|
Haker koji „osvoji“ smartfon, tablet ili računar koji koristi američki predsednik mogao bi slobodno da kaže da je pronašao sveti gral cyber sveta. Čak ni stručnjaci NSA i tajne službe, uz sve resurse kojima raspolažu, ne mogu biti sigurni da će u svakom trenutku moći da zaštite predsednikovu opremu. Zato je jedina prava zaštita – apstinencija, koja je u početku i primenjivana. A onda smo došli do tačke gde se bez gedžeta ne može živeti, pa mora da se traži neki kompromis.
ObamaPad kao prekretnica
Do kraja prve decenije ovog veka predsednik nije ni koristio računarsku opremu – šta će mu mobilni telefon kada na stolu ima uređaj pomoću koga može da razgovara sa bilo kim na svetu, i to preko sigurne linije? Promene su, kao što je i bila njegova izborna parola, došle kada je Barack Obama osvojio ovalnu kancelariju Bele kuće. Tokom prethodnih godina on se toliko srodio sa svojim BlackBerry smartfonom (seća li se danas neko BlackBerry uređaja?) da je zahtevao da ga zadrži. Nastao je čitav rat sa sigurnosnim službama, i najzad je napravljen poseban BlackBerry kojim je Obama mogao da komunicira sa članovima vlade i malim brojem ličnih prijatelja.
Kada je 3. aprila 2010. godine Steve Jobs predstavio iPad, bio je to toliko cool uređaj da ga je i Obama želeo. Dobio ga je nešto kasnije, pošto su stručnjaci za bezbednost napravili ObamaPad, zaštićenu verziju koju su, da bi komunicirali, dobili i ostali članovi vlade. Neki Obamini politički protivnici su kasnije koristili izraz ObamaPad kao metaforu za zdravstveni sistem Affordable Care Act a.k.a. ObamaCare - u stilu, tablet koji ljudi „na silu“ dobijaju i moraju da ga koriste tako zaključanog, umesto da slobodno biraju zaštitu koju žele.
Za upotrebu tableta i drugih drangulija potreban je Wi-Fi, a njega u Beloj kući, opet iz bezbednosnih razloga, nema, čak ni za Obamu. A onda su Barakove ćerke, u to doba tinejdžerke, toliko zakukale da je, makar u njihovim ličnim odajama, morao da bude omogućen bežični pristup Internetu. Ali je taj pristup toliko kontrolisan da je, po rečima nekih „insajdera“ (drugarica predsednikove ćerke) Wi-Fi bio neupotrebljiv.
Trampov tajni iPhone
Donald Trump je, sve do poslednjih dana na funkciji, vladao (i) preko Twitter-a. Hakeri su se iz sve snage trudili da „osvoje“ njegov account @realDonaldTrump koji je imao skoro 90 miliona pratilaca, ali nisu uspeli. Tramp je navodno koristio poseban iPhone koji je često menjan novim, konfigurisanim samo za pristup Twitter-u. Ostaće zagonetka da li je Donald Tramp sve te Twitter poruke pisao sam ili je imao pomoć svojih savetnika i PR tima, u kom slučaju su oni sasvim lepo mogli i da ih emituju.
Dugo je smatrano da je Tramp, ako se izuzme Twitter, skeptičan prema kompjuterima i elektronskoj pošti, pa da većinu komunikacije obavlja klasičnim pismima. A onda se pojavila sumnja da predsednik, poput nekog adolescenta, ima „tajni iPhone“ koji koristi za komunikaciju od posebnog značaja, pre svega sa svojim advokatima, bojeći se da ga sigurnosne službe prisluškuju. Tako je advokat Rudolph W. Giuliani primao pozive sa „nepoznatog broja“ gde je u identifikaciji pisalo samo -1. Tramp je najpre odbacivao te optužbe, čak je jednom tweet-ovao “The so-called experts on Trump over at the New York Times wrote a long and boring article on my cellphone usage that is so incorrect I do not have time here to correct it,“ ali je tajna služba svejedno otvorila istragu. Najzad je potvrđeno da je Tramp „povremeno“ nezaštićeno komunicirao sa ličnog iPhone-a.
Poslednjih dana svog mandata Tramp je proteran sa Twitter-a i drugih velikih društvenih mreža, pa je i njegova oprema izgubila na značaju. Videćemo da li će, kao bivši predsednik koji nije bez ambicija za buduću političku karijeru, uspeti da se „vrati u sedlo“.
Bajden i njegov bicikl
Ako ste pomislili da je Joseph Robinette Biden Jr. sa svojih 78 godina došao iz vremena kada se gedžeti mnogo ne koriste, niste u pravu. Tokom kampanje je često na ruci nosio Apple Watch, koga je morao da se odrekne kada je ušao u Belu kuću, baš kao i Apple News aplikacije za čitanje vesti. Poseban problem prestavljaju razni smart home odnosno IoT uređaji koje predsednik rado koristi, recimo Peloton trenažni bicikl koji je povezan na Internet da bi se pratio napredak pri treningu. „Sve danas postaje kompjuter“, kaže Ari Schwartz, penzionisani National Security Council official Bele kuće, „a svaki kompjuter je ranjiv“. A opet, ako se uređaju oduzmu kamere i komunikacija, on postaje prilično beskoristan.
A šta tek reći o medicinskim uređajima koji će sve vremešniji predsednici koristiti? Tu se više ne radi o špijuniranju, nego o potencijalnom atentatu, kao u seriji Homeland gde (s02e10) američkog potpredsednika ubiju tako što mu hakuju pejsmejker. Za sada je to samo mašta autora serija, ali nismo daleko od dana kada bi takve stvari postale realna opasnost. Smart is not safe, kako kaže g. Schwartz.
|
