podršku, jer kao što se trudimo da našim korisnicima omogućimo da naš softver koriste maksimalno i dajemo im svesrdnu pomoć, to očekujemo i od proizvođača softvera koji mi koristimo“.

Pitali smo koliko je sve to trajalo. „Prvi delovi softvera na novoj platformi koji su bili isporučeni korisnicima razvijeni su za godinu dana. U tom periodu su napravljeni alati, a zahvaljujući njima i prvi moduli. Razvijen je čitav interfejs za povezivanje modula sa starom i novom tehnologijom, kao i alati za transfer podataka iz stare u novu bazu. Ogroman posao je urađen“, kaže Ana Brkić i dodaje: „Kasnije nas je čekao još veći posao, zaokruženje celog sistema i prevođenje oko 1.000 korisnika na novu platformu“.

Nema vremena za odmor

Od tada je prošlo gotovo dvadeset godina i aktuelna verzija AB Soft ERP-a, iako izgleda i koristi se na isti način, „ispod haube“ je doživela puno promena, unapređenja i poboljšanja.

„Danas je naš sistem u potpunosti klijent-server arhitektura. Na serverskoj strani ima više od 5.000 objekata, što nam omogućuje lako širenje novim mogućnostima. Razvili smo sistem tako da se na strani klijenta, pored Windows okruženja, oslanjamo i na tehnologije koje vladaju na polju mobilnih uređaja. Razmenjujemo podatke i s drugim sistemima, na primer, s BI softverom drugih proizvođača ili u naš ERP inkorporiramo softver koji je specifično razvijen za određene poslovne aktivnosti naših korisnika. Danas je AB Soft ERP upravo onakav kakav se i očekuje da bude – stabilan, pouzdan, s jakom ekspertizom i otvoren za saradnju s drugim softverom, bez obzira na to o kojoj platformi se radi“, kaže nam za kraj razgovora Ana Brkić.

ABSoft.rs