Trenutno su na svetu deficitarne dve stvari – COVID-19 vakcine i grafičke kartice. Za vakcine je jasno zašto, nije lako imunizovati 5-6 milijardi ljudi širom sveta (pa još sa po dve doze), ali grafičke kartice... Da, ljudi se igraju, mnogo više kada su zaključani u kuće, ali daleko od toga da je potražnja za desktop računarima toliko skočila. Najveći deo tih kartica ugrađuju u sisteme za rudarenje kripto-valuta, a rezultat je da je postalo veoma teško kupiti iole snažniji računar za posao
Kriptovalute su, kada sam pisao uvodnik za PC#246, zvučale kao dobra ideja. Iz godine u godinu se sve više ograničavaju tokovi novca, u strahu od raznih utaja poreza i finansiranja terorizma. Rezultat je da su, nažalost, utaje sve češće a i terorizam predstavlja sve veću opasnost, ali su obični ljudi koji ne planiraju nikakve nezakonite aktivnosti upućeni na složene procedure i brojne birokratske provere kod svakog regularnog plaćanja. Kriptovalute su obećavale da će osloboditi novčane tokove svih stega, osnažiti privatnost i vratiti novcu čvrstu podlogu, s tim što će zlato biti zamenjeno matematikom. Svi ti argumenti i dalje stoje, kriptovalute (za razliku od klasičnog novca) stalno dobijaju na vrednosti, ali se pojavila i tamna strana: za „kopanje“ kriptovaluta troši se sve više realnih resursa. Kraće rečeno, troši se struja, a samim tim i neobnovljivi izvori potrebni za proizvodnju struje, pre svega ugalj i uranijum. Lepo bi bilo kada bi se za kriptorudarenje koristili obnovljivi resursi, recimo sunčeva energija, ali je uvek lakše (mada ne i jeftinije) utaknuti kabl u zid.
Za rudarenje se troši i računarska oprema, pa je poslednjih meseci postalo gotovo nemoguće kupiti bolju grafičku karticu za PC, recimo neku NVIDIA GeForce RTX 30 ili AMD Radeon RX 6000. Cene tih komponenti idu „u nebo“, možda ne tako brzo kao Bitcoin, ali dovoljno da kupovina dobrog računara za igre (pa i za posao) postane misaona imenica. Igrači mogu da se opredele za neku od konzola, Sony PlayStation 5 i Xbox X stižu baš u pravo vreme, ali ni tih uređaja često nema u radnjama. Ljudi se ipak snalaze – potražnja za igrama je u vreme karantina sve veća, pa su na popularnoj Steam platformi probijeni svi rekordi. Godine 2020. je prodato 21% igara više nego 2019, dok je broj sati on-line igranja porastao za preko 50%. Sličan trend se nastavlja i u ovoj godini.
Skok cena komponenti neće se završiti na grafičkim karticama: očekujem da će u dogledno vreme poskupeti SSD-ovi i memorije. Nestašica čipova pogodiće i mnoge druge industrije, pre svega automobilsku, koja je već prinuđena da smanjuje proizvodnju čak i više nego što bi zahtevala manja potražnja. Naprosto nema dovoljno čipova, koji su postali ključna komponenta modernih automobila.
Zašto se onda prosto ne poveća proizvodnja – ako toliki ljudi širom sveta traže čipove, zašto im ne uzeti pare? Problem je u tome što je izrada poluprovodničkih komponenti jedan od najkomplikovanijih proizvodnih procesa današnjice, pošto tražena minijaturizacija zahteva čudesno preciznu opremu i izuzetnu kontrolu kvaliteta. Fabrikama nije lako da se preorijentišu na druge čipove, a izgradnja novih fabrika ne zahteva samo novac, već i značajno vreme. Ipak, kapitalizam deluje pa se trenutno u Kini i na Tajvanu intenzivno ulaže u proizvodnju čipova, što bi trebalo da rezultira boljim vestima tokom letnjih meseci. Uz nadu da će i nestašica vakcina biti rešena pa da će broj vakcinisanih ljudi do tada postati toliki da pandemija bude stavljena pod kontrolu, steći će se uslovi za novi početak. Posle velikih kriza obično dolazi vreme velikog i brzog napretka, pa zašto i ovoga puta ne bi bilo tako...
