Restrikcije su blaže, granice se otvaraju, ljudi izlaze iz kuća željni normalnog života. U našem bloku o povratku u kancelarije videćete da 27% anketiranih želi da radi kao pre COVID-a, dok samo njih 7% želi da trajno radi od kuće. Ostali priželjkuju hibridnu varijantu. Kada se radi o putovanjima, stvari su nešto drugačije – čak 61% zaposlenih želi da poslovno putuje koliko i ranije, a od odmora i turizma gotovo niko ne odustaje. I tako, idemo na put – koliko Interneta da „spakujemo“?
Život više ne možemo ni da zamislimo bez smartfona u džepu, a ta naprava nema mnogo smisla bez punog pristupa Internetu. U domaćem saobraćaju sve to više nije skupo, u paketima je po 10, 20 ili 100 gigabajta, ali roaming ostaje ozbiljan izazov. Od 1. jula neće se naplaćivati roaming u susednim državama, a na tom spisku se sada pojavljuje i Grčka, mada nije jasno rečeno da li će se to odnositi samo na razgovore ili i na prenos podataka. Ko god putuje negde dalje, moraće da se snalazi. Kao uostalom i prethodnih godina.
Srećna okolnost je što naši mobilni operatori, pritisnuti konkurencijom, nude sve zgodnije roaming dodatke. Kod mog operatora bez dodatnih troškova imam 1 GB data saobraćaja u roaming-u mesečno, što je za kraća poslovna putovanja sasvim dovoljno – ne moram baš da gledam filmove ili YouTube kad nisam na nekom Wi-Fi-ju. Zgodno je što ne moram da razmišljam o karticama lokalnih operatora i što mogu da koristim svoju kvotu čim sletim, a nezgodno je što se čovek uvek pomalo nelagodno oseća – da nema nekih „sitnih slova“ u uslovima korišćenja, da se ne povežem na neku pogrešnu mrežu pa kad posle stigne račun... Zato mnogi, naročito kada se radi o dužem odmoru, kupuju lokalnu SIM karticu, što zahteva vreme i strpljenje. Često se desi da za aktivaciju te kartice treba razgovarati sa operaterom na lokalnom jeziku, registrovati se na sajtu koji ne razumete, plaćati kreditnom karticom neke dopune... Ako često putujete u istu zemlju, možete kasnije i da održavate svoju teško nabavljenu (obično prepaid) SIM karticu tako što povremeno doplaćujete neki manji iznos, ali pravila se neminovno menjaju pa takav aranžman obično više košta nego što vredi.
Možda najbolje rešenje je kupovina neke od „univerzalnih“ putničkih SIM kartica, koje često prodaju velike avio kompanije. Najpre je bila popularna Lufthansa (lufthansa-mobile.com), ali su oni u zadnje vreme nekako zapostavili taj servis. Zato trenutno preporučujem airBalticCardMobile (airbalticcard.com). Cene su solidne ma gde u svetu da se nađete, izbor paketa i održavanje kartice kroz mobilnu aplikaciju funkcioniše odlično, a od skora je na raspolaganju eSIM, pa ako imate neki od modernijih smartfona ne morate da čekate da fizički SIM stigne poštom.
Verujem ipak da se sa roaming-om nećemo još dugo mučiti. Mobilni operatori se ne odriču lako velike zarade, ali setimo se da su se slične stvari dešavale i kada je došao Internet, pa se pokazalo da možete da razgovarate sa prijateljima širom sveta potpuno besplatno, umesto da plaćate astronomske telefonske račune. Bilo je tada velike povike na samu reč VoIP, pretilo se zatvorskim kaznama, oduzimana je oprema, nama je čak inspekcija dolazila u Redakciju kada smo u PC#109 (mart 2005) prikazali Gigaset telefon koji omogućava jeftino telefoniranje po svetu... No ono što je neminovno ne može se sprečiti – najzad su sami operatori ponudili jeftine razgovore sa svetom, a danas uz Zoom i Teams retko ko i pomišlja da zove telefonom. A operatori? Našli su načine da i dalje dobro zarađuju nudeći druge servise. Tako će biti i sa roaming-om.
