|
Digitalno kodiranje pokretne slike pred filmsku industriju stavlja nadu u svetlu budućnost, ali i crnu provaliju. Superiorni kvalitet i niska cena medija olakšavaju distribuciju filmskih hitova i povećavaju zaradu, ali proizvodnja tehnički savršenih, nelegalnih kopija predstavlja košmar. Kod kopiranja VHS kaseta svaka generacija kopija bila je slabijeg kvaliteta, pa bi se brzo došlo do granice koju filmofil nije spreman da trpi – kupite original i uživate u filmu! Kopije CD i DVD ploča su identične originalu, baš kao i kopije tih kopija, a rezultati su poznati autorima softvera: piraterija koju nije moguće zaustaviti. Tu školu je filmska industrija izučila, ali ne do kraja: promocija DVD-a je odlagana i usporavana da bi se osmislile savršene zaštite, ali se dokazuje ono što je u startu mogao reći neki pirat iz dana Spectrum-a: savršene zaštite nema, a ako računar nešto može da primi, on to može i da pošalje.
Regioni sveta
Može se učiniti štošta da se kopiranje oteža, ali se time otežava i regularno korišćenje. Korisniku DVD diskova je najteže da prihvati ideju da se filmovi kupljeni u jednoj državi ne mogu gledati u drugim zemljama. Granularnost srećom nije tako fina, pa je svet podeljen na šest regiona: 1 je Amerika, 2 je Evropa, Japan i Južna Afrika, 3 je Istočna Azija, 4 Okeanija i Centralna Amerika, 5 Indija, Afrika i zemlje bivšeg SSSR-a, a region 6 je Kina. U DVD plejeru je kodirana oznaka regiona u kome ste ga kupili, pa ako umetnete disk iz nekog drugog regiona, dobijate poruku o grešci.
 | | Svet u DVD regionima |
Trenutno se vodi nekoliko sudskih parnica koje osporavaju legalnost ove zaštite – zašto čovek ne bi smeo da disk, legalno kupljen u Americi, gleda na svom uređaju u Evropi? Čak ni konstruktori DVD plejera kao da ne veruju u ovaj princip, pa su (sa znanjem kompanije za koju rade ili na svoju ruku) u softver plejera ugrađivali „zadnja vrata“, preko kojih se menja region. Digla se prilična prašina kada je na Internetu objavljen način da se, preko „ilegalnih“ menija u koje se ulazi pritiskom na Eject, A i B menja region na Akai DV-P1000 plejeru (ne pokušavajte ovo ako tačno ne znate šta radite, jer možete onesposobiti uređaj), ali kompanija još nije ukinula taj takozvani Multizone Unlock Code.
Kada se radi o računarskim DVD čitačima, stvari su za nijansu fleksibilnije postavljene: pošto kupite uređaj, možete izabrati regionalni kod i kasnije ga menjati, ali najviše četiri puta, posle čega je on „zapečaćen“. Nije jasno koji je smisao tih dopuštenih promena – ako gledate filmove sa raznih strana, brzo ćete „potrošiti“ sve četiri promene, pa od njih nemate koristi, osim ako prodajete uređaj nekome u drugoj zemlji, što je gotovo neverovatno.
Softver ili hardver
Kod računarskih DVD čitača prve i druge generacije regionalna zaštita je softverske prirode, pa se trivijalno prevazilazi. Postala je potpuno besmislena kada je Erwin van den Berg u svoj veoma poznati shareware program Remote Selector (preuzmite ga sa www.visualdomain.net  ), koji se koristi za kontrolu DVD plejera pomoću prigodnog daljinskog upravljača ili bežične tastature, ugradio funkciju neograničene promene regionalnog koda.
Proizvođači DVD čitača su počeli da smišljaju ozbiljnije zaštite: promene bi se upisivale u EEPROM na drajvu koji bi, kada se ispuni kvota, odbijao da izvrši odgovarajuću komandu. Jedan od prvih uređaja na kojima je primenjena takva zaštita je Creative PC-DVD Encore, izvanredni „petobrzinac“ koji smo predstavili u „PC #42“. Ista zaštita je primenjena u Panasonic LF-D101 2X čitaču i 4X čitaču koji se ugrađuje u Compaq Presario računare (GD-2500). Opsežnu tabelu uređaja i zaštite na njima naći ćete na www.datatestlab.com , dok sa www.visualdomain.net možete da preuzmete program Drive Info, koji će proveriti vaš DVD i javiti da li je u njega ugrađena hardverska zaštita. Većina modernih 5X uređaja i dalje nema hardversku zaštitu, mada očekujemo da ona vremenom postane univerzalna... ako poverenje u nju ne bude poljuljano.
Razlozi za takav gubitak poverenja već postoje: većina današnjih uređaja koristi flash BIOS-e, pa su hakeri počeli da objavljuju na Internetu razne verzije BIOS-a za DVD čitače, koji zaobilaze regionalnu zaštitu, a instaliraju se podizanjem računara u DOS modu i startovanjem programčića. Ma koliko bila softverska, ovakva „hirurgija“ na drajvu svakako poništava garanciju, pa se za nju nije lako odlučiti, naročito zbog toga što povratka nema, a niste baš sigurni koji drajv zapravo imate – često se nalepnice jednog proizvođača lepe na uređaje drugog. Primera radi, u paketu Creative Encore najčešće stiže Panasonic SR-8583 uređaj sa hardverskom regionalnom zaštitom, ali u nekim zemljama i Panasonic DVD5241E, koji nema hardversku zaštitu (prepoznaćete ga po manje upadljivom DVD ROM natpisu bele boje u dnu maske, za razliku od sličnog crnog teksta na DVD5240E drajvu) ili Toshiba SD-M1202, takođe bez hardverske zaštite. Osim toga, za patch treba znati gde je drajv priključen (prvi ili drugi IDE port, master ili slave), razmisliti šta će se desiti pod NT-om, pitati se zašto se drajv više ne predstavlja kao Creative nego kao Matshita...
U uslovima našeg nesređenog tržišta i DVD ploča iz raznih izvora, mnogi će pribegavati ovim nepopularnim potezima i tako možda oštetiti svoj uređaj. Kada se snabdevanje normalizuje, kupovaćemo diskove za region 2, pošto tako dobijamo i titl na hrvatskom, uz nadu da će se u budućnosti pojaviti i srpski titl. Finalna napomena za vlasnike Creative Encore 5X čitača: svakako sa www. soundblaster.com preuzmite DVDEWUP.EXE softver, pošto verzija dobijena sa uređajem ima bag koji onemogućava direktan pristup titlu na nekim jezicima, među kojima je i hrvatski odnosno srpski.
Vreme će pokazati da li je uvođenje regiona bila medveđa usluga filmskoj industriji: kanalima stvorenim da bi se distribuirale „zakrpe“ koje možda i nisu nelegalne sada kruže programi koji isključuju MacroVision zaštitu od kopiranja i sheme prepravki video-rekordera kojima se isključuje CGMS. Nadajmo se da to neće degradirati ideju DVD-a, jer je kvalitet koji on donosi neuporediv sa svim što smo kod kuće mogli da gledamo.
|
