|
Digitalna zajednica u našoj zemlji pozdravila je donošenje Zakona o inovacionoj delatnosti, imajući u vidu činjenicu da digitalizacija domaće privrede poslednjih godina dostiže svoj pik, na šta je značajno uticala i situacija izazvana pandemijom virusa COVID-19. Srpski startup ekosistem je u izveštaju Startup Genome-a (organizacija koja izveštava o startup ekosistemima u svetu), ocenjen kao jedan od najperspektivnijih u svetu, zahvaljujući kvalitetnom stručnom kadru i povoljnom poreskom tretmanu. U nastavku teksta predstavljamo pet najbitnijih novina Zakona o inovacionoj delatnosti.
Inovacioni subjekti dobijaju zakonsku definiciju
Do donošenja Zakona, inovacioni subjekti nisu bili zakonska kategorija i nije postojala njihova definicija. Međutim, poslovna praksa je sama iznedrila pojmove kao što su startup, spin-off, investment angel koje je novi Zakon doslovno preuzeo, mnoge i ne prevodeći ih na srpski jezik. Tako novi Zakon o inovacionoj delatnosti za startup kaže da je to novoosnovano privredno društvo (ili preduzetnik) koji razvija inovacioni proizvod i/ili uslugu i koji pri tome ima potencijal brzog i velikog rasta. Ukoliko raščlanimo ovu definiciju na više segmenata, možemo zaključiti da su kao bitna označena tri elementa startup-a: 1) nova kompanija; 2) inovaciona i 3) skalabilna.
Pored startup-a, novi Zakon eksplicitno definiše i termin spin-off. U suštini, spin-off možemo tretirati kao podvrstu startup-a, s obzirom na to da se u praksi često dešava da jedna kompanija osniva novu kompaniju (ćerku-firmu) u cilju razvoja i komercijalizacije nekog specifičnog inovacionog projekta, što predstavlja upravo spin-off. Po svojoj prirodi, startup i spin-off kompanije su mlade inovacione kompanije. Početak njihovog poslovanja skopčan je s brojnim troškovima i rizicima. Otuda su za njih naročito značajni „poslovni anđeli“, odnosno investitori koji su spremni da svoja finansijska sredstva ulože u razne inovacione projekte.
Važno je napomenuti da naš zakonodavac, svestan dinamike, odnosno brzine promena u digitalnom svetu, ne zatvara krug inovacionih subjekata, već govori i o „drugim inovacionim subjektima“ i definiše ih kao lica koja se bave inovacionom delatnošću, a koja su upisana u registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema.
Subjekti inovacione infrastrukture
Inovacionim subjektima neophodne su pomoć i podrška, naročito u početnoj fazi razvoja. Otuda Zakon o inovacionoj delatnosti govori i eksplicitno definiše subjekte inovacione strukture, koju čine: organizacije podrške startup-ovima, naučno-tehnološki parkovi i drugi subjekti inovacione strukture.
Organizacije podrške startup-ovima čine privredna društva čiju pretežnu delatnost predstavlja sprovođenje podrške startup-ovima, poput stavljanja na raspolaganje poslovnog prostora, stručnih, administrativnih, tehničkih i drugih usluga, a sve u cilju razvoja inovacione delatnosti.
Naučno-tehnološki parkovi (NTP) su privredna društva čiji je primarni cilj podsticanje ekonomskog razvoja kroz promociju i razvoj inovacione delatnosti putem stimulacije i upravljanja tokovima znanja i tehnologija između univerziteta, naučnoistraživačkih organizacija, privrednih subjekata i tržišta, kao i putem pružanja podrške kreiranju i rastu inovacionih privrednih subjekata. Naša zemlja u ovom trenutku ima nekolicinu naučno-tehnoloških parkova, među kojima su najpoznatiji oni u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. Naučno-tehnološki parkovi svojim članicama (inovacionim kompanijama) pružaju značajnu podršku organizacijom i izvođenjem različitih obuka, treninga i slično.
Novim Zakonom predviđena je i mogućnost da se više NTP-a udruži i formira tzv. mrežu naučno-tehnoloških parkova. Formiranje pomenute mreže ima za cilj da pospeši i olakša protok informacija značajnih za razvoj inovacionih projekata i omogući lakše povezivanje NTP-a i njihovih članica, odnosno inovacionih subjekata.
Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema
Pored organizacija podrške startup-ovima, predviđeno je da postoje i drugi subjekti inovacione infrastrukture, koji su, po zakonskoj definiciji, organizacije ili pravna lica koja obezbeđuju podršku za realizaciju inovacione delatnosti i koji su kao takvi upisani u registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema.
Bitna novina koju u domaći pravni poredak uvodi novi Zakon o inovacionoj delatnosti jeste uspostavljanje registra subjekata nacionalnog inovacionog sistema. Funkcija ovog registra jeste vođenje brojčane evidencije subjekata nacionalnog inovacionog sistema, kao i olakšano finansiranje inovacione delatnosti, sprovođenje ekonomskih podsticajnih mera i stimulativnih procedura i postupaka.
Fond za inovacionu delatnost
Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema u nadležnosti je Fonda za inovacionu delatnost, koji će uz podršku Vade Republike Srbije voditi evidenciju o inovacionim subjektima, subjektima inovacione strukture, kao i „poslovnim anđelima“.
Cilj uspostavljanja ovog fonda je podsticanje i finansiranje razvoja inovacione delatnosti, odnosno obavljanje stručnih i razvojnih poslova u oblasti sprovođenja inovacionih politika. Fond za inovacionu delatnost obezbeđuje i upravlja finansijskim sredstvima iz nacionalnih, međunarodnih i drugih izvora u cilju sprovođenja inovacionih politika, utvrđuje i sprovodi program podrške radi podsticanja inovacione delatnosti kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, podstiče razvoj kapaciteta subjekata nacionalnog inovacionog sistema, kao i javno-privatna ulaganja u svrhu sprovođenja inovacionih politika, ali i podstiče, uspostavlja i ostvaruje saradnje s međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizičkim licima.
Poseban režim prava intelektualne svojine
Prava intelektualne svojine usko su povezana s delatnošću inovacionih kompanija. Inovacioni subjekti neretko razvijaju proizvod i/ili uslugu koja se može zaštititi nekim od prava intelektualne svojine.
Važno je napomenuti da Zakon o inovacionoj delatnosti uvodi poseban režim prava intelektualne svojine koja su nastala kao rezultat istraživanja u akreditovanoj naučno-istraživačkoj organizaciji finansiranoj sredstvima iz budžeta Republike Srbije, te se na takva prava primenjuje Zakon o nauci i istraživanjima. Na primer, ukoliko je rezultat nekog istraživanja softver koji je nastao u akreditovanoj naučno-istraživačkoj organizaciji finansiranoj iz republičkog budžeta, neće se primenjivati odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima, već će se primenjivati lex specialis, a to je pomenuti Zakon o nauci i istraživanjima.
Advokatska kancelarija Cvjetićanin
| 
