GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #42 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Dolby na horizontu
Dejan Veselinović
Bitka je završena - Dolby Digital je standard, a MPEG zvuk je sveden na moguću, ali ne i nužnu opciju.
- PC #42 (Januar 1999)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

Dolby na horizontu

Posle više godina natezanja, Philips je morao da baci peškir u ring: dugo obećavani paket čipova za MPEG zvuk nikako da se materijalizuje, a industrija je imala sve manje i manje strpljenja. Čak ni podrška Amerike nije pomogla – tvorci politike su hteli jedno, a Ray Dolby nešto sasvim drugo. Ovoga puta privatni kapital bio je jači od državnog: Amerikanci su hteli da Dolby Digital bude samo njihov standard zvuka na DVD-u (i njihove zone 1), a za sve ostale je predviđen MPEG zvuk. Pokretač (inače nezainteresovanih) državnih organa je bio Holivud, koji je u tome video dodatnu meru zaštite autorskih prava.

Uporni Ray Dolby

Međutim, doktor Ray Dolby, vlasnik firme Dolby Labs koja je nosilac patenata na dva ključna sistema kodiranja zvuka, želeo je da njegov sistem bude svetski standard. Uporno je radio na tome, pa je čak i sistem licenciranja prošao kroz nekoliko faza, mahom u smeru olakšavanja dobijanja licence, kako bi postigao željeni cilj. Da nije bilo fatalnog i nikada objašnjenog kašnjenja paketa čipova za MPEG zvuk iz Philips-ovih laboratorija, uz veliku pomoć evrokrata iz Brisela, možda i ne bi uspeo. Ovako, zahuktavanje DVD tehnologije je isključilo čekanje bilo koga, pa makar to bio i Philips. Zašto bi se na nekoga čekalo, kada na drugoj strani postoje gotove i lako raspoložive tehnologije, pod povoljnim uslovima? Najzad, zašto na isti DVD stavljati dva sistema u osnovi istog zvuka, kada se sve lepo može obaviti i jednim?

Dolby sistem, da podsetimo, omogućava korisnicima DVD-a da zvuk dobiju u klasičnoj tehnici (levi i desni kanal), 3stereo tehnici (levi, centralni i desni kanal), Dolby Surround tehnici (prednji levi, centralni i desni i zadnji kanali za efekte) i Dolby Digital 5.1 odnosno AC-3 tehnici (prednji levi, srednji i desni kanali, dva odvojena zadnja kanala i posebni kanal za subwoofer).

Klasičan stereo zvuk dobićete sa bilo koje zvučne kartice, dok kartice novijih generacija omogućavaju i posebne zvučne efekte nalik Dolby Surround sistemu. Međutim, ovde se ne radi o posebnom kodiranju, već o manipulaciji zvukom iz prednja dva kanala i veštačkom generisanju okruženja iz svega dva kanala. Dobar primer je nova generacija Sound Blaster kartica: Live! i Live Value.

Već Dolby Surround zahteva posvećen dekoder: zvučna informacija zadnjih kanala je superponirana na prednje kanale, pa je potrebna specijalna elektronika koja će ih razdvojiti, a i posebni pojačavači za svaki kanal. Prednji kanali nose punu zvučnu informaciju (od 20 Hz do 20 kHz), dok su zadnji kanali zvučno ograničeni (od 50 Hz do 7 kHz), jer se smatraju čistim kanalima za efekte. Tek Dolby Digital 5.1 nudi puni propusni opseg (od 20 Hz do 20 kHz) na svim kanalima, sem na onom „.1“, koji se odnosi na infrabas i koji je stoga namerno ograničen na učestanosti ispod 120 Hz, dokle se zvučna informacija smatra mono informacijom.

Nekoliko problema

U praksi se javlja nekoliko problema sa sada već razumno jeftinim DVD čitačima. Posle osam meseci rada sa jednim Creative Labs Dxr2 DVD sistemom (čitač i kartica), koji je tipičan primer računarske implementacije DVD-a, stekao sam razna iskustva koja govore da sistem još ne radi kako bi trebalo. Model ima problema prilikom instalacije, jer postoji bitna razlika između drajvera sa priloženog CD-a i novijih (2.3 MB koje treba preuzeti sa njihovog sajta) koji omogućavaju lak rad sa postojećim video i CD-I diskovima. Brzo sam saznao da ova kombinacija nije „oduševljena“ AGP karticama – moraćete dobro da se pomučite da biste naterali razne modele sa našeg tržišta da sarađuju sa ovim DVD uređajem.

Drugi problem je što proizvođač insistira da DVD bude zamena za postojeći CD čitač, pa je instalacija „od nule“ nezahvalan posao, daleko teži nego što bi smeo da bude. Ako se pomučite, instaliraćete originalni softver, koji opet ima problema sa CD-I diskovima (tj. većinom filmova na CD-u koji su kod nas na raspolaganju). Ubacivanje novog softvera (onog sa sajta) tražiće da prvo obrišete stari, ali instalacija novog softvera posle toga ne prolazi, jer treba zadržati i nekoliko fajlova sa starog CD-a. Na blesimetarskoj skali, sistem zaslužuje jaku osmicu (ili mizernu devetku).

A vrline? Najbitnije je što, kada sve konačno konfigurišete, DVD diskovi rade bez ikakvih problema. MPEG 2 elektronika je očigledno odlično urađena, a ako sve to kombinujete sa njihovom Live! karticom, dobićete doživljaj kakav ni bioskop ne može da pruži. Kvalitet slike i zvuka je toliko iznad bilo čega što se nudi u računarskoj varijanti zvučnih kutija da prosto vapije da bude povezan za neki spoljni sistem, što je uostalom jasno i iz tehničkih parametara Dolby sistema. Pojačavači „snage“ na zvučnim karticama naprosto nisu kadri da se izbore sa takvom dinamikom (oko 94 dB, u prevodu preko 50.000:1).

Kuda sa zvukom?

Dakle, signal sa zvučne ili dekoderske kartice treba da „izvedete napolje“. Možete ga uputiti na stereo pojačavač ili risiver, što je dobro rešenje ako već imate ove uređaje. Ostaje samo da se nadate da će on imati dovoljno snage da obavi posao, što zavisi od izlazne snage i efikasnosti zvučnih kutija (što efikasnije, to im je manje snage potrebno za datu glasnost). Naravno, time ste ograničeni na klasičan stereo zvuk.

Drugi izbor je risiver (najčešća pojava) ili integrisani pojačavač (ređa pojava) koji poseduju Dolby Surround. Time obezbeđujete dva režima rada: 3stereo i Dolby Surround. Ovakvih risivera ima dosta na našem tržištu, u širokom rasponu cena, pa oko izbora neće biti problema. Naravno, uvek se postavlja pitanje cene, jer će vam za Surround biti potreban par ozbiljnijih kutija napred i par kutija za efekte pozadi.

Treći izbor je nalik drugom, uz jedan dodatak – uređaj mora biti sposoban da naknadno primi, obradi i razvede signale za Dolby Digital dekoder (Dolby Digital Ready). Njega možete kupiti kasnije, kao i dodatno pojačanje i kutije. Četvrta mogućnost je da odmah uzmete uređaj koji ima ugrađen Dolby Digital dekoder. Takvih uređaja ima (Yamaha, Harman/Kardon, Denon...), a obično se radi o samom vrhu ponude, što podrazumeva i paprenu cenu, uz impresivne izlazne snage.

Ja se za sada igram sa jednim Creative Labs/Yamaha/JBL sistemom; DVD (Dxr2) i zvučnu karticu (Live!) napravila je singapurska firma Creative Labs, pojačavač AX-592 (2*100 W / 8 oma) japanska firma Yamaha, a satelite (Control Monitor CM62) i subwoofer (Sub 10, aktivan, 100 W) američka firma JBL. Jeste čist stereo (za sada!), ali zvuči da ne poverujete. Oni koji vole računarske igre mogli bi da razmisle o nekom sličnom sistemu: simulacije su, uz dobro spoljno ozvučenje, mnogo realističnije. Sem toga, najveći deo novijih igara i simulacija koristi bar Dolby Surround, a u poslednje vreme i puni Dolby Digital. Ukratko, pre ili kasnije vam je suđen neki Dolby sistem...

SLEDEĆI TEKST U PC #42
nopreview
Snaga jednog nosoroga
Stevan Josimović


Plazma

Pantheon PAW



YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2021

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter