Servisi dostupni preko Interneta nikada nisu bili pod tolikim okom javnosti kao u januaru, kada je bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu suspendovan (a onda i ukinut) Twitter nalog, kao i nalozi na drugim društvenim mrežama. Neki su rekli – neviđena cenzura. Drugi su rekli da je cenzura kad predsednik suspenduje neki medij, dok je kad medij suspenduje predsednika to zapravo sloboda štampe. Može li (i treba li) država da se meša u rad Internet servisa?
Raniji predsednik SAD Ronald Regan više puta je rekao da su najstrašnijih 9 reči u engleskom jeziku (u prevodu): „Ja sam iz Vlade i došao sam da pomognem“. Personalni računari i Internet razvijali su se tako brzo pre svega zbog toga što se država nije mešala. Privatna inicijativa, startapi, integracija, dogovori o standardima i sve što je iz toga proizašlo izgradili su za samo tridesetak godina novi, bolji svet. Ali je njihov značaj postao toliki da je država neminovno počela da „pomaže“. Da štiti autorska prava, sprečava monopol, bori se protiv cyber kriminala, ali i prisluškuje, zabranjuje razvoj i korišćenje kriptografskih algoritama, ograničava izvoz vrhunskih tehnologija na neka tržišta...
Tokom prethodne decenije društvene mreže su porasle toliko da su postale moćnije od klasičnih medija, a nad njima je vrlo teško uspostaviti kontrolu. Zato su u totalitarnim državama čitavi segmenti Interneta nedostupni stanovništvu, a i u zemljama koje smatramo demokratskim sve češće se zahteva blokiranje nekih domena i servisa, pod plaštom borbe protiv piraterije ili terorizma. Druga strana povremeno uzvrati tu „ljubaznost“ – većina tehnoloških kompanija bila je veoma protiv Trampa tokom čitavog njegovog mandata, pa su sa zadovoljstvom iskoristili priliku da ga u poslednjim danima predsednikovanja ućutkaju, i to toliko efikasno da se nešto slično pre samo nekoliko godina ne bi moglo ni zamisliti.
Da li je Twitter imao pravo da ukine Trampov nalog? Može se to posmatrati sa raznih strana. Twitter je privatna firma u vlasništvu svojih akcionara, i deluje po pravilima koje je sam propisao. U okviru ugovora o pristupu koji korisnik „potpisuje“ pri učlanjenju jasno piše da svaki nalog može biti suspendovan u slučaju kršenju pravila, pri čemu Twitter procenjuje da (li) su pravila prekršena. Drugi će reći da Twitter deluje u javnom prostoru i da ne može „tek tako“ da nekima zabranjuje korišćenje, kao što tržni centar ne može da zabrani pristup, recimo, Crncima. Verujem da je Twitter ipak postupao u okviru svojih prava, pošto Tramp svakako ima advokate koji bi napali tu odluku da imaju ikakve šanse na uspeh. Ako ne bude neke nove regulative, Twitter, Facebook i druge društvene mreže mogu da budu „kažnjene“ za svoje postupanje „samo“ time što će ih napustiti korisnici koji su za Trampa. Već se prelazi na Parler, Gab i druge mreže gde, kažu neki, nema cenzure. Pa onda Amazon AWS, možda pod uticajem Twitter-a, otkaže usluge Parler-u i tako uguši ovu društvenu mrežu... Prisustvujemo stvaranju novog cyber sveta i novih pravila za sledeću deceniju.
A kod nas? Društvene mreže nemaju baš toliki uticaj na političku scenu kao u razvijenom svetu, ali neki političari već pokazuju želju da „regulišu“ servise. Srećom, uglavnom nemaju tehničkih mogućnosti za to. Ali sve što se događa u svetu dolazi i kod nas, pa ima smisla „gledati preko bare“ i učiti. A u međuvremenu raditi na razvoju domaćeg segmenta globalne Mreže, uvoditi nove servise i povezivati cyber svet sa realnošću, kako su to prethodnih 12 meseci radili pobednici našeg izbora TOP50 domaćih online nastupa. Jer, uz poneku manu koju imaju, Internet tehnologije nas već 30 godina vode prema efikasnijem poslovanju i boljem životu.
