Na dan kada pišem ove redove krhka građevina koja treba da nam donese mir gotovo je sazidana. Nadam se da je vetrovi rata neće oduvati poput kule od karata i da ćete „PC #46“ čitati dok zaboravljate „umilne“ zvuke Šizele i Smirele, zainteresovani (i) za novitete računarske industrije koji ne nose imena surge arrest, UPS, agregat... A tih noviteta nije malo: dok smo se prethodnih 77 dana trudili da sačuvamo svoj brainware, računarski svet se pripremao za važne promene.
Novina u kojoj odmah možete da uživate jeste Office 2000, promovisan 7. juna. Najpopularniji poslovni paket današnjice donosi pre svega Web centričnu arhitekturu, interesantnu za firme koje osvajaju svet intraneta, ali će i pojedinačni korisnici uživati u automatskom oporavku instalacije, višestrukom clipboard-u, lakšem radu sa otvorenim dokumentima, novim komponentama Office-a, snažnijoj integraciji tih komponenti i, pomalo neuobičajeno za savremeni softver koji postaje sve glomazniji i sporiji, boljim performansama. Office 2000 je već poznat našim čitaocima koji su pratili prikaze beta verzija, ali finalno izdanje uvek donosi nešto novo; priča o tome prostiraće se i kroz nekoliko sledećih brojeva našeg časopisa, naročito ako dočekamo i lokalizovani Office.
Ako vas više zanima budućnost hardvera, pogledajte detaljne informacije o Intel-ovoj arhitekturi IA-64, koja će tokom 2000. biti realizovana kroz familiju Merced procesora. U prvim godinama narednog veka prevazići ćemo 32-bitne procesore i preseliti se na 64 bita, što će zahtevati zamenu postojećeg hardvera i softvera, ali i doneti novu dimenziju radu sa računarima; setimo se koliko je današnji softver produktivniji od programa koje smo koristili pre 1995, kada smo prešli sa 16 na 32 bita. Ako tu budućnost želite da sačekate koristeći vrhunski hardver današnjice, preporučujem prikaze Pentium-a III na 550 MHz, modularnih notebook računara, novih ink-jet štampača...
Nije bilo lako pripremiti ovaj broj „PC“-ja, ne samo zbog stalnih uzbuna i čestih nestanaka struje, već i zbog toga što su domaće računarske firme uglavnom radile „na rezervi“, pa je na tržište stizalo vrlo malo nove opreme za testiranje. Otuda i manji broj strana, kao i skromnija grafička oprema časopisa. Nadam se da će stvari krenuti nabolje i da ćemo se, uz razumevanje čitalaca i poslovnih partnera, sledećih meseci vratiti u staru formu. Vidimo se sredinom sledećeg meseca!
|