|
U e-trgovini se sve svodi na sliku i opis. I poverenje da je slika adekvatna a opis veran. Zato je osnovni preduslov svakog uspešnog e-poslovanja poverenje. Na Internetu kupac mora da veruje prodavcu.
Mnogi su privrednici, pritisnuti pandemijom, a bez dovoljno informacija, izabrali društvene mreže za svoje online poslovno okruženje. Međutim, prodavac koji postoji samo na društvenoj mreži, bez PIB-a i matičnog broja, bez imena i prezimena vlasnika, sa gmail adresom kao jedinim kontaktom, koju može da napravi bilo ko i u nju stavi naziv bilo koje firme, nije baš neko ko uliva poverenje. Uz to, takvim e-trgovcima ne ide u prilog ni činjenica da stranica ili profil mogu u svakom trenutku da nestanu sa društvene mreže iz nekog od razloga opisanih u Pravilima korišćenja koje niko ne pročita pre nego što klikne na „prihvatam“. Ili usled promene tih pravila u nekom trenutku. Jer, svi naši profili i stranice na društvenim mrežama su „iznajmljen prostor“, nečije tuđe vlasništvo, i vlasnik tog prostora pravila menja u skladu sa svojim potrebama, ne našim. Za e-trgovca koji nestankom s društvene mreže gubi svoju poslovnu lokaciju, gubi i poverenje, jer male su šanse da će kupci želeti opet da kupuju od prodavca za kog nisu sigurni da li će ga sutra uopšte naći na Internetu.
Rešenje ovakvog problema je izgradnja online poslovanja na vlastitoj Internet lokaciji, na sopstvenom sajtu.
Sajtu treba hosting
Da bi sajt postojao na Internetu, treba da poseduje svoje „parče“ hardvera i softvera, svoj deo servera koji mu omogućava da „na okupu“ drži sav svoj sadržaj i prezentuje ga korisnicima Interneta. Ukratko, sajt treba da se hostuje. Postoje različite vrste hostinga, različitih performansi i cena, kao i nivoa usluga, prilagođenih različitim potrebama korisnika. O brojnim hosting opcijama naći ćete u ovom broju mnoštvo informacija, a ovde bismo se zadržali na Web adresi, odnosno adresi hostovanog sajta.
A hostingu treba – domen
Da bi korisnici lako našli sajt i sadržaj na njemu, potrebno je definisati adresu tog sajta, a nju određuje Internet domen. Pored Web adrese, na kojoj se sajt nalazi, on određuje i poslovnu e-mail adresu, preko koje se vrši sva komunikacija s partnerima, dobavljačima, kupcima, bankama i – državom. Stoga je izbor Internet domena izuzetno bitan, jer predstavlja osnovni element poslovnog online identiteta.
Postoji nekoliko jednostavnih smernica pri izboru domena – treba da bude što kraći, da se lako izgovara i lako pamti, da bude prepoznatljiv, da sadrži neki bitan pojam, neku bitnu ključnu reč (ili frazu) koja je relevantna za firmu i njen posao i direktno asocira na njega, da ne asocira na adresu nekog već popularnog sajta i da bude jednoznačan (da se bez dileme piše shodno tome kako se izgovara). S tim u vezi, treba biti oprezan s pojmovima koji u originalu sadrže naša slova s dijakritičkim znacima (č, ć, š, ž, đ) ako se registruje naziv .rs domena koji ih ne sadrži, jer ponekad pojam napisan bez dijakritičkih znakova može drastično da promeni značenje (koža/koza, kolač/kolac, šupa/supa itd). Naravno, taj problem ne postoji u nazivima .срб i IDN .rs domena, koji se čitaju upravo onako kako se i pišu. Takođe, treba biti oprezan s brojevima, jer se nikad ne zna da li se u okviru naziva domena pišu kao broj ili kao reč. Postoji i problem korišćenja pojedinih stranih reči u nazivima .rs domena, jer se njihovo pisanje razlikuje od čitanja.
Domenska ekstenzija (.rs, .com itd) bira se prema tržištu kojem je sajt namenjen. Za prisustvo na globalnom tržištu preporučuju se generički domeni, kakav je .com (osim ako nećete da naglasite zemlju porekla, pa onda koristite nacionalni domen), a za lokalna, nacionalna tržišta, preporučuju se nacionalni domeni. Jedan od parametara koje pretraživači koriste prilikom rangiranja sajtova jeste i geotargetiranje (određivanje za koju geografsku lokaciju je neki sadržaj namenjen). Nacionalni domeni su vezani za određenu zemlju i oni sami vrše geotargetiranje (ukazuju da je sadržaj prevashodno namenjen državi za koju su vezani), pa ako je sadržaj na jeziku i pismu koje se koristi u određenoj državi, a sajt korektno optimizovan i na nacionalnom domenu te države – imaće prednost u rangiranju za pretrage iz te zemlje. Shodno tome, ako je sajt prevashodno namenjen srpskom tržištu, preporučuje se korišćenje srpskih nacionalnih domena – .rs i .срб.
Uticaj sajta i brendiranog e-mail-a na online poslovanje
Oktobra 2021. sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da Web sajt i e-mail ostaju najbitniji za kupce kad žele da istražuju ponude e-trgovaca i stupe u komunikaciju s njima, a izuzetno su bitni i za stvaranje i održavanje poverenja kod kupaca.
Po tom istraživanju, 9 od 10 kupaca u Srbiji smatra Web sajt izuzetno bitnim za prisustvo firme na Internetu i spremniji su da takvu firmu preporuče porodici i prijateljima.
Kupci koriste Internet u svim fazama kupovine – kada traže informacije o proizvodima, porede cene, plaćaju, kontaktiraju korisnički servis... Pritom, kada kupuju online, 77 odsto njih kupuje preko zvaničnog sajta firme, a znatno ređe preko društvenih mreža, koje ipak zadržavaju svoju popularnost među najmlađim generacijama.
Više od tri četvrtine online kupaca više veruje firmama s brendiranim e-mail-om (koji u sebi sadrži Internet domen firme) i pre bi odgovorilo na e-mail preduzeća s brendiranim e-mail-om nego onom koje komunicira preko besplatnih servisa (gmail.com i sličnim).
Rezultati sugerišu i da kupci pridaju veliki značaj domenskim ekstenzijama, tako da čak 62 odsto Internet korisnika veruje pre svega .rs domenu, dok upola manji broj (28 odsto) veruje .com domenu. Kao glavne razloge ispitanici su naveli to što .rs domen sugeriše da je u pitanju firma registrovana u Srbiji i pretpostavka je da je njeno poslovanje u skladu s našim zakonima, zatim, lako se može proveriti ko je vlasnik domena, korisnički servis takve firme je najčešće u Srbiji, a veća je i sigurnost u slučaju potrebe za reklamacijom ili pri pojavi bilo kakvog problema s kupljenim proizvodom.
www.domen.rs
|
