Slagalice u oblaku

Pro­gra­me­ri i te­hno­lo­ški en­tu­zi­jas­ti, po­go­to­vo u sfe­ri naj­većih, enterprise sis­te­ma za­is­ta za­go­va­ra­ju hi­per­kon­ver­gen­ci­ju zbog je­dnos­tav­nos­ti, la­koće u­prav­lja­nja i u­šte­de tro­ško­va u o­dno­su na tra­di­ci­onal­ne ar­hi­tek­tu­re data cen­ta­ra. Ako bar ma­lo bo­lje po­gle­da­te, la­ko je vi­de­ti ka­ko su pre­dnos­ti hi­per­kon­ver­gen­tne in­fras­truk­tu­re (HCI) učini­le ovo re­še­nje to­li­ko priv­lačnim.

Data cen­tar je obično na je­dnom, ja­sno o­dređenom mes­tu ko­je je te­ško pro­me­ni­ti. Obično se sas­to­ji od kom­po­nen­ti ko­je čine ser­ver­ski deo, za­du­žen za i­zvrša­va­nje a­pli­ka­ci­ja i po­nu­du ra­zličitih ser­vi­sa. Kao i sva­ki dru­gi sis­tem, on za­hte­va o­dređenu ko­ličinu skla­di­šnog pros­to­ra (storage) i re­sur­se ko­ji in­ter­no po­ve­zu­ju kom­po­nen­te da­ta cen­tra, ali i ceo da­ta cen­tar sa spolj­nim sve­tom (network).

Ka­ko vre­me pro­tiče, po­je­di­načne kom­po­nen­te jačaju, ser­ve­ri su brži, a brži je i pro­tok po­da­ta­ka u mre­ži. Ipa­k, ne­sra­zmer­no ras­te i ko­ličina storage-a, jer je po­da­ta­ka sve vi­še i sve du­že tre­ba da se čuva­ju. Sa­mim tim ras­te i ko­ličina po­da­ta­ka ko­ju tre­ba pre­tra­ži­ti, ana­li­zi­ra­ti ili o­bra­di­ti. Sto­ga je je­dan od prvih za­da­ta­ka mo­der­ni­za­ci­je data cen­ta­ra bio da se za storage obe­zbe­di po­se­ban vid ko­mu­ni­ka­ci­je sa ser­ve­rom ko­ji će obe­zbe­di­ti brži pre­nos, spre­ma­nje i za­hva­ta­nje po­da­ta­ka. Obično su se bi­ra­le fiber va­ri­jan­te po­ve­zi­va­nja sa SAN/NAS kom­po­nen­ta­ma da bi se to pos­ti­glo. Tu se, uje­dno, i zav­rša­va ra­zvoj stan­dar­dne ne-kon­ver­gen­tne in­fras­truk­tu­re ko­ju čine po­me­nu­te tri kom­po­nen­te u većini data cen­ta­ra ka­kve po­zna­je­mo.

Ve­li­ke i ma­le sla­ga­lice

Kao i uvek, vo­li­mo sve to da upo­re­di­mo s pri­me­ri­ma iz stvar­nog ži­vo­ta. Ako ima­te po­tom­stvo, si­gur­no ste ba­rem ne­ka­da po­se­gli za sla­ga­li­ca­ma kao edu­ka­tiv­nim sred­stvom i men­tal­nom ve­žbom ko­ja sti­mu­li­še ra­zvoj de­ce. Sla­ga­li­ce se obično pra­ve u skla­du s u­zras­tom, pa su mlađima na­me­nje­ne one je­dnos­tav­ni­je s ma­nje de­lo­va ko­je je lak­še u­klo­pi­ti. Naj­kom­pli­ko­va­ni­je sla­ga­li­ce ima­ju mno­go de­lo­va, nji­ho­ve for­me su za­kriv­lje­ne i te­že za u­kla­pa­nje, a brzi­na ko­jom se svet ra­zvi­ja i fun­kci­oni­še i­zgle­da da nam vi­še ne do­zvo­lja­va o­dva­ja­nje vre­me­na (i pros­to­ra) za kom­pli­ko­va­ne sla­ga­li­ce. Slo­žićete se da je lak­še slo­ži­ti sla­ga­li­cu s ne­ko­li­ko pra­vo­uga­onih ele­me­na­ta, ne­go onu s mno­go si­tnih i za­kriv­lje­nih parčića.

Slična si­tu­aci­ja je i s u­kla­pa­njem na­ve­de­ne in­fras­truk­tu­re u je­din­stve­ni data cen­tar, pa se u ne­kon­ver­gen­tnom slučaju obično po­se­že za čak tri ne­za­vi­sna ti­ma ko­ji o­drža­va­ju ser­ve­re, storage i mre­žni deo. Do­da­tna kom­pli­ka­ci­ja je što ti­mo­vi mo­ra­ju in­ten­ziv­no da ko­mu­ni­ci­ra­ju kad tre­ba uvećati bi­lo ko­ji od ta tri esen­ci­jal­na re­sur­sa data cen­tra. A po­zna­to je da je IT svet pri­lično in­tro­ver­tan i ni­je baš pre­te­ra­no ko­mu­ni­ka­ti­van. Ni­je taj­na ni činje­ni­ca da je IT svet po­ma­lo ra­zma­žen, pa su uvek do­bro­do­šla re­še­nja ti­pa „klik-klik-go­to­vo“, umes­to na­por­nog praćenja pa­ra­me­ta­ra ra­da i op­te­rećenja da­ta cen­tra. I to sva­ke kom­po­nen­te po­je­di­načno...

Prvi ko­rak u stva­ra­nju kon­ver­gen­tne in­fras­truk­tu­re bio je „uki­da­nje“ po­se­bnih vrsta pris­tu­pa ser­ve­ra SAN/NAS uređaji­ma. Mre­ža je pos­ta­la je­din­stve­na, bez ob­zi­ra na to ko­je kom­po­nen­te ko­mu­ni­ci­ra­ju. To­me je sva­ka­ko do­pri­neo i ra­zvoj mre­žnih te­hno­lo­gi­ja, pa je brzi­na „uobičaje­ne mre­žne ko­mu­ni­ka­ci­je“ po­la­ko pres­ta­ja­la da bu­de us­ko grlo.

Stu­di­ja slučaja „PC Press“

Iako se svoj­ski tru­di­mo da pra­ti­mo naj­no­vi­je IT kon­cep­te, Re­dak­cij­ska in­fras­truk­tu­ra je pri­lično zas­ta­re­la. Nje­no je­zgro je po­svećeni ser­ver za te­kuće ra­dne za­dat­ke. Mre­žni deo čini op­tička ve­za s In­ter­ne­tom i lo­kal­na gi­ga­bi­tna mre­ža na ko­ju se pri­ključuju po­je­di­načni računa­ri. Tu je i SAN/NAS uređaj (QNAP), ko­ji je po­ve­zan na pos­to­jeću mre­žu, iako fi­zički ima mo­gućnost za de­se­tos­tru­ko brže po­ve­zi­va­nje na svič ili di­rek­tno na ser­ver. Uz to, SAN/NAS ima sop­stve­ni niz dis­ko­va ko­ji je ne­dos­tu­pan za os­ta­le kom­po­nen­te sis­te­ma, ali obav­lja va­žne ra­dnje dnev­nog backup-a i sni­ma­nja s nad­zor­nih ka­me­ra.

Ipak, taj sis­tem storage-a ni­je dos­tu­pan ko­ri­sni­ci­ma (čla­no­vi­ma Re­dak­ci­je) i os­ta­lim de­lo­vi­ma in­fras­truk­tu­re, pa re­la­tiv­no čes­to do­la­zi do za­gu­še­nja dnev­nog ra­dnog pros­to­ra – storage-a na ser­ve­ru. Jer, gde bis­te inače sni­mi­li ne­ki ve­li­ki fajl ko­ji vas tre­nu­tno za­ni­ma ne­go na sop­stve­nom lo­kal­nom računa­ru ili na ser­ve­ru ako „u lo­ka­lu“ ne­ma­te do­volj­no mes­ta ili s ko­le­gom že­li­te da po­de­li­te ak­tu­el­ni sa­držaj. Ko­li­ko god da pro­ši­ri­te SAN/NAS storage to se neće o­dra­zi­ti na tre­nu­tni ra­dni pros­tor. I o­brnu­to...

Sve uka­zu­je na tra­di­ci­onal­ni, ne­kon­ver­gen­tni pris­tup. Ako to­me do­da­mo (po­ma­lo ar­haičnu) te­žnju da svi čla­no­vi Re­dak­ci­je ima­ju sop­stve­ne, pri­lično ja­ke desktop računa­re, on­da je ja­sno da je sva­ko pro­ši­re­nje re­sur­sa ne sa­mo ote­ža­no i kom­pli­ko­va­no, već i dos­ta sku­po. Kon­ver­gen­ci­ja, a po­go­to­vo hi­per­kon­ver­gen­ci­ja se u­pra­vo na­me­ri­la da re­ši ove pro­ble­me.

HCI je­dnos­tav­ni­je re­ša­va stvari

Ono što PC Press-u pred­stav­lja ne­po­bi­tnu pre­pre­ku u mo­der­ni­za­ci­ji in­fras­truk­tu­re jes­te re­la­tiv­no ma­la ve­ličina na­še kom­pa­ni­je. Os­ci­li­ra­jući u ran­gu od 10 do 15 stal­no ra­dnih i ra­dno ras­po­lo­že­nih po­je­di­na­ca, sva­ka dras­tična pro­me­na in­fras­truk­tu­re mo­že da pred­stav­lja i ve­li­ki zas­toj u po­slo­va­nju ko­ji nas­ta­je u­sled pro­me­na i, češće, u­sled na­vi­ka­va­nja na pro­me­ne.

Ako pus­ti­mo ma­šti na vo­lju, ide­al­no bi bi­lo da je storage kom­pak­tan sis­tem ko­ji je na ras­po­la­ga­nju svim in­fras­truk­tur­nim je­di­ni­ca­ma sis­te­ma. Ako pos­to­ji po­tre­ba da se storage uveća, HCI to re­ša­va uvođenjem no­vog in­fras­truk­tur­nog čvo­ri­šta. Do­da­ti storage bi bio na ras­po­la­ga­nju svim os­ta­lim kom­po­nen­ta­ma sis­te­ma, u­ključujući i po­je­di­načne ra­dne sta­ni­ce. Sle­deći ko­rak po­dra­zu­me­vao bi uvođenje vir­tu­eli­za­ci­je na ko­ju se sna­žno o­sla­nja HCI. Za­što da sva­ko ima (re­la­tiv­no sna­žnu i čes­to pre­di­men­zi­oni­ra­nu) ra­dnu sta­ni­cu, ako bi pos­to­jao ser­ver ko­ji vir­tu­eli­za­ci­jom ras­po­ređuje ne­op­ho­dne „ma­ši­ne“ i do­de­lju­je im re­sur­se? Na pri­mer, na­šim di­zaj­ne­ri­ma (po­pu­lar­no zvanim „pre­la­mačima“) ne­op­ho­dna je ra­dna sta­ni­ca vi­so­kih per­for­man­si, po­že­ljan je jak pro­ce­sor, mno­go me­mo­ri­je, a dobro dođu i te­ra­baj­ti storage-a. Ali to im je ne­op­ho­dno (i ko­ri­sno) ot­pri­li­ke 10 da­na me­sečno – u os­ta­lim vre­men­skim pe­ri­odi­ma, ova sna­ga os­ta­je „za­ro­blje­na“ i praktično ne­ras­po­ređena.

Vir­tu­eli­za­ci­ja je ov­de ključni fak­tor us­pe­ha, a VDI (vir­tu­el­ni desktop) pos­ta­je re­še­nje ko­me se sve češće pri­be­ga­va da bi se re­ši­li pro­ble­mi pre­ras­po­de­le re­sur­sa u ne­kom vre­men­skom pe­ri­odu. De­fi­ni­še se niz ključnih, stal­no ne­op­ho­dnih, vir­tu­el­nih ma­ši­na, de­fi­ni­šu se „mus­tre“ (tem­plej­ti) računa­ra ka­kvi će pov­re­me­no bi­ti po­tre­bni, a sve to se o­dvi­ja u čvo­ru (ili čvo­ro­vi­ma) HCI in­fras­truk­tu­re ko­je smo na­me­ni­li baš to­me. Pri­tom, mno­go je lak­še in­sta­li­ra­ti i is­po­ručiti (deploy) ne­op­ho­dne so­ftve­re gru­pi vir­tu­el­nih ma­ši­na i lak­še je kon­tro­li­sa­ti pri­vi­le­gi­je i pra­va pris­tu­pa gru­pi vir­tu­el­nih ma­ši­na.

La­ko je pre­pus­ti­ti se ma­šti, ali i sa­mi mo­ra­mo da pri­zna­mo da je HCI za­pra­vo re­še­nje za „ve­li­ke“. Što je ICT in­fras­truk­tu­ra kom­plek­sni­ja, to će se lak­še i pre pri­me­ti­ti efek­ti u­šte­de, la­koće pro­ši­re­nja i je­dnos­tav­nos­ti cen­tra­li­zo­va­nog nad­gle­da­nja i kon­tro­le in­fras­truk­tu­re.

Što je sis­tem veći, hi­per­kon­ver­gen­ci­ja čini i ne­što vi­še od po­većanja brzi­ne i storage-a. Iako je po­bolj­ša­nje i olak­ša­va­nje u­prav­lja­nja informatičkom in­fras­truk­tu­rom sva­ka­ko cilj, HCI omo­gućava ne­što mno­go sve­obu­hva­tni­je, što se uzgred do­pa­da čita­vom me­na­džmen­tu – od di­rek­to­ra in­for­ma­ci­onih te­hno­lo­gi­ja do fi­nan­sij­skog di­rek­to­ra. Na­ma, sra­zmer­no ma­nji­ma, os­ta­je da se što vi­še u­sme­ra­va­mo na ko­rišćenje cloud-a, bi­ra­jući za pro­vaj­de­re one data cen­tre ko­ji su flek­si­bil­ni­ji baš za­to što su HCI ba­zi­ra­ni. Ta­ko ćemo moći brže i efi­ka­sni­je da me­nja­mo in­fras­truk­tu­ru čak i na­še naj­ma­nje fir­me u skla­du s ak­tu­el­nim po­tre­ba­ma.